Novi stari Brazil

"Ne on" protesti protiv Bolsonara u Riju

“Ne on” protesti protiv Bolsonara u Riju, foto: Ana Carolina Fernandes/Reuters

Zaokret udesno u Brazilu doživeli smo već mnogo puta. Tragova te prošlosti najviše ima u Riju, glavnom gradu zemlje od 1763. do 1960, gde je u centru grada grandiozno zdanje ministarstva rata, vojna tvrđava na kraju plaže Kopakabana, vojna baza u naselju Urka s pogledom na slavnu Glavu šećera, kao i mnoge ulice nazvane po generalima, pukovnicima i diktatorima.

Tokom većeg dela brazilske istorije, sve do 1985, vojska je držala vlast ili učestvovala u njoj. Ona je bila garant mira i reda. Intervenisala je kada bi civilni lideri zabrljali. Ponadali smo se da su ta vremena prošla s Hladnim ratom. Ali kriza koja traje već 4 godine navela je mnoge građane Brazila da ponovo razmotre nezamislivo. Zbog eksplozije kriminala, najgore recesije u prethodnih 100 godina, neprestanih skandala u prestonici Braziliji i straha od još jedne nesposobne leve vlade, veći deo zemlje panično zahteva red.

Sve to je pomoglo Žairu Bolsanaru, bivšem kapetanu koji u predizbornim anketama vodi sa 10 odsto u odnosu na drugoplasiranog rivala. Bilo da pobedi već u prvom krugu u nedelju 7. oktobra ili da 28. oktobra odmeri snage sa Fernandom Hadađom iz Radničke partije, skoro je izvesno da je Bolsanaro sledeći predsednik Brazila. On više nije u uniformi, ali celom svojom pojavom jasno stavlja do znanja da je savremeni naslednik duge tradicije vojnika na vlasti u Brazilu.

Setimo se njegove nekadašnje retorike. Tu su fetišizacija diktature 1964-85, odobravanje mučenja levičara i drugih političkih protivnika, zalaganje za ukidanje parlamenta. Bolsanaro je za svog budućeg zamenika izabrao Hamiltona Mourea, penzionisanog generala koji je već pretio “samoudarom” kojim bi vojska pomogla predsedniku da preuzme veća ovlašćenja. Bolsanarovi saradnici kažu da će većinu ministarstava, između ostalih ministarstvo odbrane i prosvete, kao i predsednički kabinet, voditi vojno osoblje. U svojoj septembarskoj reportaži, portal UOL je među ključnim figurama koje će kreirati politiku eventualne Bolsanarove vlade izbrojao 9 penzionisanih generala i samo jednog civila.

Pa dobro, i Donald Tramp je doveo penzionisane generale u svoj kabinet. Moguće je da nova vojna vlada u Brazilu ne bi bila tako represivna kao prošla. Bolsanaro tvrdi da će poštovati institucije pozivajući se na 27 godina staža u parlamentu kao dokaz da poštuje značaj tog doma. Sem toga, činjenica je da su građansko društvo, pravosuđe i druge institucije danas daleko jače nego pre 3 decenije. I sama vojska se promenila i manje je autoritarna. Neki njeni pripadnici nemaju visoko mišljenje o Bolsanaru.

Ali ako bude izabran Bolsanaro će pred sobom imati slabo društvo nesklono poštovanju ljudskih prava i demokratije. Posle serije kriza svega 8% građana Brazila smatra da je predstavnička demokratija dobar oblik uređenja. Brazil je po tome na poslednjem, 38. mestu liste Pew Research Centera. Blizu 40% ispitanika misli da bi vojna hunta bila dobra za Brazil.

Čak i ako Bolsanaro izgubi čini se da probuđeni duhovi prošlosti neće nestati. Ako pobedi, možda ćemo dobiti osvetoljubiv i krvav režim. Bolsanarova retorika nije slabila ni u poslednjoj etapi kampanje. Krajem avgusta je na nacionalnoj televiziji izjavio da kriminalci “nisu normalni ljudi” i da policajci “koji ubiju 10, 15 ili 20 tih ljudi sa 10 ili 30 metaka zaslužuju orden, a ne suđenje”. Bolsanaro je već dobio svoje sledbenike imitatore. Žuao Dorija, izgledni kandidat za guvernera Sao Paola, izjavio je da će policija pod njegovom upravom “pucati da ubije”. Pre dve nedelje, osnivačica Fejsbuk grupe “Žene ujedinjene protiv Bolsanara” teško je prebijena u napadu 3 muškarca koji su je sačekali ispred njene kuće u Riju. Kako se bliže izbori, poslanici iz redova levice u Riju svedoče o naglom porastu pretnji smrću i drugih oblika zastrašivanja.

Mnogi misle da je sve već gotovo i prave planove. Ove nedelje sam bar od desetoro ljudi čuo da pomišljaju na odlazak iz zemlje. Jedan mi je rekao da mu je ćerka učestvovala na Maršu žena protiv Bolsanara prošle subote. “Bojim se da će odrastati u vrlo teškim vremenima”, rekao je odmahujući glavom. Jedan aktivista kaže da već podučava kolege tajnim oblicima komunikacije u strahu od pojačanog nadzora obaveštajnih službi. Novinari su zabrinuti zbog pritisaka na samocenzuru. “Već smo gledali ovaj film u Brazilu”, kaže mi jedan urednik. “Nisam mislio da ćemo morati da živimo u njemu.”

Brian Winter, Americas Quarterly, 04.10.2018.

Prevela Milica Jovanović

Peščanik.net, 07.10.2018.

Srodni linkovi:

Adriana Zaharijević – Brazilsko proleće

Paul Mason – Brazil: biznis i demokratija