Ni sedam dana posle tragedije na novosadskoj železničkoj stanici, državni organi Srbije nisu predočili građanima dokumente o tome šta jeste bilo predmet radova tokom trogodišnje rekonstrukcije te zgrade, koliko je za te radove plaćeno i ko je radove izvodio.

Kao navodna prepreka za objavljivanje informacija pominje se „odsustvo saglasnosti kineske ugovorne strane“, prvo u odgovoru novinarima Portala 021.rs, u januaru 2024, da bi pre nekoliko godina i predsednik Srbije na pitanje o tajnosti tih ugovora pokazao sporazum o saradnji koji je zaključila Vlada Srbije još 2009. godine.

Vlada Srbije je 28. maja 2018, bez nadmetanja, posao modernizacije pruge od Novog Sada do Kelebije poverila konzorcijumu dve firme iz NR Kine za 1.162.810.000 dolara. Pre toga, sa istim konzorcijumom je bio zaključen ugovor za deonicu od Beograda do Stare Pazove za preko 350 miliona dolara. Kao pravni osnov da se ovi poslovi dodele bez nadmetanja iskorišćen je međudržavni sporazum iz 2009, kao i zakoni kroz koje je Skupština odobrila kreditne aranžmane za pojedine projekte. S druge strane, ni osnovni Sporazum, kao ni jedan od tri njegova aneksa (iz 2012. za „Pupinov most“, iz 2013, koji je precizirao pravila o nabavkama1 i iz 2017. koji je proširio oblast primene i izuzimanje od poreskih i carinskih dažbina na uvoz vozova2) ne sadrže odredbu o tajnosti ili poverljivosti ugovora.

Da ugovor koji su Vlada Srbije i Infrastrukture železnice Srbije zaključile sa konzorcijumom „Joint Venture of China Railway International Co.Ltd & China Communications Construction Company Ltd“ nije poverljiv, najbolje potvrđuje činjenica da je Transparentnost Srbija dobila od MGSI po zahtevu za pristup informacijama sredinom 2021. Uz taj ugovor, Ministarstvo je pre tri godine dostavilo i anekse koji su do tada bili zaključeni, a koji se odnose na deonicu pruge od Beograda do Stare Pazove, uključujući i vrednost pojedinih ugovorenih radova. Analizu ovog i drugih sličnih projekata, Transparentnost je objavila u maju 2021. Drugim rečima, očigledno je da ne postoji osnov zbog kojeg bi isto ministarstvo tri godine kasnije tražilo saglasnost „kineske strane“ da bi dostavilo novinarima informacije o vrednosti pojedinih radova koji su ugovoreni u međuvremenu, a što uključuje i rekonstrukciju železničke stanice u Novom Sadu.

I pored interesa javnosti u ovom slučaju, državno preduzeće „Infrastrukture železnice Srbije a.d.“ nije objavilo ni jednu informaciju nakon što je na sam dan nesreće pola svog saopštenja posvetilo tvrdnji da „nadstrešnica nije bila predmet rekonstrukcije“. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje je pre samo četiri meseca naširoko izveštavalo o tome kako je stanica „u potpunosti u funkciji“, tragediju je pomenulo tek posle četiri dana, i to u okviru vesti o ostavci ministra. Na sajtu tog ministarstva informacije o ovom projektu nisu ažurirane duže od tri godine. Na sajtu Vlade Srbije, među „ekonomskim ugovorima i sporazumima“, nije objavljen nijedan koji se odnosi na izgradnju železnice. Novosadsko javno tužilaštvo objavilo je da je „izuzeta dokumentacija Ministarstva … koja će biti predata veštacima na dalje postupanje“, ali bez preciziranja o kojim dokumentima je reč i da li će dokumentacija biti prikupljena i kod angažovanih firmi.

Iako je nosilac posla kineski konzorcijum, ali je ugovorom predviđeno angažovanje podizvođača. Ugovoreno je da najmanje 46% vrednosti radova, dobara i usluga bude iz Srbije ili drugih zemalja osim Kine.3 Podizvođače bira kineski konzorcijum, posle objavljivanja javnog poziva za nadmetanje, pri čemu „ne sme da ograničava konkurenciju“ i „mora da obezbedi da izbor bude izvršen javno i transparentno“. MGSI i Infrastrukture železnice daju saglasnost za angažovanje podizvođača. S druge strane, izvođač (kineski konzorcijum) je odgovoran za eventualno neizvršenje obaveza podizvođača.

Za sad je nejasno da li su i na koji način poštovane obaveze o izboru podizvođača, jer javni pozive i informacije o izboru podizvođača nismo pronašli na sajtovima članica kineskog konzorcijuma, MGSI i Infrastruktura Železnice. Zbog toga je neophodno da Ministarstvo i Infrastrukture železnice bez odlaganja objave informacije o tome.

Transparentnost Srbija, 08.11.2024.

Peščanik.net, 08.11.2024.

NADSTREŠNICA

________________

  1. Član 2: „Saradnja u okviru ovog Sporazuma odvijaće se kroz: – Razvoj i implementaciju infrastrukturnih projekata; – Pripremu studija i projekata u cilju modernizacije i proširenja infrastrukture, kao i izgradnja i rekonstrukcija infrastrukturnih objekata, uz dogovor Strana; – Tehničku pomoć eksperata, profesionalaca specijalizovanih za obuku domaćeg osoblja za izradu razvojnih planova i drugih oblasti vezanih za svaki vid transporta; – Nabavku i/ili kupovinu mašina, opreme i materijala, lokomotiva i šinskih vozila (uključujući elektromotorni voz) neophodnih za izgradnju, funkcionisanje i održavanje infrastrukturnih projekata, posebno u oblasti transporta; – Razmenu iskustava u smislu signalizacije i integrisanih sistema, kao i drugih elemenata dogovorenih između Strana; – Druge oblike saradnje u oblasti transporta i infrastrukture, koje neka od Strana predloži.“
  2. Član 5: „Predlozi i ponude podneti od strane nadležnih državnih organa, institucija i/ili kompanija odgovornih za sprovođenje programa i projekata i posebnih ugovora navedenih u članu 4. Sporazuma, procenjivaće se sa stanovišta konkurentnosti na međunarodnom tržištu, posebno u smislu cena, uslova plaćanja, uslova izvršenja i isporuke, kao i nivoa i kvaliteta opreme i usluga, a o čemu će se zaključivati ugovori. Nadležna kineska privredna udruženja mogu predlagati kvalifikovane izvođače radova za učešće u projektima navedenim u članu 4. Sporazuma. Listu preporučenih izvođača radova za svaki pojedinačni projekat jedna Strana dostavlja Strani u kojoj se projekat izvodi. Sporazumi, ugovori, programi i projekti sačinjeni u skladu sa članom 4. Sporazuma na teritoriji Republike Srbije ne podležu obavezi raspisivanja javnog nadmetanja za obavljanje poslova investicionih radova i isporuku roba i usluga, osim ako nije drugačije određeno u komercijalnom ugovoru iz stava 4. ovog člana. Izbor najpovoljnijeg podizvođača i isporučioca dobara i usluga, sa sedištem u zemlji u kojoj se izvodi infrastrukturni projekat vrši se u skladu sa procedurom utvrđenom u komercijalnom ugovoru o izvođenju projekta. Član 6: „Strane će pružiti jedna drugoj svu neophodnu pomoć za obezbeđivanje ulaska, boravka i odlaska iz zemlje osoblja akreditovanog za obavljanje aktivnosti u okviru Sporazuma, a u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom dveju zemalja. Na uvoz i/ili kupovinu roba i usluga od strane izvođača radova, radi sprovođenja infrastrukturnih projekata i projekata koji se odnose na lokomotive i šinska vozila (uključujući elektromotorni voz) u cilju izvršenja sporazuma, ugovora i programa sačinjenih u skladu sa članom 4. Sporazuma, ne plaća se carina i porez na dodatu vrednosti (PDV) na teritoriji Republike Srbije.”
  3. Član 16. Komercijalnog ugovora o modernizaciji i rekonstrukciji mađarsko-srpske železničke veze na teritoriji Republike Srbije za deonicu Novi Sad – Subotica – državna granica (Kelebija).