Slika prva je sumorna, barem po svom meteo-okviru – jesenji dan u Beogradu, sumoran novembarski 2001. U crkvu sv. Marka na Tašmajdanu ulaze, zbunjeno i nesigurno vojnici – iz JSO odabrani pretorijanci, neko im je kazao da odlože oružje. Na licima im je senka odlučnosti, jer pred njima je veliki posao. Izlaze brzo, a potom na Gazeli borna kola i zaprečena saobraćajnica. U zemlji je vladao doktor K. – nije onaj iz Kafkine priče o Jozefu K – koji je potom građanima objasnio da su to ljudi „u svojim radnim odelima“. To je bio upravo istorijski prolog za ono kasnije – marta meseca 2003. Mučki je ubijen Zoran Đinđić. Obeležena je radno jedna stogodišnjica i to je sve. Tog sumornog dana nekima je bilo jasno, ali nekima ni danas nije. Druga slika se pomera za sto godina unazad i njen meteo-okvir je svetliji, jer je maj: pretorijanci u svojim radnim odelima mučki su ubili kralja i kraljicu. Sa još krvavim sabljama izvikali su kneza Petra za kralja Srbije. Cvetale su lipe na Paliluli i širio se setni miris legendarnih šeboja iz dvorske bašte. Evropa je bila zapanjena; kriza, prekid diplomatskih odnosa i Srbija tone u muk i zaborav. Oglasio se poznati evropski socijalista Žan Žores i kazao J. Skerliću – Nikada vam nećemo oprostiti majski prevrat. Mislilo se na onaj hajdučko-banditski i prljavi čin verolomstva oficira iz kraljeve garde. I digla se Srbija – ono što je u njoj bilo intelektualno najbolje – advokati, narodni poslanici, da nađu „političku pozadinu ovog ubistva“. Peticije sa potpisima uglednih ljudi, rasprava čak neka u Narodnoj skupštini i – nikom ništa. Rezultata nije bilo – od 1903. do kraja 20. veka nijedan državni sud nije imao hrabrosti da procesuira ubistvo kralja Aleksandra i kraljice Drage. I kraljevi verni oficiri su pre krvavog činodejstva pošli u crkvu – na tronu SPC bio je famozni mitropolit Inokentije koji je raskomadanu kraljicu nekoliko meseci pre toga nazivao Gugutkom na prestolu sprskom. Kada su crnorukci sa krvavim sabljama izvikali kneza Petra za kralja, mitropolit je na blagodarenju u Sabornoj crkvi u Beogradu kazao: „Bog da poživi hrabro vojinstvo što je tirjanina uklonilo s lica zemlje.“

I to je sve – večno i sumorno ponavljanje istog u palanci koja prepoznaje samo sebe.

Slika treća je drugačije osvetljena, ali smisao je isti. Ugledni advokat Srđa Popović tužio je – u ime majke i sestre ubijenog premijera – grupu ljudi. Među njima je i doktor K. Namera je ista kao i pre stotinu godina – istražiti političku pozadinu ubistva Z. Đinđića. Sumorno. I isto. Tužba je solidno utemeljena i šta će biti – to niko ne zna i tu smo gde smo, kao i pre toliko decenija. Ako ova tužba bude prihvaćena biće to zaista istorijski korak za Srbiju, većeg nam ne treba. Ako pak ne bude prihvaćena, opet će to biti veliki korak – ali unazad. U ovoj zemlji traje već decenijama kretanje unazad, ali tinja neka nada da će nešto biti i da će se jednom progovoriti o političkoj pozadini. Pravosuđe polaže jedan ispit i s njima i svi mi.

Podrška advokatu i Sudu je jedino što možemo mi čija su sećanja sumorna kao onaj novembarski dan iz prve slike.

 
Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 16.11.2010.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.

Latest posts by Mirko Đorđević (see all)

Author: Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.