Foto: Predrag Trokicić
Biće da su strukovna udruženja sudija i tužilaca ipak naučila lekciju iz ranijih godina, pa su sad na vreme odlučila da napuste konsultacije o izmenama Ustava Srbije koje organizuje ministarstvo pravde. Odluku o napuštanju dijaloga sa ministarstvom pravde doneli su: Društvo sudija Srbije, Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, Centar za pravosudna istraživanja i Beogradski centar za ljudska prava.
Razlog za taj potez je to što je vlast, kao i obično, samo reda radi organizovala javnu raspravu o ustavnim promenama koje se odnose na sudije i tužioce, bez želje da čuje ili ne daj bože uvaži predloge struke. Vlast sluša samo sebe i želi samo jedno: potpuno podjarmljivanje pravosuđa, odnosno stavljanje ove nezavisne grane vlasti pod svoju kontrolu. Ona to samo ne sme javno da kaže, jer se plaši reakcije Evropske komisije, pa zato mudro ćuti i ne izlazi sa svojim predlogom ustavnih promena, čekajući da prođe rok za javnu raspravu, pa da na miru uputi svoj predlog vladi i parlamentu. A sudije i tužioci neka se posle bune – biće kasno.
Šta političari na vlasti misle o pravosuđu najbolje pokazuju izjave Čedomira Backovića i Zorana Balinovca, pomoćnika i savetnika ministarke pravde, koje su dali u Nišu tokom nedavne javne rasprave o izmeni Ustava. Backović je rekao da se sudije i tužioci zalažu da pravosuđe bude „društvo sa ograničenom odgovornošću“, „zanatska radnja“ za krojenje ljudskih sudbina kako im se „ćefne“, dok je Balinovac bio još direktniji sa ocenom da je „nezavisnost sudstva fetišizirana, da je to ideološki mit, da je rasprava o njoj iznedrila sudijske jurišnike koji se ponašaju kao da su iznad svega, da u pravosudnim savetima sudije ne treba da imaju većinu, a da tužioci treba da budu u manjini, da sudije i tužioci žele da preuzmu vlast u Srbiji, da nezavisnost kakvu sudije imaju u Srbiji, a posebno kakvu traže, ne postoji nigde na svetu, da su predlozi sudija i tužilaca smešni…“
Na to je reagovalo Društvo sudija Srbije, koje se žalilo ministarki pravde i Visokom savetu sudstva (VSS). Savet po običaju ćuti, a ministarstvo pravde je odgovorilo da „javne rasprave služe za iznošenje različitih stavova i kritika, bez obzira da li se one nekome dopadaju“.
Paralelno sa tim, objavljeni su rezultati istraživanja o uticaju politike na sprovođenje istrage, koje su sproveli Udruženje tužilaca Srbije i Fond za otvoreno društvo. Iako je istraživanje bilo anonimno, samo 20 odsto zamenika javnih tužilaca usudilo se da popuni anketu. Čak 8 od 10 zamenika tužilaca koji su popunili ovu anketu navelo je da je trpelo uticaj političara, kao i da se politički uticaj najčešće manifestuje kroz medijski pritisak (44 odsto) i neformalne sugestije nadređenih (34 odsto).
Tužilaštvo je hijerarhijska organizacija, pa viši tužilac naređuje nižem i može da mu oduzme predmet, što se dešava u slučajevima u kojima je politika zainteresovana za temu spora (slučajevi Helikopter ili Savamala). Zanimljivo je da je čak polovina ispitanih zamenika tužilaca bila u situaciji da političar na vlasti komentariše predmet na kojem su radili, a četvrtina njih je izjavila da ih je to uznemirilo i da su razmišljali o tome kako će se interes politike za predmet na kojem rade odraziti na njihovu karijeru.
Jedan takav slučaj se upravo desio tužiteljki iz Mionice Snežani Jovanović. Pritisci na nju su usledili nakon što je počela da istražuje sumnje da su birački spiskovi u ovom mestu falsifikovani, pa su joj preko prijatelja upućivane poruke da vodi računa šta radi i da se ne zamera „znaš kome“. Onda je jedna politička stranka iz Mionice (vlast ovde ima koalicija oko Srpske napredne stranke: Nova Srbija, SDPS i DSS) podnela pritužbu Višem javnom tužilaštvu u Valjevu tvrdeći da Snežana Jovanović „voli da se sveti“, da postupa u predmetima koji nisu u njenoj nadležnosti i da ima „omiljene“ advokate i veštake. Pritužba je odbačena, a Goran Ilić, poverenik za samostalnost tužilaštva, otvorio je istragu i utvrdio da je pritužba na tužiteljku bila neosnovana i da je stranka na nju vršila nezakonit pritisak, pa je zatražio da je Državno veće tužilaca zaštiti. To se još uvek nije desilo.
U pomenutoj anketi, više od polovine ispitanih je reklo da tužioci nemaju kontrolu nad policijom u predistražnom postupku i da će policija pre postupiti po lancu komandovanja policije nego po nalogu javnog tužioca. Više od 40 odsto zamenika je navelo da se našlo u situaciji da policija ne želi da postupi po njihovom nalogu, jer je dobila suprotan nalog od svog nadređenog u policiji, što je suprotno Zakoniku o krivičnom postupku (Dužnost postupanja po zahtevu javnog tužioca, Član 44). Ovde treba podsetiti da tužilaštvo i dalje okleva da pokrene postupak protiv odgovornih u policiji zbog opstrukcije u slučaju Savamala.
Otud i ocena Koalicije prEUgovor da se u proteklom šestomesečnom periodu stanje vladavine prava u Srbiji pogoršalo, da nije bilo napretka u reformskim procesima vezanim za sprovođenje obaveza iz Poglavlja 23 i 24. Pravolinijski se radi na urušavanju sistema i brisanju nezavisnosti i samostalnosti sudija i tužilaca. Kada političari shvate da su isekli granu na kojoj sede, biće već u slobodnom padu…
Autor je novinar i urednik u beogradskom dnevnom listu Danas. @aroknic
Peščanik.net, 31.10.2017.
Srodni link: Sofija Mandić – Ustavna pretnja
REFORMA PRAVOSUĐA