Daleko najzanimljivije u skorašnjim napisima i intervjuima poznatih ekonomista i analitičara jeste da su oni, po svemu sudeći, otkrili da je u Srbiji korupcija velika i, kako se to kaže, sistemska. Pa da nema ništa od oporavka, privrednog i drugog razvoja dok se ona ne iskoreni ili bar ne svede na podnošljivu meru.

Zašto je to zanimljivo? Zato što izgleda to nije bilo primećeno u vreme pre krize, kada je privredni rast bio brz, zapravo, kako se reklamiralo, najbrži u regionu (na koji god region da se u svakom datom času mislilo). I u toj su mi stvari uvek najzanimljiviji bili liberalni nacionalisti, koji su se zalagali za nacionalizam, ili patriotizam, u privredi, ne dovodeći u vezu neminovni protekcionizam, koji svaki ekonomski nacionalizam podrazumeva, sa korupcijom.

Sada se, naravno, sva ta nacionalna sabornost oko sticanja i raspodele dobiti rasvetljava i, gle, u svemu tome samo je jedna stvar konstantna – korupcija.

Nekako se izgleda zaboravilo kako se pravdala privatizacija, ili već o čemu je tu tačno reč, Naftne industrije Srbije. Takođe se valja podsetiti ko je sve zagovarao državnu pomoć takozvanim nacionalnim ili, čak, regionalnim liderima. U svemu tome je propagandni deo bio veoma jednostavan: nisu važni zakoni, propisi i uostalom dobra načela privređivanja i vođenja privredne politike – postižu se viši nacionalni i državni interesi. Pa nije važno kako se dele pare.

Sada stvari izgledaju drukčije, jer para nema. Ali ne nedostaju objašnjenja. Jedni, kao što vidimo, otkrivaju da je u Srbiji korupcija velika, a drugima su, naravno, za sve krivi stranci (Amerikanci, Evropska unija, Turci) i domaći izdajnici, jer prave patriote i nacionalisti ne bi bili korumpirani. Jer, naravno, grešite ako mislite da su oni na vlasti već dvadesetak godina.

 
Blic, 24.11.2010.

Peščanik.net, 24.11.2010.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija