Ako se ceni po sagovornicima, MMF će se ovoga puta najviše baviti određenim aspektima fiskalne politike, jer se iz činjenice da je guverner Narodne banke na odmoru može zaključiti da monetarna politika nije na dnevnom redu. To, međutim, nameće pitanje šta se uopšte može postići ovim pregovorima. Odgovor je: novo odlaganje ozbiljnijih reformi.

MMF može da utiče kada postoje kratkoročni problemi, pa su potrebni krediti da bi se održala stabilnost. Usled toga je njihov glavni sagovornik centralna banka. Posledično se očekuje da se preduzmu fiskalne mere kako se ne bi potkopala stabilnost kursa, cena i finansijskog sistema. Ukoliko se smatra da stabilnost nije neposredno ugrožena, pregovori sa Vladom imaju za cilj da se dobiju obrazloženja zašto neke od preuzetih obaveza nisu ispunjene? U konkretnom slučaju, to je budžetski deficit. Ukoliko MMF prihvati da veći deficit od planiranog nije razlog da se dovede u pitanje postojeći stendbaj program, sadržaj pregovora je praktično iscrpljen. Sve se ostalo može shvatiti kao konsultacije.

Budući da je tako, nije neočekivano da Vlada nema neki jak interes da raspravlja o kratkoročnim fiskalnim merama. Prethodnim ponašanjem i odlukama već je predodređeno da će se budžetski deficit finansirati zaduživanjem, a ceni se da će se novac naći, tako da nema osnova da se raspravlja o dodatnim uštedama i novim porezima. Ostaju srednjoročni planovi.

Kako je najavljeno, oni podrazumevaju istorijske reforme. Ako je suditi po iskustvu, to znači da se sve konkretne reforme odlažu. U prošlosti, kad god nije bilo političke volje za značajnije reforme, izlazilo se sa planovima o sveobuhvatnim, trajnim, dakle istorijskim promenama. Što je samo specifičan način da se opravda novo odlaganje.

 
Blic, 26.08.2009.

Peščanik.net, 26.08.2009.


The following two tabs change content below.
Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija