Od samih početaka aktuelnih protesta u Srbiji u glavni tok Studentskog pokreta ušlo je insistiranje na poštovanju Ustava kao temeljnog pravno-političkog standarda, čime su u fokus dospele određene ustavnopravne teme. Među njima je poruka „Nisi nadležan!“, sa jasnim ustavnopravnim konotacijama, s punim pravom zauzela središnje mesto protestne semiotike: ona je na sažet i precizan način izrazila otpor protivustavnom širenju moći i urušavanju ustavne arhitekture Republike.
Ipak, na marginama glavnog toka koji beleži zahtev za poštovanje ustavnosti, od prošlog leta sve češće obitava jedna sasvim druga i efemerna tema: „odbrana“ ustavne formulacije da je Srbija država srpskog naroda. Reč je o pitanju koje u aktuelnom političkom trenutku nije ni centralno niti naročito relevantno, ali se u izvesnim krugovima uporno predstavlja kao tobože „odlučujuća činjenica“ ustavnosti Srbije. Tako se pažnja javnosti, umesto na očigledne i konkretne zloupotrebe vlasti, ciljno preusmerava na jedan davnašnji spor koji je i načelan i politički, ali, u osnovi bi morao biti ustavnopravni i koji se odvija u sasvim drugoj konstelaciji, pa i sa drugačijim raspodelom snaga u odnosu na aktuelnu borbu.
U svakom slučaju, problem nije samo u tome što neko želi da govori o identitetskim ili istorijskim dimenzijama srpske državnosti u kontekstu ustavnih odredbi, a u okolnostima kada je ta tema irelevantna. Veći problem je što jedan deo javnosti tu temu koristi kao neku vrstu testa „ustavne podobnosti“: ko god pokaže kritičku distancu prema toj odredbi, biva proglašen protivnikom Ustava, pa samim tim i protivnikom Studentskog pokreta koji insistira na poštovanju Ustava. Na taj način se, sikofantski i ukoljički, borba za ustavnost zloupotrebljava radi ideoloških razračunavanja i sitnog političkog ćara. Takav pseudoustavni patriotizam predstavlja neumesni pokušaj da se prošvercuje jedna selektivna, politički motivisana i nadasve pogrešna, neuka i nadripisarska predstava o Ustavu, koja podgreva niske strasti nacional-fanatika. Istovremeno rečena tema se, pseudopravničkom argumentacijom i sa jasnom agendom, prikazuje kao vrhunski ustavnopravni princip, iako se nikada ne nudi odgovor na fundamentalno pitanje: koji je ustavnopravni smisao te odredbe? Drugim rečima, kako se ona pravno operacionalizuje, kakve konkretne pravne posledice proizvodi i na koji način učestvuje u funkcionisanju ustavnog poretka? Upravo tu nastupa mukla tišina, odnosno, još gore, tendenciozno izmeštanje debate (zapravo serije prilično nemuštih monologa) na istorijsku, identitetsku, ideološku ravan.
U javnim nastupima branilaca ove ustavne formulacije uglavnom se ne nude ustavnopravni argumenti, već istorijske, političke i emotivne insinuacije: da je srpski narod stvorio ovu državu, da nekome smeta što je ona takva, da bi građansko definisanje države navodno ugrozilo prava manjina, i slično. Ali, ponovo, nijedan od tih iskaza ne odgovara na pitanje zašto je „branjena“ formulacija potrebna baš u normativnom delu Ustava, niti kakvu ustavnopravnu funkciju ona ima. A bez toga nema ozbiljne argumentacije, ma koliko se govorilo profesorski samouvereno, uz docirajuću intonaciju, teatralnu ekspresiju i značajno podizanje kažiprsta.
U svakom slučaju, nije sporno da Srbija ima istorijsku, državnu tradiciju, niti da srpski narod ima konstitutivnu ulogu u njenom istorijskom oblikovanju. Sporno je nešto drugo: da li tvrdnja da je Srbija „država srpskog naroda“, uneta u normativni deo Ustava, ima jasan ustavnopravni smisao. Ako nema (kao što nema), onda je reč o normativno neoperativnoj formulaciji koja ne razjašnjava ustavni poredak, već ga zamagljuje, proizvodeći kod dela „Srba i građana“ zavodljive iluzije o potencijalnim implikacijama te odredbe koje su – treba to uporno ponavljati – nepostojeće sa stanovišta ustavne strukture Republike. Otuda takve odredbe i njihovo nadripisarsko „tolkovanje“ ne jačaju ustavnost, nego otvaraju prostor za proizvoljna učitavanja i političke manipulacije. U tom smislu, kritika ove odredbe nema nikakve veze sa osporavanjem istorijske uloge srpskog naroda, niti sa bilo kakvim „antisrpskim“ stavovima, kako se insinuira. Ta odredba je ustavnopravno nejasna, neoperativna i, zato, suvišna. Sve ono što je o istorijskoj tradiciji i identitetskom okviru države trebalo reći već je, uostalom, sadržano u delu preambule Ustava, isticanjem da se Ustav donosi „polazeći od državne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih građana i etničkih zajednica u Srbiji“. U tom smislu, prvi član Ustava govoreći o državi srpskog naroda ne doprinosi dodatnoj pravnoj preciznosti, već, naprotiv, proizvodi štetnu konfuziju.
Na kraju, čitava stvar sadrži i barokno raskošnu istorijsku ironiju. Formulacija o Srbiji kao državi srpskog naroda nije nasleđe starijih, dosocijalističkih ustava, već je u ustavne tokove ušla upravo u socijalističkom periodu, počev od 1947. godine, i potom se povlačila po ustavnim tekstovima u različitim varijantama, sve do današnjeg dana. Pa ipak, među njenim najglasnijim današnjim braniocima uglavnom su ljuti antikomunisti kojima odnekud ovaj ostatak „titoističkog nasleđa“ neobično godi. Eto i malo zabave, pored sveg napora da se objasni nešto sasvim očigledno: kritika rečene odredbe nije usmerena na istorijsku zasnovanost, već na neodređenost ustavnopravnog smisla i njenu potpunu neoperativnost. Kao takva, nefunkcionalna i neoperativna, ona je nepotrebna i njeno prisustvo je ustavnopravni apsurd, a, kako upozorava stara pravna mudrost, lex non patitur absurdum (zakon ne trpi apsurd). Njeno potezanje kao političkog buzdovana, uz podrazumevane ili eksplicitne optužbe da je kritika te odredbe atak na ustavni poredak i nepoštovanje Ustava, predstavlja bilo postiđujuće nerazumevanje ustavne materije, bilo nisku politikantsku zloupotrebu. U oba slučaja fiksacija no ovu ustavnu odredbu proizvodi u javnosti izobličenje koncepta ustavnosti, odnosno potpuno kriva shvatanja, kako o samoj odredbi i njenim ustavnopravnim dometima, tako i o funkcijama i dometima ustavne regulacije političkih i društvenih odnosa uopšte.
Peščanik.net, 08.04.2026.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Srđan Milošević (see all)
- Socijalizam i prava žena: pravo na prekid trudnoće u SFRJ - 20/05/2026
- Dan pobede vs. Dan Evrope – lažna dilema - 11/05/2026
- Dan pobede antifašizma - 09/05/2026
