Najnovije izjave ministara, koje stižu iz Istanbula, sugerišu da će Vlada nastaviti da se zadužuje. I to kako za tekuću potrošnju, tako i za ulaganja. Najavljuje se, kao po običaju, da se i sledeće godine računa sa većim budžetskim deficitom nego što se doskora tvrdilo. MMF će, očekuje se, sada već po navici, to prihvatiti jer će mu se, ponovo, predočiti veoma ambiciozan plan reforme javnog sektora. Zašto bi MMF to prihvatio?

Zato, čini se da je pregovaračka taktika što će se u pregovorima koji slede za par nedelja tražiti samo malo povećanje, a kako će to na kraju sledeće godine izgledati – to će se tek videti. Dakle, kao što je i do sada bio slučaj, MMF će morati da se suoči sa politikom svršenog čina. Šta ako ne bude na to spreman? Tu je sada plan B: njihov novac nije uopšte potreban. Zašto nije potreban? Jer će u pomoć da pritekne Rusija? Ne, već zato što se privreda neće oporaviti.

Ukoliko se sledeće godine ne očekuje značajan privredni rast, neće biti ozbiljnih problema da se održi kurs dinara zato što će uvoz nastaviti da se smanjuje ili bar neće rasti. MMF daje novac na zajam da bi se obezbedila spoljna stabilnost, koja međutim nije problem kada je privreda u recesiji, kao što će biti srpska i sledeće godine. Potreban će biti novac da se pokrije budžetski deficit, koji će rasti jer se očekuje nastavak recesije. Uz to, iz ovih najava bi trebalo zaključiti da od reformi neće biti ništa, osim što će se povećati nezaposlenost, jer bi one za posledicu upravo trebalo da imaju smanjenje, a ne povećanje fiskalnog deficita.

Taj pritisak da se smanji budžetski deficit nije sam sebi cilj. To bi trebalo da pomogne da se povećaju privatna potrošnja i ulaganja, dakle da se podstakne privredni rast. Novi fiskalni deficit i novi državni krediti ukazuju na to da od toga nema ništa.

 
Blic, 07.10.2009.

Peščanik.net, 07.10.2009.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija