Novogovor slabe vlasti

 
Razgovor vodio Roman Anin

 
Novogovor je izmišljeni jezik u romanu-antiutopiji Džordža Orvela 1984. Cilj mu je bio da delikt mišljenja učini nemogućim. Reč slobodan je u novogovoru opstala, ali se mogla koristiti samo u slučajevima kao što su – slobodne čizme ili toalet je slobodan. Ona se nije upotrebljavala u svom starom značenju političke ili intelektualne slobode. Ti pojmovi su bili ukinuti i nije bilo potrebe da se bilo kako označavaju.

To je bio govor Trećeg rajha i Sovjetskog Saveza, ali njihovim raspadom novogovor nije isčezao. Uključite televizor i pogledajte nedeljno izdanje informativne emisije Vreme. Mnogi moskovski filolozi smatraju da je došlo vreme da se progovori o novom novogovoru. Jedan od njih je Mihail Gorbanevski, publicista, doktor filoloških nauka, profesor i član Ruske akademije prirodnih nauka (RAEN):

Sredinom 80-ih držao sam kurseve ruskog jezika Belgijancima. Kako su odnosi između Belgijanaca-Flamanaca i Belgijanaca-Valonaca protivurečni i komplikovani, bilo mi je zanimljivo da posmatram kako oni grade kontakte unutar svojih grupa. I tada sam, onako za sebe, izveo jednu formulu. Ona možda izgleda naivno, ali je s tačke gledišta nauke tačna: od znanja – ka razumevanju, od razumevanja – ka poverenju. Ovu sam formulu, imajući u vidu sistem vrednosti, predstavio sebi ne u direktnom, već u aksiološkom vidu.

Tu se postavlja pitanje kakvom tipu društva ova formula pomaže da funkcioniše? Naravno demokratskom. Nije obavezno da njegova socijalno-ekonomska baza bude izgrađena na liberalnim vrednostima. Dovoljno je da bude demokratsko. S druge strane,

Budući da direktno protivreči zadacima koje pred sebe stavlja totalitarna vlast, ova šema je za nju opasna i nikako ne odgovara autoritarnim društvima.

Ako postoji nešto što se zove vertikala vlasti (uzgred, tipičan primer novogovora), tada u trijadi država – društvo – čovek, nije ni potrebno međusobno razumevanje. Kada država prestane da bude na usluzi društvu, tada i šema međusobnih odnosa postaje principijelno drugačija. Opet za sebe, ovu sam formulu definisao kao strah – nerazumevanje – prezir.

Strah od mogućeg socijalnog bunta i nerazumevanje se odnose na činjenicu da vlast i narod žive u paralelnim svetovima, a prezir je samorazumljiv, jer samo vlast koja prezire svoj narod može da se vozika po Moskvi sa ovakvim voznim parkom.

Treba razlikovati novogovor od političkog žargona. Žargon je nezvanični govor koji se po pravilu koristi samo u usmenoj reči. Čoveku koji pripada nekoj socijalnoj, starosnoj ili profesionalnoj grupi, svojstveno je da kroz jezik daje signal: naši smo.

Druga je stvar kada se kroz politički žargon naših njuzmejkera u javni govor uvlači argo iz sveta kriminala. To je vrlo opasno, jer sa banditskim rečnikom u podsvest ljudi prodire i sistem vrednosti iz tog sveta.

Ljudi koji pamte sovjetsku epohu odlično razumeju da je novogovor metod zombiranja. To je metod kojim se jedno podmeće u zamenu za drugo. A žargon je prosto zamena zvanične reči rečju koja je uobičajena u nekoj socijalnoj, starosnoj ili profesionalnoj sredini, bez bilo kakvog ideološkog predumišljaja.

Novogovor je instrument, a žargon po pravilu niče spontano. Niko ne sedi i ne smišlja reči i izraze žargonskog jezika, da bi ih onda specijalno umetao u tekstove i tako skrivao istinu. Zašto je Orvel u svom romanu osnovao Ministarstvo istine? Zato što je želeo da na sarkastičan način pokaže da novogovor skriva istinu. Na primer, odsutstvo demokratije se uspešno prikriva dodavanjem prideva suverena, pa dobijamo sintagmu – suverena demokratija. Hibridna smeša korupcije, kršenja zakona i samovolje, kojom činovnici zloupotrebljavajući svoj službeni položaj utiču na izborne rezultate, naziva se uljudnim imenom – administrativni resursi. Sa vrha birokratske piramide aktivno se promoviše nova sintagma –  energetska super sila, što u prevodu sa novogovora znači da je Rusija dobila ulogu isporučioca sirovina u razvijenije delove sveta. Prosta pronevera, imenuje se kao – nenamensko rashodovanje budžetskih sredstava. A kada politička elita unutar svojih klanova odlučuje (znači ne na slobodnim izborima) ko će dobiti mesto deputata, to se na jeziku novogovora naziva delatnost partije na vlasti.

Objektivni posmatrači ovoj živopisnoj leksici novogovora XXI veka dodaju i englesku reč default iza koje se krije činjenica da država svoje dugove plaća novcem otetim od građana. Gorak ukus krvi i smrti u sebi nosi – operacija čišćenja (na ruskom зачистка), pojam koji nam je poznat iz prvog rata u Čečeniji.

Kada je ponestalo novca za pokriće rashoda iz državnog budžeta, pojavio se – sekvestar. Kada je država upadala u dugove prema građanima, odnosno nije mogla da iz budžeta isplaćuje plate, penzije i ostalu obaveznu novčanu pomoć, pojavila se – restrukturizacija. Kada se sumnjivim finansijskim operacijama ili prostim izbegavanjem uplata poreza zapravo krao novac, svet je saznao za – optimizaciju poreskih obaveza.

Vrhunac novog novogovora je kada vlast na fonu opšte ekonomske impotencije bedne plate iz bužeta, jadno opremanje pojedinih škola i bolnica i dodelu nevelikog broja stanova prema ko zna koliko godina starim spiskovima, pretvara u famozne – nacionalne projekte.

Tako vlast zgodnim dosetkama skriva realno stanje stvari. I primetićete da mnogi ljudi mirne savesti, mada vide to što i mi vidimo, počinju zvanično da koriste ove termine i time (podvlačim) opraštaju i opravdavaju neuku delatnost vlasti.

Nije dovoljno to što drže pod kontrolom sve glavne medije i sve pravosudne organe, nego još na nivou bezuslovnog refleksa uče stanovništvo tome da njihova delatnost nije protivzakonita.

Ruski novogovor je pseudotolerantan ne po formi, već po svom zadatku i svodi se na smanjenje mogućnosti socijalnog konflikta i dezorientaciju ljudi. Niko i nema nameru da narodu objasni šta mi to gradimo. Reklo bi se ništa prostije. Treba sazvati stručnjake i pustiti ih da smisle 5 – 6 ključnih reči koje bi odredile našu nacionalnu ideju. Recimo, trudoljubivost, imetak, pravednost, ma bilo koje! Ali ne, nama je potrebna čitava doktrina. A kako je smisliti kada zemlja još uvek živi u vremenu velike otimačine.

Ljudi imaju potrebu da razumeju u kakvom društvu žive, a umesto toga potura im se pseudodoktrina suverene demokratije, uprkos činjenici da ne postoji nikakva terminološka logika u povezivanju te dve reči. Demokratija po definiciji ne može biti suverena. Surkov^[1] je napisao brošuru Suverena demokratija. Čitao sam je i mogu vam reći da je to obrazac novogovora.

Novogovor je opasan za sve, a najpre za mlade, jer njih je najlakše namagarčiti zvučnim parolama. Već iskusne starce teško ćete naterati da to progutaju. Ali će zato Jakemenkovi momci^[2] to progutati vrlo lako. Na jezeru Seliger oni prolaze specijalnu obuku rečima novogovora. Preslušao sam nekoliko snimaka ovih predavanja. Klasično  zombiranje! Pri tome, tim predavačima je apsolutno svejedno za koju političku partiju rade. Njihov sistem vrednosti se svodi isključivo na novac i vlast.

Benedikt Sarnov je u svojoj maloj enciklopediji realnog socijalizma Naš sovjetski novogovor veliku pažnju posvetio protivotrovu kojim se, u odbrani od partijskog zombiranja, koristio sovjetski narod. To su vicevi, poskočice, razne priče. Našem narodu treba odati priznanje. Još od starih vremena drevne Rusije imamo jaku tradiciju lakrdijaške i vašarske kulture. Mi umemo da se smejemo. Ali kada narod počne da ismeva vlast sa zlobom, to je znak nad kojim ona mora ozbiljno da se zamisli. Uzmite na primer parole koje su nosili demonstranti u Vladivostoku. Evo jedne koja se sada analizira u svetlu krivičnog zakona: Putler kaput. U meni ona izaziva samo smeh, a predmet po eventualnoj tužbi će se, kao i mnogi do sada, rastvoriti u vazduhu.

Ili poznata priča o novinaru Sergeju Rahmanjikovu iz Ivanova, koji je na svoj način reagovao na poziv Vladimira Putina upućen ženama da aktivnije rešavaju problem demografskog rasta. Tim povodom je Rahmanjikov, s dosta drskosti, na svom internet sajtu napisao da su se stanovnici ivanovskog zoološkog vrta odazvali pozivu Putina i počeli aktivno da se razmnožavaju. Ova beleška nosi naslov Putin kao falusni simbol Rusije. Lokalna vlast je vrlo brzo reagovala i podnela tužbu za krivično delo po članu koji tretira ’uvredu predstavnika vlasti’. Obraćali su se ekspertima, i meni, sa željom da se naučno dokaže da je sintagma ’falusni simbol’ ponižavajuća za Predsednika. Strpljivo sam im objasnio da su u zabludi. Na kraju su našli eksperta, jednu damu iz Ivanova, koja je napisala nekakav zaključak kojim potvrđuje da rečenica Putin kao falusni simbol Rusije vređa osećanja pravoslavinih vernika. No predmet je zatvoren bez rezultata, jer je to opravdana reakcija naroda, možda pomalo sumanuta, na jeftinu partijsku propagandu i zaglupljivanje.

Mada se potporne sintagme u javnost ubacuju tokom lokalnih političkih kampanja, meni se čini kao da neko sedi u nekoj državnoj dači i smišlja novi jezik. Kao na primer tokom rata sa Gruzijom, kada su na tome verovatno radile najmudrije glave. U početku je bilo ’prinuditi ih na mir’, a zatim, kada su uočili negativnu konotaciju ove sintagme, brzo su je (u hodu kampanje) zamenili sa ’ponuditi im mir’. Zvuči mekše. To kada se ’prinuda’ zamenjuje ’ponudom’, klasičan je primer novogovora.

Današnja vlast je retorična. A retorika je forma postojanja slabe vlasti. Sovjetska vlast je bila krajnje surova. Danas vlast demonstrira surovost prilikom rasterivanja mirnih protesta opozicije na Puškinskom skveru i basmanskim pravosuđem.^[3] Evo primera. Centralna vlast imenuje i postavlja glavnog poreskog inspektora za suverenu Republiku Dagestan, a moskovskog  izabranika, kada se smestio na svoje novo radno mesto, posećuju pripadnici polukriminalne lokalne državne vlasti i kažu mu: ’Naš ti je savet da se ne vraćaš u svoj kabinet, jer ćemo te u protivnom ubiti.’ Tako nešto u SSSR-u nije moglo da se dogodi. Svi bi oni nečujno bili smešteni u kazamate ili specijalne psihijatrijske bolnice.

U tom smislu, novogovor ove vlasti obmanjuje i nju samu. To vam je smokvin list. Stvaran u uslovima žestoke partijske vlasti, sovjetski novogovor je bio parolaški i neopoziv. Novogovor putinske epohe više pribegava eufemizmu i maskiranju. Istina, neki političari i vlasti posebno bliski društveni radnici, pokušavaju ponekad da nam nametnu poneku kliktavu parolu. Evo nekih primera.

Ljubov Sliska: Putin – to je naše sve. Mihail Prusak, bivši gubernator Novgorodske oblasti: Prosto izvanredno šta nam je Vladimir Putin rekao za knjige. To je stvarno naše duhovno bogatstvo. Fjodor Bondarčuk, bez ikakve ironije: Svi uspesi kinematografije bili su povezani s Vladimirom Putinom. Aleksandar Dugin, lider pokreta Evroazija: Kurs Putina više nema protivnika, a ako ih i ima, to su psihički poremećeni ljudi i njih treba poslati na lečenje. Putin – svuda, Putin – sve, Putin je apsolutan, Putin je nezamenjiv.

Znate, u meni se javlja neki osećaj da Vladimiru Vladimiroviču sve to počinje da se dopada. Posmatrao sam ga prilikom televizijskog prenosa kongresa Jedine Rusije. Neko drugi bi se od sveg tog vatrometa hvalospeva koji su tamo bili izrečeni ipak malkice zastideo, a on – ništa, kao da je sve u redu. I na kraju, citat Ramzana Kadirova: Putin je čečenskom narodu poklonio drugi život! Sam Alah ga je postavio na to mesto. Putin – dar božji, on nam je poklonio slobodu. Takav čovek je otkriće za Rusiju. Mi smo dužni da kleknemo pred njim i da ga molimo da on vlada ovom državom toliko dugo, koliko mu to zdravlje dozvoli. U novogovoru epohe Putina mogu se sresti i ovakvi primeri feudalne retorike.

Uzgred, novi novogovor je povezan sa još jednom temom kojom se bavim već 30 godina, a to su geografski nazivi. Ni u najluđem snu se nije moglo pomisliti da će Trg pobede u Groznom, koji je tako nazvan 1955. u čast pobede nad fašizmom, biti preimenovan u Trg V. V. Putina. Toponimski novogovor je tipično boljševički model koji je imao bogatu tradiciju u sovjetsko vreme. U SSSR-u je na primer bilo više od 130 naselja nazvanih u čast Kirova.

I evo još jedne različitosti sovjetskog novogovora – sakralnost! Berđajev je pisao da je boljševizam erzac-religija. A putinizam nije nikakav surogat religije. On više liči na instrument podrške zarađivanju novca. Medju boljševicima je bilo fanatika, a ovi današnji veruju samo u zlatno tele.

Boljševicima je bilo važno da sakralizuju svoje heroje. Lenjin je shvatio da se samo koncentracionim logorima malo toga može učiniti. Neophodno je bilo lomiti i psihu. Podmetanja su bila nužna: potrebne su vam svete mošti – evo vam ih. I one i danas leže na Crvenom trgu; umesto ikona – izvolite, portreti vođa; umesto litija – partijske i državne manifestacije; umesto liturgija i psalmova – partijski sastanci i Internacionala. Boljševici su se lukavo dosetili da sakralizuju svoje parole. Putinska vlast je eufemistična a ne sakralna, i u tome je verovatno glavna razlika između ova dva novogovora.

Sovjetskom novogovoru su takođe bile svojstvene skraćenice i ne bih rekao da je ta pojava potpuno nestala. Nedavno sam sreo skraćenice koje su me ošinule jače od sovjetskih. Na primer, to što se nakada zvalo prosto Univerzitet lingvistike Dobroljubova, danas se zvanično na papiru zove GOU VPO i dalje, pod znacima navoda, Nižegorodski državni lingvistički univerzitet Dobroljubova.

Mada na skraćenice se ne treba mnogo ljutiti. Jezik, kao i svaki drugi komunikacioni sistem, teži ekonomičnosti. Treba prosto da naučimo da razlikujemo u kojim slučajevima su skraćenice u službi ekonomije jezika, a u kojim u službi njegove birokratizacije. I još nešto. Čini mi se da skraćenice nisu pojava nastala u novogovoru i da one postoje nezavisno od ideoloških odrednica i zadataka.

Engleski publicista Bernard Levin je pisao: Mi menjamo imena onome što nam se ne dopada. Time pokušavamo da ubedimo sebe da time menjamo i same pojave. Ali nema čoveka koji može da promeni raelnost manipulišući rečima. Zašto mi to radimo? Zato jer je realnost često bolna. On u stvari želi da kaže da, budući da su pojave realno nepromenljive, možda novogovor i nije tako opasan. Odgovoriću drugim citatom. Maksimilijan Vološin je posle revolucije u svojoj poemi Rusija, zapisao sledeće stihove:

Imenima novim presvukoše Rusiju

(Politika – lepljenje etiketa,

Ne bi li skrili sadržaj),

No ćud misli ostaje ista.

Zadaci ondašnjih vođa koji su nas vodili u svetlu budućnost i ovih današnjih, koji nas vode u svoju svetlu budućnost, su se promenili. Tako da je novogovor opasan. Zar laž nije opasna? Jer eufemizam je kamuflaža koja zaglupljuje narod. To je jezik koji odražava odnos vlasti prema narodu koji se zasniva na, kako sam već rekao, na tri kamena temeljca: strahu, nerazumevanju i preziru.

 
Mihail Gorbanevski, Новая Газета, 15.06.2009.

Preveo sa ruskog Haim Moreno

Peščanik.net, 29.06.2009.