Evropska komisija je objavila niz dokumenata u kojima se detaljno analizira proces proširivanja Evropska unije i gde se u tom procesu nalaze balkanske zemlje. Najvažniji zaključak jeste da Evropska komisija smatra da Evropska unija mora da poštuje obaveze koje je preuzela na Balkanu. To znači da neće, unilateralno, odustati od namere da integriše čitav Balkan, uključujući i Tursku. To obavezuje Uniju i na to da izvrši odgovarajuće institucionalne promena kako bi nove članice mogle u njima da zauzmu svoje mesto. Takođe, potrebno je da se postigne dogovor o strukturi buđeta Evropske unije kako bi se on prilagodio zajednici od više od trideset zemalja članica. To ne može da se učini preko noći, ali ne može ni da se odlaže, jer Unija već pregovara sa Turskom i Hrvatskom a u nekom času će morati da počne i pregovore sa Makedonijom. To praktično znači da se proces institucionalnih promena verovatno mora završiti do kraja ove decenije.

Važno je ukazati na to da je Evropska komisija jasno rekla da se ne mogu kršiti obećanja i preuzete obaveze zato što su sve glasniji oni koji propagiraju da bi Balkan trebalo da razmotri plan B. Unija, kaže se, neće Balkan, pa bi Balkan trebalo da se okrene nekim drugim savezništvima i integracijama. Nasuprot tome, Komisija ističe ne samo da će proširenje Unije na Balkan početi 1. januara sledeće godina, kada će Bugarska i Rumijia postati punopravne članice, već i da nije nikako u interesu Unije da krši obećanja i ne izvršava preuzete obaveze. One uključuju sve posebne obaveze u pojedinim zemljama i na Kosovu. Evropska unija, dakle, kada je reč o Balkanu, nema plan B.

Ova spremnost Unije da izvršava svoje obaveze koincidira sa izborima u Americi, gde su glasači poručili svojim predstavnicima da je potrebno da razmisle o obavezama koje su preuzeli na raznim mestima u svetu, a pre svega u Iraku. Makoliko da je to izgledalo teško izvodljivo, Demokratska partija je uspela da američke glasače stavi pred jasan izbor kako kada je reč o politici u Iraku tako i kada je reč o međunarodnoj politici uopšte (promene u unutrašnjoj politici su takođe izuzetno značajne, ali to je druga tema). Dolazi kraj unilateralizmu, što je očigledno shvatio i predsednik Buš odlučivši se da prihvati ostavku svog ministra odbrane koji je bio glavni zagovornik unilateralizma i posebno nije naročito mario za mišljenje „stare Evrope“.

Kada je reč o Balkanu, trebalo bi očekivati aktivnije angažovanje Amerike i veću saradnju sa Evropskom unijom. Ciljevi su jasni i oni su ponovljeni u netom objavljenim dokumentima Evropske unije. U tom kontekstu je možda zanimljivo reči nešto o načelima na kojima se zasnivaju multilateralne institucije. Ovo naročito u kontekstu stava o univerzalnosti njihovih načela. Načelo ne znači ništa ako nije u skladu sa interesima i ne može da se primeni, ako je potrebno i legitimnom prinudom. Da bi neko načelo imalo univerzalnu važnost potrebno je da bude u skladu sa interesima svih i da postoji mehanizam da se ono primeni, ako bi neko da ga prekrši. Multilateralne ustanove, pre svega Ujedinjene nacije, zasnovane su na pragmatičkom uvažavanju činjenice da to nije moguće u međunarodnom kontekstu. Zbog toga se interesi stalnih članica Saveta bezbednosti uvažavaju više nego interesim drugih članica Ujedinjenih nacija, a mehanizmi primene odluka ove organizacije su, blago rečeno, grubi i često neefikasni. Ako je potreban primer, dovoljno je pogledati sa kojim se teškoćama suočava Tribunal u Hagu.

Budući da sada Rusija ističe značaj univerzalnosti međunarodnih načela i njihove primene, recimo na Kosovu, potrebno je uočiti da Rusija, kao i sve druge stalne članice Saveta bezbednosti, može vetom da spreči odluku Saveta koja joj nij u interesu. Tako da ako se kaže da bi Kosovo moglo da bude presedan za, recimo, Čečeniju ili Abhaziju, tu se zanemaruje da naravno Rusija može da stavi veto na odluku o Čečeniji, ali ne može sama da donese odluku o, recimo Abhaziji. Iz ovoga bi trebalo zaključiti da presedani nastaju ukoliko su u zajedničkom interesu stalnih član ova Saveta bezbednosti a ne na osnovu univerzalnog važenja načela koje bi se primenjivalo, recimo, na osnovu odluke nekog suda u Hagu.

Hoće li američki izbori uticati na strukturu interesa stalnih članova Saveta bezbednosti, ali ponovljena volja Evropske unije da poštuje i izvršava preuzete obaveze na Balkanu uticaće na odluke drugih da li im je u interesu da u tome sarađuju ili ne.

 
Peščanik.net,  20.11.2006.