Što se ne može prodati razvijenima, može nesvrstanima. To je, izgleda, nova ideja o trgovačkoj politici. Ovim se otvaraju dva pitanja: da li postoji problem pristupa tržištima i šta se može ponuditi novim tržištima?

Problem pristupa tržištima zapravo ne postoji, bar ne kada je reč o carinskim i o uobičajenim vancarinskim preprekama. Na izvoz u Evropsku uniju, koja je najveće tržište, oslobođen je od carina. Smanjena je i vancarinska zaštita. Ostaju problemi sa kvalitetom i standardima, kojima izvoznici naravno mogu da se prilagode. Isto se može reći i za susedna tržišta, na koja ide oko trećina izvoza. CEFTA obezbeđuje slobodan pristup njima, osim kada je reč o političkim preprekama. Njih ima i na strani uvoznika i na strani izvoznika (to jest Srbije, koja nekim merama preferira neka tržišta, recimo oko Republike Srpske, i time otežava pristup drugim tržištima).

Uz to, postoje, ili su u pripremi, i sporazumi o slobodnoj trgovini sa Rusijom i još nekim zemljama.Mogao bi da se smanji stepen zaštite sa zemljama u razvoju, do čega će doći pristupanjem Svetskoj trgovinskoj organizaciji. I to je otprilike sve.

Pristup tržištima, dakle, nije razlog što je izvoz mali. Izvozna ponuda, međutim, jeste. To se vidi i ako se postavi pitanje sa kojim se izvozom na nesvrstana tržišta računa? Nudi se oružje i građevinske usluge. Nije, dakle, reč o tome da Srbija ima industrijske proizvode koje ne može da proda na tržištima razvijenih. Već se računa sa učešćem u izgradnji puteva i sa snabdevanjem oružjem da bi se valjda koristila na tim putevima.

Zašto bi se srpska privreda specijalizovala za taj izvoz? Odgovor je još gori: zato što su to vrata koja država može da otvori.

 
Blic, 22.07.2009.

Peščanik.net, 22.07.2009.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija