Ako se samo pogledaju osnovni podaci o privrednim kretanjima, teško je poverovati u njihovu održivost. Uzmimo, na primer, finansiranje fiskalnog deficita. Uglavnom nema mnogo onih koji su spremni da državi pozajme novac, osim sasvim kratkoročno, u dinarima. Tako da će se budžet sve više zaduživati u evrima. Koje posledice to može da ima? Vlasti će postati mnogo osetljivije na kretanje kursa. To je isto kao preduzeća čije su obaveze u evrima. Pa kada je došlo do devalvacije dinara, ona su zapala u teškoće i sada moraju mnogi da prodaju imovinu da bi namirili dugove. Slično je i sa domaćinstvima, ali su njihove obaveze manje.

Sada će državni budžet postati veoma osetljiv na promene kursa. Kao i kod preduzeća koja pozajmljuju u stranom novcu, a zarađuju na domaćem tržištu, znači u dinarima, pad vrednosti dinara povećava obaveze, ali ne i prihode, osim ukoliko se ne pribegne povećanju cena, dakle inflaciji. Isti interes će sve više imati i država, dakle težiće da jača dinar, kako bi joj obaveze bile manje, a neće previše brinuti o inflaciji, jer se time, bar privremeno, povećavaju budžetski prihodi.

To je, naravno, neodrživo. Zaduživanje se može zameniti prodajom imovine, ali to su jednokratna rešenja. Inflacija, takođe, zamenjuje poreske prihode, ali samo dok rashodi ne počnu da rastu brže od prihoda. A do toga će doći u onom času kada će biti neophodno devalvirati dinar, čemu visoka inflacija neminovno vodi.

Koji je smisao ove politike neodrživosti? Cilj je da stvari privremeno izgledaju bolje kako bi se ili obezbedili dobri izborni rezultati ili dovelo do toga da opozicija, ako pobedi na izborima, veoma brzo izgubi popularnost jer će morati da sprovodi nepopularne mere. Izgleda lukavo, jer je u svakom slučaju na tuđi račun.

 
Blic, 04.05.2011.

Peščanik.net, 04.05.2011.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija