Ilustracija: Peščanik

Ilustracija: Peščanik

Prošao je već jedan ministarski dan Siniše Malog, dojučerašnjeg člana kluba „Kompletnih idiota“, kako je bivši premijer Aleksandar Vučić posredno okarakterisao Upravu grada Beograda pod čijom je logistikom paradržavna militarna formacija rušila objekte u Savamali. Sada treba sačekati još nekoliko dana da drugi član tog kluba bude postavljen na mesto gradonačelnika i konačno će svako dobiti ono što je zaslužio. Bilo je dirljivo gledati odbranu lika i dela Siniše Malog, koju je vodila tehnokratska premijerka Ana Brnabić u parlamentu Srbije. Tu činjenice jednostavno gube snagu i pretvaraju se u nešto drugo, što se servira javnosti u vidu pompezne biografije koja se sada može čitati u svim medijima. Već na prvi pogled, čini se da je reč o čoveku pred penzijom, jer toliku (auto)biografiju nije mogao da sačini ni Lav Nikolajevič Tolstoj, pre nego što se one odsudne noći, u svojoj 82. godini, uputio ka železničkoj stanici u Astapovu. Ali šta je jedan ruski grof koji je život posvetio „restrukturiranju“ ruskog društva u odnosu na Sinišu Malog, koji je ceo svoj profesionalni život, počevši od 5. oktobra posvetio transformaciji kapitala u postmiloševićevskoj Srbiji. Ali ovo i nije tekst o njegovom radu sa finansijama, jer time bi trebalo da se pozabave neki drugi stručnjaci kada jednog dana budu istekli ministarski dani. Ovde je samo reč o jednoj gigantskoj biografiji, toliko velikoj da je pod njom nestao Mali, čovek iz gradskih parkova, sa kroseva i iz fantomske Savamale – gradonačelnik Beograda.

Kao što je obećao da se nikada neće kandidovati za predsednika, Vučić je rekao da će biti rešen i slučaj Savamale. Dovođenje Siniše Malog na mesto ministra finansija predstavlja deo tog rešenja. Reč je zapravo o jasnoj poruci vlasti da ovde zakoni ne važe već isključivo samovolja političkih vođa, koji mogu uzdizati i uništavati ljude po sopstvenom nahođenju. Šešelju mogu omogućiti performans u Hrtkovcima, Gašiću mogu dati u ruke službu državne bezbednosti, Malom mogu produžiti karijeru uprkos svim poražavajućim činjenicama o njegovom radu. Naime, Vučić je oduševljen radom Angele Merkel, ali sve ostaje samo u domenu varljivih osećanja, jer ako bi sledio njen rad, morao bi deložirati Sinišu Malog bar zbog lažnog doktorata, isto onako kao što je kancelarka Merkel smenila svog omiljenog ministra odbrane Karla-Theodora zu Guttenberga. Inače, Guttenberg i Mali, osim što su vršnjaci, obojica ministri finansija u jednom trenutku svoje karijere, imaju dosta sličnosti i u pisanju biografija koje su kod obojice veće od Tolstojeve, kao da su bili u istoj školi pisanja CV-ja. Ipak, Guttenberg je nakon što je utvrđeno da je njegov doktorat plagijat, podneo ostavku i zatražio da mu orkestar Bundeswehra odsvira „Smoke on the Water“ za kraj. Njegov odlazak, razume se, bio je pre svega stvar odluke kancelarke Merkel koja nije mogla da se usprotivi činjenicama niti kritičkoj javnosti koja je od nje i njenih ministara zahtevala konsekventno ponašanje. U srbijanskom slučaju, Siniša Mali nije imao problema ni kod šefa ni kod kolega, a ponajmanje kod nadležnih organa i etičke komisije univerziteta. Naprotiv, reklo bi se da je sa porastom sumnje u njegov rad, kako doktorski tako i privatizacijski i gradonačelnički, uprkos logici, došlo do porasta njegove važnosti na političkoj sceni.

Poslednjih dana je trajala prava kampanja dodatnog podizanja važnosti Siniše Malog. U tome je svakako prednjačila premijerka Brnabić čiji je diskurs dosegao registar fantastike kada je izgovorila nepojmljivu rečenicu kojom opravdava kandidaturu Malog za ministra finansija. Njega je, naime, za to mesto „preporučio uspeh u rešavanju ogromnih finansijskih i razvojnih problema Beograda“. Zaista, Mali je pokazao kolosalna rešenja od Savamale, preko praznične rasvete, metroa, novogodišnje jelke, podizanja mostova, neplanskog rada na rekonstrukciji ulica i trgova koji su se za kratko vreme pretvorili u prave ruševine. Što se tiče gradske kase, koju je Mali ostavio za sobom, a koju premijerka najviše hvali, to neće biti moguće utvrditi sve do kraja vladavine Aleksandra Vučića i SNS-a. Kao što će devastirani, nekada važni gradski punktovi poput Glavne železničke stanice ostati da plaše zbunjene putnike, koji imaju utisak da su se u centru Beograda najednom našli u nekom horor filmu iza džambo plakata „Belgrade Waterfront“.

Mali u Beogradu ništa nije napravio, a čak je i ono što je pokušao da okrpi naposletku ostalo u dronjcima, što samo svedoči o izuzetno lošem kvalitetu radova, a pre svega o sumnjivom izboru izvođača koji su te poslove obavljali na „najvećem gradilištu u Srbiji“. Pa ipak, frizirana biografija ministra Malog ispala je velika. Kada se malo pažljivije pročita taj tekst, lako se vidi da je on sačinjen od statističkih izuzetnosti („bio je među 10 odsto najboljih studenata na top 20 poslovnih škola u Americi te godine“) i blistavog samohvalisanja („tokom studija je radio kao asistent na pet predmeta iz oblasti poslovnih finansija“). Odmah nakon velikog uspeha u Americi, Mali se vratio na beogradski FON i odbranio plagijat kao doktorat pod naslovom „Kreiranje vrednosti kroz proces restruktuiranja i privatizacije – Teorijske koncepcije i ostvareni rezultati u Srbiji“.

U toj velikoj biografiji ministra Malog postoji i jedan naizgled nebitan detalj. Radi se zapravo o volji za doživotnim učenjem, koja treba da odlikuje sve menadžere. Naime, tokom prošle godine, on je stigao da uradi i sledeće: „Kao polaznik VI klase završio je Visoku školu bezbednosti i odbrane i stekao najviši nivo karijernog usavršavanja u Vojsci Republike Srbije“. Jasno je da kapital mora biti skopčan sa pitanjima bezbednosti isto kao što za njega važi pravilo da ne poznaje granice, zbog čega Mali intenzivno uči kineski jezik. Nema sumnje da je Mali još u školi ručicu dizao vešto, baš kao onaj poslovični Bane iz pesme, ali niko nije mogao da pretpostavi da će dogurati toliko daleko. Njegova biografija progutala je onog vrednog školarca i studenta koji je dobio nagradu za najbolji diplomski rad, što nije propušteno da se istakne u ministarskom žitiju. Pa ipak, ono je po nečemu posebno i ne liči ni na jedno drugo, pa ni na veliku biografiju njegovog kolege Guttenberga. Biografija Siniše Malog ima duplo dno i do njega je trenutno teško doći u uslovima opšteg bombardovanja javnosti informacijama o njegovoj izuzetnosti. Kada bi se ono otvorilo, shvatili bismo da tamo stoji jedna sasvim mala i ministru Malom primerena biografija, koja bi ga predstavila kao „stručnjaka“ koji je iz opšteg kolapsa društva umeo da kreira sopstvene vrednosti, a da za to nikada nije odgovarao.

Peščanik.net, 30.05.2018.

The following two tabs change content below.
Saša Ilić

Rođen 1972. u Jagodini, diplomirao na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavio tri knjige priča (Predosećanje građanskog rata, 2000; Dušanovac. Pošta, 2015; Lov na ježeve, 2015) i dva romana (Berlinsko okno, 2005; Pad Kolumbije, 2010). Bio je jedan od pokretača i urednik književnog podlistka Beton u dnevnom listu Danas od osnivanja 2006. do oktobra 2013. U decembru iste godine osnovao je sa Alidom Bremer list Beton International, koji periodično izlazi na nemačkom jeziku kao podlistak Tageszeitunga i Frankfurtera Rundschaua. Jedan je od urednika Međunarodnog književnog festivala POLIP u Prištini. Njegova proza dostupna je u prevodu na albanski, francuski, makedonski i nemački jezik.

Saša Ilić

Saša Ilić (Svi tekstovi)