Amsterdam, An unknown artist http://goo.gl/OppGSdBilans centralne banke je deo konsolidovanog budžeta, što znači da bi, recimo, netom objavljeni gubitak za prošlu godinu trebalo dodati javnom dugu. Da li se to i čini, nije mi poznato. Za stanje u budžetu, međutim, monetarna politike nije nevažna. Kako uticajem na uslove zaduživanja, tako i značajem koji pridaje privrednom rastu.

U javnosti su uticajnija objašnjenja koja se pozivaju na uticaj vidljive ruke, što, kao što je upozoravao Adam Smit, obično opravdava već usvojene predrasude. I kada je reč o stranim i javnim dugovima, na čiji rast ima uticaj i monetarna politika. Tako se, recimo, krive banke, posebno strane, a i političari, koji opet služe upravo tim stranim interesima, iz gluposti ili koristoljublja. Uzroci su, međutim, najčešće, u izabranoj privrednoj politici.

Gde monetarna politika ima značajnu ulogu. Kako, primera radi, može da podstakne preterano zaduživanje? Kada je reč o stranim dugovima, tu je važan kurs, realan pre svega. Uzmimo, dakle, da se on fiksira, dok se toleriše relativno ubrzana inflacija, recimo oko deset posto u proseku. Isplatiće se uvoziti, a to znači i uzimati kredite u inostranstvu, dakle u stranom novcu. Relativno visoka stopa inflacije, opet, uticaće na to da je nominalna kamata na domaće kredite relativno visoka, iako će povremeno ubrzanje inflacije delimično oporezovati kreditore. Što će, opet, dovesti do indeksacije kredita u dinarima i evrima.

Da li je ovo monetarna politika koja je dobra, sa finansijske tačke gledišta? Nije. Zašto? Zato što će voditi prezaduženosti. Što znači da će svi bilansi – preduzeća, domaćinstava, države – biti izloženi riziku nesolventnosti, a banke će se suočiti sa nenaplativim potraživanjima. I šta u tim okolnostima može da čini centralna banka? Ukoliko je spoljnotrgovinski deficit veliki, korekcija kursa se nameće. Problem je, međutim, u tome što onda dužničke obaveze rastu u dinarima, što vodi inflatornom pritisku. I onda realne korekcije kursa i nema. Što ima za posledicu da se ne umanjuje privlačnost ni uvoza niti dodatnog zaduživanja. Sve dok je ono moguće, dakle dok kreditori ne ocene da se dužnicima neće isplatiti da vraćaju kredite, pa će preduzeća, domaćinstva i država da traže izlaz u bankrotstvu ili u refinansiranju dugova. Sve to, naravno, nije dobro za banke, koje će gledati da smanjuju svoju aktivnost, pa ako nema druge onda i da traže plasmane izvan zemlje.

Alternativna monetarna politika je da se održava koliko-toliko stabilan kurs, pre svega relativno visokim kamatnim stopama koje su pod kontrolom centralne banke. To bi trebalo da održava interes za dinarskim obavezama, što bi, opet, trebalo da bar uspori odliv stranog novca. To, međutim, ne utiče pozitivno na privredni rast. Ne zato, kao što se ponekad misli, što se ulaganjima u državne obveznice istiskuju kredite privredi, jer nema ni tražnje za tim kreditima niti se oni nude, već što su privredne vlasti spremne da plate visoku cenu da bi održale kurs. Time se, uz to, održava i uvoz, jer priliv stranog novca može ili da se reinvestira, recimo preko devizne rezerve, ili će otići na uvoz. U meri u kojoj se time održava deficit u plaćanjima sa inostranstvom, to povećava strani dug ili finansijske obaveze prema inostranstvu. Ove druge su negde oko 100 posto bruto domaćeg proizvoda i povećavaće se dok postoji deficit i dok nema privrednog rasta. Naravno, ako bi dinar devalvirao, recimo za 20 posto, to bi, u prvi mah, za toliko povećalo i strani dug. Što bi dovelo do preračunavanja kreditora, i troškovi finansiranja duga bi značajno porasli, mimo naravno povećavanja njihovog tereta u dinarima. Te, onda, visoke kamate i sužene mogućnosti kreditiranja privrede i domaćinstava, što ima negativan uticaj na privrednu aktivnost.

Može li se promeniti monetarna politika? U uslovima srpske privrede, labavija monetarna politika vodi devalvaciji koja se anulira, relativno brzo, rastom cena, dakle inflacijom. Međutim, trenutno, deflatorni su pritisci veoma jaki, jer se smanjuju i privatna i javna potrošnja, što ne podstiče ni ulaganja. Usled toga, verovatno je da bi niža kamatna stopa imala relativno mali uticaj na kurs i na inflaciju, usled čega ne bi trebalo očekivati značajniji odliv stranog novca. Što bi trebalo da pomogne bankama, a i da olakša teret dugova pre svega privredi i domaćinstvima, i verovatno da smanji gubitke centralnoj banci. Sa pozitivnim uticajem na privredni rast.

A, opet, ništa ne može da pomogne budžetu koliko ubrzanje privrednog rasta. Do njega, u bilansnim uslovima svih privrednih subjekata, teško da može da dođe drukčije nego preko povećanja ulaganja. Na šta bi promena monetarne politike trebalo povoljno da utiče, kako zbog nižih troškova finansiranja, tako i zbog očekivanja da će kurs težiti da depresira, jer se centralna banka neće opsesivno baviti njime. U normalnim okolnostima, kada se povećava budžetska štednja, monetarna politika može da bude ekspanzivna. Još je bolje ako se fiskalnom reformom povećavaju javna ulaganja i podstiču strukturne reforme, ali nije rđavo znati da novac neće biti problem.

 
Novi magazin, 03.11.2014.

Peščanik.net, 03.11.2014.