G17 plus je za ministra zdravlja jednoglasno predložila general-majora Zorana Stankovića, koga je nudio predsednik stranke Mlađan Dinkić. Dinkić je iz tajnovitih razloga između 18.000 medicinskih sestara, tehničara, babica, 28.000 lekara iz dvadesetak specijalnosti odabrao penzionisanog mrtvozornika.
Dinkić je od ranije zaslužan za napredovanje vojnika Stankovića u državnoj službi. Unapredio ga je 2005. godine za ministra vojnog kod svog arhi-protivnika Voje Koštunice. Tada je Dinkić, ministar finansija, pogurao smenu partijskog kolege Prvoslava Davinića, ministra odbrane SCG zbog afere „pancir”. Lane je Mile Dragić, vlasnik firme za proizvodnju pancira i ostalog oslobođen optužbe da je oštetio SCG, a Davinić, supotpisnik ugovora čeka odluku suda. Stanković je do 2007. bio ministar odbrane SCG, pa Srbije, a sve u službi vrhovnog komandanta Koštunice.
Protiv Stankovića kao ministra vojnog bila je Demokratska stranka. Njen lider, Boris Tadić je Stankovića ocenio kao “veoma neuobičajeno rešenje. Ne postoji nijedna zemlja opredeljena za evroatlantske integracije, ili je u NATO-u ili Partnerstvu za mir koja ima bivšeg generala za ministra odbrane”.
Stanković je 1997. formirao tim za istraživanje posledica NATO bombardovanja Republike Srpske.
Sada će Tadić zbog mira u kućnoj koaliciji morati da trpi čoveka koji se u profesiji, čiji je etimološki trag “patnja”, opredelio za mrtve, a ne za žive. “Stručnost ispred politike” – predizborni je slogan G17 plus. A spis “Ekonomija destrukcije” prvenac šefa stranke.
“Koštunica je mene proizveo u čin generala kad je Generalštab bio protiv. Postavio me na dužnost načelnika VMA kad je Generalštab bio protiv”, rekao je Stanković ne tako davne 2005.
Kad je Vrhovni savet odbrane aprila 2005. smenio Stankovića sa mesta načelnika Vojnomedicinske akademije (VMA) general-major nije prihvatio formacijski niže mesto načelnika Instituta za sudsku medicinu VMA, odbio mesto savetnika u Nacionalnom savetu za saradnju s Haškim tribunalom i zadovoljio se razmeštajem među penzionere.
Umirovljenik je prihvatio reaktiviranje u obliku ministra zdravlja iako je znao da sindikati štrajkom traže povećanje plata, da su dvojica lekara uhapšena zbog mita, da su brojne nerazjašnjene smrti pacijenata, beskrajne liste čekanja na kardiohirurgiji i radiologiji, da izgradnju Kliničkog centra Srbije treba završiti, da država duguje Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje za milion i dvesta hiljada nezaposlenih…
Uoči Miloševićevog dolaska u Hag Stanković je optužio Tribunal da je, oklevajući u nekim istragama “manipulisao brojem žrtava i dokumentacijom” o zločinima nad Srbima u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu.
Kao član Koštuničine Komisije za istinu i pomirenje govorio je juna 2002. o ekshumaciji 2.082 Srebreničana. To koincidira sa prvim izveštajem Republike Srpske o Srebrenici u kome se zbraja: “1.800 muslimanskih vojnika poginulo je u borbama, više od 100 umrlo je od iscrpljenosti, a stotinak su ubili bosanski Srbi iz osvete ili zbog nepoznavanja međunarodnog prava”. UN i Međunarodna krizna grupa osudile su manipulacije RS, a Međunarodna komisija za nestale (ICMP) je saopštila da RS iskrivljava činjenice. Časopis Time je 11. septembra preneo saopštenje ICMP: “Postoji oko 7.500 vreća sa ljudskim ostacima u Tuzli i Visokom. Od toga su u 3.500 vreća ostaci više ljudi”.
“Ja se pred mrtvima osećam odgovornim. A sa nalazima ne mogu da dozvolim da se manipuliše”, govorio je Stanković.
Istinita i pomirljiva komisija predsednika države se othranila na državnim jaslama, a posle 12 meseci se urušila bez implozije.
“Zbog dokaza koje imam, ucenjen sam na nekoliko miliona maraka, od strane Muslimana i Hrvata. Ali ja se ne plašim”, govorio je takođe Stanković.
Stanković je rođen 1954. u Trgovištu, koje ne treba mešati sa mestom rođenja zagorskog generala koji je zalutao u bespućima povijesne zbiljnosti. Stanković je u 26. godini diplomirao na Medicinskom fakultetu u Nišu. Ordinirao je u Peći i Vranju. Srpska Dijaspora Internet novine Serbske izveštavaju da je patolog “… tri puta vanredno unapređen…, član stručnog tima GŠ VJ za prikupljanje građe i obradu podataka o izvršenim zločinima protiv čovečnosti i međunarodnog prava… bio član Ekspertskog tima Vlade SRJ za izradu tužbe i protivtužbe protiv muslimanske vlade u Sarajevu… Član je, a sada predsednik Komiteta za prikupljanje podataka o izvršenim zločinima protiv čovečnosti i međunarodnog prava Vlade SCG”.
Taj komitet, prema trećem izveštaju Vlade SRJ zaključuje o “završenom genocidu nad srpskim narodom u ovom kraju, koji je započeo za vreme Nezavisne Države Hrvatske”.
Novinarka, a kasnije portparolka glavne tužiteljke Haškog tribunala Florans Artman se seća doktora: “Sreli smo ga na terenu u Istočnoj Bosni 1993. godine. Bio je u društvu Ratka Mladića i njegovog štaba”. Te godine je Stanković “proglašen najboljim starešinom službe u Vojsci Jugoslavije, a Srpsko lekarsko društvo mu je dodelilo povelju i godišnju nagradu”, piše internet glasilo serbsko.
Međunarodna poternica za Mladićem raspisana je jula 1996. “Tužilaštvo je jasno predočilo dokaze da je Mladić više puta išao na VMA, gde je Stanković radio, a kasnije bio i načelnik”, kaže Artman.
Advokat porodice Mladić Miloš Šaljić izjavio je u junu za “Večernje novosti” da se Mladić posle moždanog udara 1996. godinama lečio na VMA. Moždani udar koincidira sa objavljivanjem međunarodne poternice.
Stanković tvrdi da je s haškim optuženikom poslednji put razgovarao 1999. Krajem 2005. je u Ministarstvu odbrane SCG primio Mladićevog sina i suprugu, preneo je B92.
Izborom Stankovića, za Mladića završava ciklus humanog preseljenja – iz bosanskih gudura u srpsko ministarstvo.
Autonomija.info, 12.02.2011.
Peščanik.net, 13.02.2011.