Istorijski značaj studentskog pokreta
Tektonska promena je u toku i još uvek nije proizvela postojan sloj novog reljefa istorije. Uspeh pokreta sada umnogome zavisi od redefinisanja načina borbe, od njene konsolidacije.
Srđan Milošević, istoričar i pravnik. Diplomirao i doktorirao na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na Odeljenju za istoriju. Studije prava završio na Pravnom fakultetu Univerziteta UNION u Beogradu. U više navrata boravio na stručnim usavršavanjima u okviru programa Instituta za studije kulture u Lajpcigu kao i Instituta Imre Kertes u Jeni. Bavi se pravno-istorijskim, ekonomsko-istorijskim i socijalno-istorijskim temama, sa fokusom na istoriji Jugoslavije i Srbije u 20. veku. Član je međunarodne Mreže za teoriju istorije, kao i Srpskog udruženja za pravnu teoriju i filozofiju i Centra za ekonomsku istoriju. Jedan je od osnivača i predsednik Centra za istorijske studije i dijalog (CISiD). Član je Skupštine udruženja Peščanik. Pored većeg broja naučnih i stručnih radova autor je knjige Istorija pred sudom: Interpretacija prošlosti i pravni aspekti u rehabilitaciji kneza Pavla Karađorđevića, Fabrika knjiga, 2013.
Politički i društveni značaj studentskog pokreta
Sa studentima se vratila nada u uspostavljanje normalne Srbije, posle 13 godina apsolutne vlasti sveopšte, svemoćne i razarajuće nenormalnosti.
The Prime Minister Who Never Was
The public only found out who the next prime minister would be around the thirtieth minute of Vučić’s press conference. This sends a clear message that the prime minister is a nobody.
Mandatar Who Never Was
Ime kandidata za predsednika vlade javnost je saznala u tridesetom minutu Vučićeve konferencije za novinare. To je jasna poruka da je prema Vučićevim shvatanjima predsednik vlade niko i ništa.
O tuposti i predrasudama
Stereotipi o nekompetentnim režimskim ljudima kao pravnicima „sa Uniona“ ili drugih privatnih fakulteta, dobijaju bizarnu formu lova na veštice. Pritom nijedan od njih nema veze sa Unionom.
Mali ogled o prelaznoj vladi
Besmislene su tvrdnje predstavnika vladajuće većine, i naročito njenog neformalnog šefa, da neko želi da na vlast dođe bez izbora. Šampion instaliranja vlade bez izbora upravo je vladajuća koalicija.
Detaljan odgovor na nepotrebnu prozivku
Povodom teksta Tatjane Rosić: Mali privatni fakultet kao pravni Uniona ne može biti avangarda radikalnih metoda borbe. I to nije korporativno razmišljanje, već pitanje opstanka te ustanove.
Mistifikacije oko Prvog zahteva
Vlasti obmanjuju javnost da je objavljena celokupna dokumentacija o rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu, što samo podstiče sumnju u korupciju najviših struktura režima.
O „sitnoj knjizi“ sitne pameti
Aleksandar Vučić je ime i prezime svih razdora u Srbiji u poslednjoj deceniji, a njegovo pozivanje na ulogu predsednika koji „izražava državno jedinstvo“ cinizam je vaseljenskih razmera.
Januarske crtice o danima optimizma i otpora (II)
Zahtevi studenata su toliko razumni i časni da jedino nerazumna odanost kartelu na vlasti ili nečastan interes može navesti nekoga da ih ne podrži.
Isključiva nadležnost?
Nema ničeg iznenađujućeg u očekivanju autoritarnog poglavice jedne autoritarne grupe da će njeni članovi slediti komande svog predvodnika. Ipak, pitanje prelazne/ekspertske vlade ne zavisi od njega.
Januarske crtice o danima optimizma i otpora (I)
Omladina je izašla u susret jedinstvenom pokliču društva upućenom opoziciji: ujedinite se u borbi za demokratiju i vladavinu prava! I rezultat je impresivan.
Koliko nacionalnog identiteta? (IV)
Pečat nacionalno ispravnog, utisnut na čitanku sa zvaničnim statusom nacionalne, poseduje magičnu moć da, ma šta da se u tako označenom sadržaju nađe, bude smatrano za poželjno i dobrodošlo.
Koliko nacionalnog identiteta? (III)
Kritičarima je zasmetala moja ocena da je nacionalna čitanka zamišljena kao instrument „dresure“, ali još uvek nemaju odgovor na pitanje čemu nacionalna čitanka zaista služi.
Nacionalizacija antifašizma
VIDEO – Praznik oslobođenja Beograda ukinut je posle Petog oktobra, kada su novi oslobodioci stare proglasili okupatorima. Uvek aktuelan razgovor: Dubravka Stojanović i Srđan Milošević.
Spomenik za Dražu
Svojoj nedavnoj inicijativi u vezi sa rasturom Kuće cveća, Šapić je sada dodao još i Grobnicu narodnih heroja na Kalemegdanu i, pride, ideju o podizanju spomenika Draži Mihailoviću.
Koliko nacionalnog identiteta? (II)
Besmisleno je tvrditi da će razumevanje grupe percipirane kao „drugost“ biti kvalitetnije, dublje i sveobuhvatnije, što je cilj koji zapravo treba postaviti, ako se jača pripadnost sopstvenoj grupi.
Koliko nacionalnog identiteta? (I)
Zadatak nacionalne čitanke je da decu nauči da je najvažniji segment njihovog identiteta to da su Srbi, dok će implikacije tog identitetskog utemeljenja definisati gospodari njihovih života. I smrti.
I stručnost i politika
Mantra da protesti treba da budu „nepolitički“ pogrešna je i opasna. Politika treba da bude sluškinja interesa građana, umesto da se zahteva apolitičnost građanske borbe.
Srebrenica i društveno pamćenje
VIDEO – Povodom godišnjice genocida u Srebrenici Fond za humanitarno pravo je organizovao debatu na kojoj su govorili i istoričari Srđan Milošević i Milan St. Protić i lingvistkinja Marija Mandić.
Genocid u Srebrenici: nekoliko podsećanja
Zločin nad Bošnjacima u Srebrenici jula 1995. godine kvalifikovala su kao genocid dva kompetentna međunarodna suda. Te oduke su obavezujuće jer su deo pravnog poretka Srbije.
U Savetu bezbednosti ništa novo: Srbija i zločini devedesetih
U besramnoj tvrdnji ministarke pravde da se Srbiji ne može pripisati glorifikovanje zločinaca, groteska izvedena u SB UN doživljava tačku kulminacije.
Crtice o srpskosvetskim budalaštinama
Sve je za tu kalkulantsku svest u funkciji opsesivne mržnje prema stvarnim ili, možda još i češće, izmaštanim večnim neprijateljima (do prve rezolucije?), naročito „unutrašnjim“.
Rezolucija
Reaktivne pretnje sopstvenim inat-rezolucijama, kao svojevrsnom „osvetom“ motivisanom rezolucijom o genocidu u Srebrenici, predstavljaju naročito bednu zloupotrebu žrtava.
Formula
Uspostavljen je savršeno održiv sistem vlasti jedne beskrupulozne grupacije za koji se čini da ga samo nepredvidljiva i radikalna promena okolnosti može poremetiti.
Anka Parlamentarka
Ani Brnabić je bilo ponuđeno da bira između dve funkcije i ona je izabrala da postane predsednica Narodne skupštine. Šta je sve u takvom razvoju događaja glupo, naopako i pogrešno?
Poslednji jugoslovenski ustav – velika povelja antropološkog optimizma
Ustav proglašen 21. februara 1974. približio je SFRJ konfederaciji, u idealnom „samoupravnom sporazumevanju i društvenom dogovaranju“.
Sutjeska – iz zemljopisa u istoriju
Da bi se shvatio značaj i smisao ove bitke, potrebno je da se o njoj kaže cela istina, smrtni neprijatelj savremene kulture sećanja na Drugi svetski rat na prostoru Jugoslavije.
Albansko-srpske bese
Mali, veliki ljudi – Depeše Milana Rakića iz Prištine pokazuju pravu istoriju iza velikih sinteza koje od istorije vide samo nacionalne međe, karabine, redenike i vojnu muziku.
Komemoracija Latinki Perović
Govori na komemoraciji u CZKD-u 20. decembra 2022: Petar Žarković, Olga Manojlović Pintar, Dubravka Stojanović, Srđan Milošević, Milan Subotić, Sonja Biserko, Dušan Mijić, Mijat Lakićević…
Prava i kriva Evropa
Jasno je o kakvim to „evropskim vrednostima“ koje „nisu isto što i vrednosti EU“ sanjaju ovdašnji ljotićevski propagandisti, nikolajevci i političko-pravoslavni fundamentalisti.
Skupštinska šarada
Vučićev performans sa izveštajem o Kosovu još jedna je ilustracija do kojih je razmera Srbija degradirana na nivo nekog prelaznog oblika između poglavarstva i protodržave.
