Iz vlade se ponavlja da nije važno koliko ima ministara nego kako rade. Takođe, da za efikasnost vlade nije važno koliko ima ministarstava već, jasno je, kako rade. Ne navode se, međutim, nikakvi dokazi za te tvrdnje. Njih ne bi ni bilo lako naći, kako na primerima rada preglomazne vlade, tako i u načelu.

Ovo poslednje je lako videti. Naime, ako broj ministara i ministarstava nije važan, to znači da bi se isti efekat postigao i sa, recimo, deset ministarstava. Isto važi i za potpredsednike vlade. Ako broj nije važan, to znači da bi jedan (ili jedna?) bio isto toliko dobar kao i četvorica. Zašto onda ima baš toliko ministara i potpredsednika vlade koliko ih ima? Zato što je to ministrima važno.

Ponekad se kaže da se ništa ne dobija smanjenjem broja ministarstava, jer se ne smanjuje broj funkcija. Tako da, opet, nije važno, tvrdi se, koliko ima ministarstava. Jer se te funkcije moraju obavljati. To je, zaista, ključno pitanje kada je reč o efikasnosti rada vlade i javne administracije uopšte. Ovo je suviše kratak napis da bi se o tome moglo detaljnije govoriti, ali osnovni je problem lako videti. Uzmimo da postoji dati broj funkcija koje javne vlasti u celini moraju da obavljaju (to nije tačno, jer je i to stvar izbora, ali ostavimo to po strani). Svejedno, nije izvesno da je potrebno sve njih politizovati tako što će svaku izvršavati po jedno ministarstvo. Isto važi i za broj potpredsedničkih funkcija.

Naravno, kada se pogleda stvarni sastav vlade i raspodela funkcija, jasno je da je članovima vlade važan i broj ministarstava i opseg rada, dakle funkcionalnost, pojedinog ministarstva. Jedino što nije važno, jeste efikasnost vlade.

 
Blic, 13.05.2009.

Peščanik.net, 13.05.2009.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija