Juče je u fabrici automobila u Kragujevcu svečano počela probna proizvodnja novog električnog automobila „Fiat Grande Panda“, a najavljeno je da će serijska proizvodnja početi za dva meseca.
Vest zapravo nije nova, već je prilično dugo očekivana. Još pre više od dve godine kompanija Stelantis potpisala je sa Vladom Srbije ugovor o finansiranju proizvodnje električnog automobila u pogonima kragujevačke fabrike. Predsednik Srbije A. Vučić tada je to prokomentarisao rečima: „Srbija danas počinje potpuno novu eru u investicijama i potpuno novu eru u ponašanju u budućnosti.“
Početak te „nove ere“ je ipak odložen za nešto više od dve godine. Ali naravno da početak proizvodnje novog modernog, električnog automobila, samim tim nastavak rada fabrike automobila u Kragujevcu, zvuči kao dobra vest. Međutim, nije nimalo dobro to što je ta vest nije propraćena nekim drugim bitnim informacijama na koje javnost ima pravo i koje očekuje. Ružno obeležje višegodišnjeg poslovanja Vlade sa FIAT-om (sada članicom korporacije Stelantis) ostaće i ubuduće.
Sticajem okolnosti sa problemom hronične netransparentnosti ovog aranžmana suočio sam se još odavno, neposredno. Kao Poverenik za informacije od javnog značaja, odlučujući još 2011. godine po žalbi predsednice Saveta za borbu protiv korupcije Verice Barać. Naložio sam tada da se kopije ugovora i aneksa dostave Savetu. Rešenje je, razume se, ostavljalo mogućnost da se zaštite tehnološke, organizacione i komercijalne poslovne tajne FIATA-a, ali je bilo zasnovano na stavu da je uskraćivanje informacija o tome koliko javnog novca je FIAT dobio, koliko zemlje i drugih sredstava u javnoj svojini mu je dato, od koliko poreza je oslobođen i sl., potpuno neprihvatljivo.
Vlada, odnosno Ministarstvo privrede je „postupilo po nalogu“ izigravajući zakon pa je Savetu dostavljena gomilu papira čiji je sadržaj bio gotovo potpuno zatamnjen. Iako se radilo o očiglednom izigravanju zakona, ni do danas nijedna od Vlada kojih se u međuvremenu promenilo nekoliko taj nalog poverenika nije, bar ne u potpunosti, izvršila. Sve političke garniture su se dok su bile u opoziciji verbalno zalagale za pravo javnosti, ali po dolasku na vlast to zaboravljale. Aktuelna vladajuća SNS je čak 2017. i formalno javno pozvala svoju Vladu da „ispita mogućnost“ objavljivanja ugovora. Ali da je u pitanju bio samo politikantski igrokaz nedvosmisleno je potvrdila tadašnja premijerka Brnabić tragikomičnim objašnjenjem da je to nemoguće „zbog korporacijskih pravila FIAT-a“.
Inače odredbe o poverljivosti i objavljivanju informacija osnovnog Ugovora o zajedničkom investicionom ulaganju između Republike Srbije i FIAT-a su predviđale da se poverljivost ne primenjuje ako objavljivanje informacije zahteva merodavno pravo (a kao takvo ugovoreno je pravo Republike Srbije). Dakle, nije bilo nikakvih pravnih smetnji da se, po nalogu Poverenika, po zakonu obavezujućem, ugovor objavi.
Tokom vremena građani Srbije su o troškovima aranžmana sa FIAT-om (o početnim subvencijama od bar 15.000 evra po radnom mestu, kasnijim dodatnim subvencijama od više stotina miliona evra, najnovijim subvencijama od bar za početak 50-ak miliona evra, garancijama za kredite, enormnim iznosima neplaćenih poreza i doprinosa, privilegovanim cenama električne energije i slično) samo indirektno informisani i zapravo znaju malo, ili gotovo ništa.
Na mnoga važna pitanja javnost nikada nije dobila odgovore. Da li je FIAT u Srbiji samo zato što koristi jeftinu radnu snagu, besplatnu infrastrukturu, niske cene struje, ogromne subvencije, velike poreske olakšice itd.? Da li se u Srbiji obavljaju samo jeftini poslovi montaže i dorade dok se sve skupe stvari – delovi, oprema, znanje i tehnologija – uvoze? Koliko osnova ima za sumnje da strani partner preko „naduvanih“ troškova za razne usluge, pre svega konsaltinga, izvlači ogroman novac iz zajedničke firme? Da li bi tačan pregled svih relevantnih podataka o poslovanju pokazao da je ukupan rezultat, bar za srpsku stranu, (ne)zadovoljavajući? Navedenim treba dodati i nova pitanja koja otvaraju najave „sa vrha“ (sa stanovišta naših propisa o javnim nabavkama i konkurenciji najblaže rečeno krajnje problematične) da će državne službe i domaće kompanije morati da kupuju ovaj automobil kao da će država Srbija kupovinu svakog automobila subvencionisati iz budžeta iznosom od 5 ili 7 hiljada evra!
Nezavisno od toga kakvi su odgovori na otvorena pitanja, pravo javnosti i građana da ih dobiju je nesporno. I ako vlast namerava da ih i dalje uporno uskraćuje ona nastavlja da pothranjuje i inače prisutne sumnje ne samo u ekonomsku opravdanost angažovanja ogromnih javnih sredstava nego i u korupciju.
Peščanik.net, 23.07.2024.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Rodoljub Šabić (see all)
- Kreatori politike - 19/03/2025
- Brown, black or blue shirts - 13/03/2025
- Smeđe, crne ili plave košulje - 10/03/2025
