Njegova svetost patrijarh SPC Porfirije omalovažila je neprebrojivo mnoštvo mojih predaka (Nj. Svetost potkačila je i vlastite pretke, ali to je izvan oblasti mog interesovanja): na Tucindan nas je, kad se nipošto ne treba potući, pa ni posvađati, najviši velikodostojnik vladajuće crkve opomenuo da Božić provedemo kod kuće, a ne polupaganski i polupijano! Time bi se, da su samo pagani na kraj srca, lako mogao posvađati sa mnogim Božijim ili Prirodinim stvorenjem.
Mogao bih preći ćutke preko ovog pretprazničkog ispada, možda se crkveni poglavar i nesvesno ugleda na našeg svetovnog gospodara, pa pušta da ga nepromišljena rečitost nosi kud joj se prohte ne hajući kud bi ga mogla odvesti, ali baš pozivanje na naše staare – koje je kliše i šuplja navika jezika – navodi me da stanem u odbranu mojih predaka koji su zacelo bili pagani, pa i to su im ime drugi nadenuli, baš kao što Borhes u jednoj pesmi kaže: „Starosti, drugi ti to ime nadenuše…“
Običaj je (bio) da se za veliki praznik poželi sve najbolje svečarima, ali i svima drugima, kao što za trpezu postavljenu na Bajram ispred džamije može sesti i poslužiti se svako ko se tu nađe i ko to poželi, a poglavar crkve koja je miljenica ili drugo lice države okomio se na milione upokojenih u prirodi i u vasioni pagana, ništa manje zamerio se i živim paganima prišivši im neumerenost u piću, iako paganstvo i alkoholizam ne slove za dve strane istog novčića. Naoborot, u vreme kad je pagana bilo neuporedivo više nego danas, kad hrišćani nisu još bili ni u najdugoročnijim planovima Majke Zemlje, alkohola je bilo hajde da kažem znatno manje nego danas: povezati pagane sa pijančevanjem proizvoljno je i ne verujem da se može braniti.
Paganus na latinskom znači seljak, stanovnik sela; bio je neznabožac, ili mnogobožac, kako kad, kako koji, kako gde, upinjao se da razume svet u kojem se obreo, primetio je godišnja doba, promene na nebesjeh, smišljao je načine da bude u dobrim odnosima sa silama nemerljivim, paganstvu je latinski jezik dao ime, kao nečemu što je prethodilo Rimskom carstvu i hrišćanstvu, mnogi su se, silom ili milom, priklonili hrišćanstvu čuvajući poneki obred ili praznoverje baštinjeno od njihovih staarih, ali pagani nisu upamćeni kao progonitelji inoveraca (nepagana), nisu dobacili dotle da imaju Svetu inkviziciju i nisu bili skloni spaljivanju živih devojaka osumnjičenih da služe nekome ko paganima nije simpatičan.
Ukratko, pagani su simpa, bili i ostali, ima ih i sada, našto ih koristiti kao suprotnost smernim pravoslavcima koji trezni treznijacki sede na Božić u svojim ureditim kućama? Doduše (istinabog), Njegovoj svetosti se u poslednjem trenutku kazalo da je na opasnoj tociljajki pa je rekla „polupaganski i polupijano“, ali utoliko gore!
Ako pagane koristite, Vaša svetosti, kao suprotnost pravoslavnim hrišćanima, onda zabrazdite do kraja: „Roždestvo Hristovo, braćo i sestre, proslavite saborno kod kuće, osim ako ste beskućnik, ili ako ste na intenzivnoj nezi, na robiji, ili na lađi, nemojte se vladati kao pagani i nemojte piti kao vaš svetovni vođa na vinskim bahanalijama!“
Pretprazničko slovo patrijarhovo zasniva se na uverenju (dogmi, predrasudi) da je hrišćanstvo poslednja reč tehnike, verske tehnike, da je završno i trijumfalno poglavlje istorije, ne shvata crkveni velikodostojnik da su njegova omiljena dva milenijuma dva treptaja vasione, i da voljenog hrišćanstva ne bi možda ni bilo da nije bilo paganskih pokušaja da se svet razume i da se čoveku, biću-za-smrt, pruži nešto što će mu dati nadu, utehu, pa i radost, kad god je to moguće.
Ali pagani, ako su i pročitali reči patrijarhove, halaliće mu ih, nisu na kraj srca, i neće uzvratiti ravnom merom, da, baš time što pišem ove retke pokazujem da nisam dobar paganin, a prilikom popisa stanovništva (volim tu reč, više nego reč ‘narod’, a moji gospodari stalno narod pa narod, jedino statističari govore o stanovništvu) izjasnio sam se kao neznabožac, i baš me je kopkalo koliko će se nas pojaviti kad budu prebrojani glasovi, kad – nema u Srbiji nijednog neznabošca!
Mogao sam da oborim popis, jer su me državini pisari iskorenili, izbrisali sa spiska živih, ali sam odustao: nisu mi potrebni država ni crkva da bih znao ko sam.
Peščanik.net, 06.01.2023.