Predsednik se vlade dosetio da brani liberalizaciju trgovine sa Evropskom unijom ukazivanjem na korist od nje, a ne kao do pre koji dan članovi njegove vlade tvrdnjom da je šteta mala. I jedan i drugi račun su najverovatnije potpuno neinformativni, jer se fokusiraju na neplaćene odnosno nenaplaćene carine, no svejedno, bar se na neki način brani liberalizacija trgovine. Zašto je to važno? Zato što će rast izvoza biti najznačajniji izvor privrednog rasta, ako ga bude, u sledećih nekoliko godina.

Da bi se to videlo, razmotrimo trenutnu raspravu o budžetskom deficitu. Poreski će se obveznici dodatno zadužiti kako bi mogla da se finansira tekuća potrošnja, a da se ne smanjuju plate i penzije, jer je reč o socijalno odgovornoj vladi. To bi trebalo da je privremeno, jer će se privreda vratiti na put brzog privrednog rasta, pa će porasti poreski prihodi i dugovi će se vratiti. Odakle će doći taj ubrzani privredni rast? Ulaganja su, naravno, jedina mogućnost. Čime će ona biti finansirana? Tu nema mnogo alternativa: ili iz domaće štednje ili iz stranih ulaganja. Na strani novac su se oslanjali „neoliberali“, koje sada svi kritikuju. Ako se to neće (drugo je pitanje da li bi tih investicija bilo i pod kojim uslovima i da se hoće), ostaje povećanje domaće štednje, a to je isto što i smanjenje potrošnje, dakle dohodaka koji se na nju troše, a to nedvosmisleno znači i plata i penzija.

Takva strategija rasta ne može da se oslanja na domaće tržište, jer će potrošnja biti manja ili će u najbiljem slučaju stagnirati. Ostaje izvoz. Ovakvim nekavim razmišljanjem se rukovodila Evropska unija kada je ukinula carine na izvoz iz Srbije još 2001. godine. Očekivalo se da će se brzo oporaviti izvozni deo privrede i da će dovoljno ojačati, pa da će se postepeno smanjivati i carinska zaštita srpske privrede, kako bi se ispunili uslovi za pristupanje Uniji. To se, međutim, nije dogodilo. Bez obzira na carine i na subvenicije, izvozni sektor je ostao izuzetno nerazvijen. I bez obzira na zaštitne mere, uvoz je duplo veći od izvoza. Sada se spoljnotrgovinski deficit smanjuje, jer se smanjuju i izvoz i uvoz, usled recesije.

Stoga je potreban novi početak. Da li je to izvodljivo? Odgovor je pozitivan, mada su uslovi otežani. Ukoliko neko sumnja, dovoljno je da se zapita zašto se Srbija zalaže za slobodnu trgovinu sa susedima (CEFTA)? Zato što ostvaruje suficit. Ne bi bilo neophodno težiti suficitu u razmeni sa Evropskom unijom, ali je jasno da je mogućno poboljšanje spoljnotrgovninskog bilansa u režimu slobodne trgovine.

Naravno, bilo bi potrebno značajno povećati konkurentnost i izvoznu ponudu. Okolnosti za to su otežane, ne zato što nema dovoljne zaštite od strane konkurencije, već zato što nedostaju sredstva za investicije. Jedno će vreme biti potrebno da se država, banke, preduzeća i domaćinstva razdužuju, na šta će ići povećana štednja. Tako da će biti veoma teško mobilisati dovoljno domaćih sredstava da bi se finasirao ubrzani privredni rast. Pristup velikom tržištu Evropske unije će biti prednost, ali će biti potrebno značajno povećanje konkurentnosti privrede da bi se obezbedila potrebna ulaganja i iz domaćih i iz stranih izvora.

 
Blic, 11.07.2009.

Peščanik.net, 11.07.2009.