Vlasti baš vole da pokazuju da iznad njih nema nikoga i ničega. One su jače i od zakona i od Ustava. Tako se ponašaju prema građanima, ali i prema nezavisnim institucijama, pre svega Zaštitniku građana, Povereniku za informacije od javnog značaja i Savetu za borbu protiv korupcije.
Verovatno najviše pritisaka trpi institucija Poverenika. Protiv njegovih odluka do sada je podneto 776 tužbi, od čega su organi vlasti podneli 217 (183 su odbačene). Kancelarija Poverenika je zatrpana i tužbama javnih preduzeća: 84, pri čemu prednjači Telekom sa 53. Većina ovih tužbi se odbacuje, kao na primer sve tužbe lokalnih samouprava i republičkih organa i organizacija: 58. S druge strane, Poverenik je Vladi do sada uputio ukupno 131 zahtev za izvršenje svojih rešenja (61 samo prošle godine), ali su mu organi vlasti u samo 3 slučaja izašli u susret.
Sličan tretman ima i nezavisna institucija Zaštitnika građana. Budući da država Zaštitnika ne može da tuži sudu, taj posao je prepušten medijima bliskim vlasti. Napadi su se pojačali posle vesti o mogućoj predsednićkoj kandidaturi Zaštitnika. Kako objašnjavaju iz kancelarije Zaštitnika: „U skupštini nisu razmatrani izveštaji Zaštitnika za 2014. i 2015. U odnosu na prethodne godine, znatno je smanjena saradnja sa parlamentarnim odborima, sa izuzetkom Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova. Pojedini organi informacije dostavljaju sa zakašnjenjem, često uz dodatno podsećanje, na odborima se ne razmatraju zakonske inicijative, odbija se učešće na stručnim skupovima koje organizuje Ombudsman i uskraćuju se opštinske sale za razgovor sa građanima.“
Kampanja protiv Zaštitnika traje neprekidno od januara 2015, kada je ukazao na nepravilnosti u radu Vojnobezbednosne agencije (VBA). On je tada od VBA tražio podatke o incidentu tokom Parade ponosa 28. septembra 2014, u kojem su povređeni brat Aleksandra Vučića i brat Siniše Malog. Zaštitnik je tada optuživan za ugrožavanje nacionalne bezbednosti, a u njegovoj diskreditaciji su učestvovali i tadašnji ministar odbrane Bratislav Gašić i aktuelni načelnik VBA Petar Cvetković. Iz kancelarije Zaštitnika kao poseban primer nesaradnje državnih organa navode MUP Srbije, koji ne postupa po preporukama Zaštitnika u slučaju Savamala.
Odnos prema Savetu za borbu protiv korupcije je još jedan primer rada vlasti protiv interesa države. Ovo savetodavno telo Vlade Srbije ustanovljeno je oktobra 2001, a dolazilo je u sukob sa svim srpskim vladama. Već je poslovičan slučaj 24 sporne privatizacije, koji do danas nije rešen. Dušan Slijepčević, dugogodišnji član Saveta, kaže da su razni državni organi u vreme dok je na čelu te institucije bila Verica Barać, tužili Savet ukupno 14 puta: „Mi smo tužili samo jednog državnog funkcionera, Mlađana Dinkića, i uspeli smo da dobijemo prvostepenu presudu u našu korist u Drugom opštinskom sudu. Trebalo je da on plati 400.000 dinara, ali je onda Viši sud u Beogradu to držao u fioci do zastarelosti. To je bila tužba Verice Barać za uvredu i klevetu“. Vericu Barać su tužili Milan Beko, Miodrag Kostić, Aleksandar Vlahović i mnogi drugi, ali svi ti postupci su završeni u korist Saveta.
„I ova vlada ignoriše naše izveštaje, ali novina su pokušaji da se pokvare odnosi među ljudima unutar Saveta. Već tri i po godine vlada odbija da izabere nove članove Saveta. Izgleda čekaju da svi pomremo“, kaže Slijepčević. Vlast i političari bi najradije ukinuli nezavisne institucije ili ih sveli na ikebanu kojom se hvale pred predstavnicima međunarodne zajednice.
Autor je novinar i urednik u beogradskom dnevnom listu Danas. @aroknic
Peščanik.net, 27.01.2017.