Nije reč o ponavljanju krize iz 2008, bar ne na svetskom nivou. Sledeća kriza, ako do nje dođe, biće drukčija, bar u dva vida.

Najpre, prethodna je bila tipična finansijska kriza. Cene imovine, pre svega nekretnina, počele su da padaju tako da više nisu pokrivale kredite koji su bili uzeti da bi se uložilo u tu imovinu. Kako su se banke finansirale zaduživanjem da bi kreditirale ta ulaganja, one su se suočile sa gubicima. Budući da je to bio rasprostranjen posao, eventualno bankrotstvo jedne banke pretilo je krizom bankarskog sistema. Do čega je zaista i došlo.

Sledi politička reakcija na takvu krizu: podrška centralne banke likvidnosti bankarskog sistema i njegova sanacija novcem poreskih obveznika. To, međutim, ne rešava problem prezaduženosti domaćinstava, korporacija i uostalom banaka. Usled čega se povećava štednja, kako bi se omogućilo razduživanje, i smanjuje se interes banaka da kreditiraju sve osim države i korporacija da investiraju. Posledica je pad proizvodnje, a potom spori oporavak. To smanjuje javne prihode i povećava zaduženost države.

Sledeća kriza, ako do nje dođe, biće posledica nespremnosti poreskih obveznika da finansiraju nagomilane javne dugove. U Evropskoj monetarnoj uniji, uz to, nije sasvim sanirana ni prethodna bankarska kriza. Tako da je sada problem kako da se nenaplativa dugovanja otpišu, dakle da se teret prebaci na poverioce.

Najjednostavnije rešenje je inflacija. Što plaši ceo svet, a pogotovo zemlje poverioce, recimo, kao što su Kina i Nemačka. Druga su rešenja složenija.

Usled prevashodno političkog karaktera nove krize i nedostatka jednostavnih političkih rešenja, sve će biti drukčije ovoga puta ako se kriza ne izbegne.

 
Blic, 10.08.2011.

Peščanik.net, 10.08.2011.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija