Kad u Francuskoj ili Italiji železničari štrajkuju, to se itekako oseti, bitka sindikata i vlasnika dobija svaki put na grubosti, pregovara se oko zahteva ovog staleža, putnici trpe, ali bivaju i obeštećeni, pretpostavljam, ako su kupili kakve skupe karte, kod nas štrajk i – nikom ništa! Ozlojedio je nekolicinu trudbenika medija, kao i nesuđene putnike koji su dvadeset trećeg maja nameravali da doputuju u Beograd, ali između sukobljenih strana (države, čiji je valjda „Srbijavoz“, na jednoj, i ogorčenog proletarijata na drugoj) pregovora i natezanja kao da nije ni bilo. Kako bi i bilo, kad naš najnoviji štrajk, za razliku od svih obustava rada u istoriji radničkog pokreta, nije potekao od zaposlenih: železničarstvo je bespomoćno koliko i građanstvo kad uprava odluči da na jedan ceo dan zaustavi sve vozove, skretnice, i da zatvori sve čekaonice!
Svi znamo šta je bila svrha ovog novog bezobrazluka, da se dolazak na skup protiv samodržavlja potkopa onoliko koliko Železnica može, barem dvaput je dosad izašla u susret vladajućoj partiji, čiji je odani vazal i odani pipak, dvaput nije radila jer je neko, ne se znae ko, dobio dojavu ili više dojava o podmetnutoj bombi, ili većem broju bombi; lažove je mrzelo da svoju izmišljotinu dalje prate i da je naknadno koliko-toliko podupru (1. „Opsežna pretraga vojnih i policijskih stručnjaka, potpomognutih zvezdama ruske obavešt. službe nije pronašla nijednu eksplozivnu napravu, i vozovi će opet doći na svoje, kao i putnici kojima se iskreno izvinjavamo, iako smo radi njihove bezbednosti, više nego zbog čuvanja naše imovine, saobraćaj i zaustavili“, ili: 2. „Stručnjaci za eksploziv i antiterorističke jedinice otkrile su jedanaest bombi u sedam različitih kompozicija: sve su bile tempirane da eksplodiraju istovremeno, na dvema bombama nađeni su otisci terorista, na jednoj i materijal za DNK analizu, jedan je terorista imao kijavicu i iskijaće to čim rezultati budu gotovi…“), ne, nisu nas docnije udostojili ikakvog nastavka, prozirni vodvilj odigrao je svoje i vsjo: nismo radili zbog pretnji bombama, a ako pretnje stignu baš dan uoči velikog protesta protiv Dobročinitelja, to nije krivica „Srbijavoza“!
Sada smo došli dotle, dotle je došlo između nas i vlastodršca, da je potonjem dosadno i da glumata kako smo suočeni sa terorističkom pretnjom: „Neka vozovi ne rade u subotu, neka svi zaposleni imaju sportsku subotu, stop! Budu li blokaderi i oboj. revolucionari zapitkivali zašto ne radite, ne govorite ništa, stop! Brat Si na moju i njegovu sreću nema proteste, ali bi od vas, zaposlenih u ’Srbijavozu’, mogao da nauči kako se voli Kina, stop! Živela Srbija, non stop!“
Možda je direktoru usmeni amanet bio ostavljen pre odlaska vladaočevog u Kinu, a možda – to bi isto trebalo da nas brine! – nije bilo ni potrebno narediti išta testiranom i atestiranom poslušniku.
Šta je još bilo?
Izuzetno mnogo ljudi okupilo se na Slaviji, verujem da su nekako stigli i nesuđeni klijenti „Srbijavoza“, toliko nas je mnogo bilo, ali se vladar, još opijen koreografijom koju je lično spremio za kolo na Kineskom zidu, podsmehnuo proceni da je na bivšem Trgu Dimitrija Tucovića bilo dvesto hiljada duša, ha, ha, očito nisu procenitelji nikad bili na Marakani, jadnici, seljaci, ne znaju koliko staje na jednu tribinu, razmetao se na tuđinskim i dalekim meridijanima svojom navijačkom slavnom prošlošću, iako moji izvori kažu da je bio niko i ništa među delijama, koje su nekoć imale drugi nadimak, koji im se tada činio humorističnim, dok je o podvigu „Srbijavoza“ odlučio da progovori jezikom zaboravljenog premda živog i zdravog predsednika Koštunice, prvi put čuje da su „Soko“ i ostale ptice iz naše železnice ostale u svojim gnezdima, ne zna ništa o tome, osim da je možda došlo opet do krađe kablova i tih sokoćala (vladar je izuzetno duhovit i domišljat preko svake mere, čiča Gliša se zacenio od smeha kad je pročitao kako se predsednik kraj svih obaveza prema Bratu snašao i ismejao sumnjičave i dosadne blokadere, Bakarec će o tome napisati pesmu, dok je seme iz Kine proklijalo neviđenom brzinom na Informeru: „Romi blokaderi kradu kablove, neki su već i uhapšeni…“
Zanima me, i kao umirovlj. poslenika medija, alhemija kojom se od mutne i smušene insinuacije, glupe po mom mišljenju vađevine, pravi vest, tačnije tvrdnja koja bi trebalo da prođe kao očigledna i zapravo poznata istina: „Romi blokaderi kradu kablove!“ Ranije je obojena revolucija, crk. dabogd., bila prikazivana kao obesni bunt bogatih i privilegovanih, sad se ispostavlja da konce vuku ne Hrvati nego Romi, ali, eto, zbog sitnokradljivačkih interesa ne prezaju ni od sabotaže svoje rođene blokaderske misije: kradu kablove baš kad bi njihovi saborci trebalo da doputuju u prestonicu!
Okreni-obrni, za jednodnevni štrajk „Srbijavoza“ krivi su blokaderi-Romi, čije su ime u prošlom veku, bez pitanja i ne bez podrugljivosti sebi nadenuli navijači „Crvene zvezde“, crno-beli su grobari, jer imaju i te crne pruge, boje bapskih marama i crnog flora, a mi smo Cigani, jer imamo vesele i takoreći lakomislene dresove! Vladalac je bio oprezan i zadovoljio se nagađanjem o pukom lopovluku – ne zna se čijem, koji je možda izazvao toliki zastoj na prugama i toliku štetu za „Srbijavoz“, ali i za njegove cenj. putnike – da bi razuzdani Vučićević razotkrio i kojoj etničkoj grupi pripadaju oni koji „Srbijavozu“ ne žele dobro!
Nemam snage da se udubim u redosled nemilih događaja, da li je Vučić ublažio Vučićevićev blebet, ili je, naoborot, Vučićević predsedničku bledu i bezvoljnu poslanicu oplemenio, podupro i raspevao, eh, Romi, Romi, sve vam dajemo i ugađamo vam više nego i jednoj drugoj manjini, a vi tako… (Ako me ostaci zdravlja budu poslužili, napisaću mislim dvotomnu istoriju domaćeg nacionalizma, mi istoričari skoro uvek vidimo vododelnicu tamo gde je laici i neznalice naravno ne vide, elem, polazna tačka moje istorije glasi: otkako su Cigani postali Delije, počela je Srbija da tone ne u neki osrednji nacionalizam, nego baš u nacizam, ali izdavač me je upozorio da ne razotkrivam previše o knjizi pre nego što izađe iz štampe.)
P.S: Nadam se da su časni policajci uveliko „Srbijavozu“ vratili bakar, koji su pronašli lakše nego bure u Jarkovcima, ali, kad god pročitam, krajičkom oka, kako će ne znam vlasnica Tanjuga, ili neko iz blagosl. miljea oca EKSPO-a, biti plaćena toliko i toliko da opeva Izložbu nad izložbama, pomislim kako mene niko ne zove da ga ja po pristupačnijoj ceni kujem isto u zvezde, nije me zvao ni „Srbijavoz“, evo mu besplatan logo „’Srbijavoz’ – pokvaren skroz!“
Peščanik.net, 29.05.2026.
Muzički blog Ljubomira Živkova
