Najnovije izjave ministara, koje stižu iz Istanbula, sugerišu da će Vlada nastaviti da se zadužuje. I to kako za tekuću potrošnju, tako i za ulaganja. Najavljuje se, kao po običaju, da se i sledeće godine računa sa većim budžetskim deficitom nego što se doskora tvrdilo. MMF će, očekuje se, sada već po navici, to prihvatiti jer će mu se, ponovo, predočiti veoma ambiciozan plan reforme javnog sektora. Zašto bi MMF to prihvatio?

Zato, čini se da je pregovaračka taktika što će se u pregovorima koji slede za par nedelja tražiti samo malo povećanje, a kako će to na kraju sledeće godine izgledati – to će se tek videti. Dakle, kao što je i do sada bio slučaj, MMF će morati da se suoči sa politikom svršenog čina. Šta ako ne bude na to spreman? Tu je sada plan B: njihov novac nije uopšte potreban. Zašto nije potreban? Jer će u pomoć da pritekne Rusija? Ne, već zato što se privreda neće oporaviti.

Ukoliko se sledeće godine ne očekuje značajan privredni rast, neće biti ozbiljnih problema da se održi kurs dinara zato što će uvoz nastaviti da se smanjuje ili bar neće rasti. MMF daje novac na zajam da bi se obezbedila spoljna stabilnost, koja međutim nije problem kada je privreda u recesiji, kao što će biti srpska i sledeće godine. Potreban će biti novac da se pokrije budžetski deficit, koji će rasti jer se očekuje nastavak recesije. Uz to, iz ovih najava bi trebalo zaključiti da od reformi neće biti ništa, osim što će se povećati nezaposlenost, jer bi one za posledicu upravo trebalo da imaju smanjenje, a ne povećanje fiskalnog deficita.

Taj pritisak da se smanji budžetski deficit nije sam sebi cilj. To bi trebalo da pomogne da se povećaju privatna potrošnja i ulaganja, dakle da se podstakne privredni rast. Novi fiskalni deficit i novi državni krediti ukazuju na to da od toga nema ništa.

 
Blic, 07.10.2009.

Peščanik.net, 07.10.2009.