Ne smetam njima ja, već njima smeta Srbija. Ne smeta njima besmislica koju sam ja izrekao, već njima smeta slobodna srpska misao. Ne mare oni za ono što sam ja činio, već bi da spreče ustanak Srbije. Nisu oni stali na put agresivnoj politici, već oni žele da unište Srbiju. Ne žele oni da saznaju političku motivaciju ubistva Đinđića, već da unište patriotsku srpsku politiku. Nije njima cilj istina, nego njima smeta sve što je srpsko.

Koji su izgledi da uspe ova promena teme? Računam da nisu veliki. Nezadovoljstvo je veliko, ali ono je socijalno, pa neće baš biti lako ubediti ljude, građane i glasače da su za stanje u kojem se nalaze krive strane sile, a ne oni koji su bili na vlasti ili su od nje imali koristi, ko nebrojeno mnogo godina, ko trideset, ko dvadeset, ko deset, a ko, recimo, par godina. A to o gušenju slobodne srpske misli je, ipak, neprijatno slušati od onih od kojih se toliko dugo ne može doći do reči.

Valjaće polagati račune i za male i za velike stvari. Tako da sumnjam da će prebacivanje odgovornosti uspeti danas, bar ne onako kako je uspelo pre dvadeset godina. Pred izbore, a i posle njih, biće potrebno utvrditi ko je šta radio da bi se zemlja, narod, nacija, zovite to kako hoćete, da bi se Srbi, konačno, našli u ovolikoj socijalnoj bedi, i šta oni koji bi da preuzmu odgovornost, vlast dakle, nameravaju da urade da obezbede pravdu i napredak? Ne nuditi ličnu odgovornost nego tražiti patriotsku zaštitu – sumnjam da će to uspeti ovoga puta. Čini se, ipak, da dolazi vreme lične odgovornosti – za ono što je činjeno, i za ono što se namerava činiti. Tako da ovoga puta neće uspeti skrivanje iza Srbije, ili je bar nadati se da neće.

 
Peščanik.net, 26.03.2011.