Reuters http://ajb.me/1vbUd8z

Čelnik organizacije čiji su visoki službenici osvedočeni homoseksualci očekivano je ponovo iskoristio priliku da povodom Parade ponosa iskali bes i izlije mržnju nad onim delom sveta koji mu nije po volji. Da ne bude nesporazuma, ne mislim da je ikakav problem to što pojedini episkopi Srpske pravoslavne crkve upražnjavaju seksualne odnose sa osobama istog pola. Ako je to izraz ljubavi i dobrovoljnog pristanka odraslih osoba da se predaju telesnim uživanjima, iz mog bezverničkog ugla, nema im se šta prigovoriti. Ovdašnji patrijarh bi, rekao bih, trebalo da ima mnogo veći problem s pedofilijom – kojoj se takođe, dokazano, odaju pojedini sveštenici domaće crkve. Razlika između homoseksualnog odnosa u koji dobrovoljno stupaju odrasle osobe koje su u stanju da zrelo prosuđuju, s jedne strane, i pedofilije, koja je odnos sa osobom koja zbog svoje mladosti još nije u stanju da donosi zrele odluke i za njih snosi odgovornost, pa je stoga uvek reč o zloupotrebi, s druge strane, jednaka je razlici – da se poslužim terminologijom bliskom patrijarhu – između neba i zemlje, zbog čega bi potonje opravdano trebalo da snađu paklenske muke. Iz nekog razloga, pak, patrijarh nikada nije žestinom koja bi bila makar slična njegovoj mržnji prema pederima i lezbejkama, osudio pedofile iz vlastitih redova.

Pošto je sočno pljunuo na organizatore Parade ponosa, patrijarh je tu svoju slinu iskoristio da u sopstveno blato mržnje zajedno sa pederima umeša i dekadentni Zapad, ogrezao u incest, i „bombardovanu, razorenu, moralno i ekonomski osakaćenu, osiromašenu, poplavljenu, na stub srama prikovanu“ Srbiju. Ostavimo patrijarhu njegove zablude o tome da na Istoku nema incesta i pedofilije (ima ih, videli smo, čak i unutar crkve koju sam predvodi). Od toga je mnogo zanimljivije što bi patrijarh da nas uveri da je za sadašnje žalosno stanje u Srbiji, pa i za sram kome je ona izložena, pre svega kriv zli Zapad, a onda i pederi i lezbejke kao njegova produžena izopačena ruka. Pa pošto ne možemo da se iživljavamo nad Zapadom kao legitimnom metom mržnje, hajde da izgazimo i sravnimo sa zemljom pedere i lezbejke, koji su izdajničko domaće lice tog prokletog Zapada. Jasno je patrijarhu, međutim, da je njegova teza prenategnuta, pa će on bezočno homoseksualnost uvezati sa pedofilijom i incestom. Kada se to apsurdno klupko razvije, dobije se sledeći besmisleni niz: pedofilija i incest su zlo i s razlogom zaslužuju moralnu osudu i zgražanje; homoseksualnost je isto što i pedofilija i incest; moralno propali Zapad je isto što i homoseksualnost; Zapad stoga treba uništiti; pošto to ne možemo da uradimo, hajde da redovno premlaćujemo pedere i lezbejke. Treba biti beskrajno, dakle paklenski glup i zao da bi se ovako razmišljalo.

No, koliko god bio glup i zao, patrijarh nije nepraktičan. On računa na bes i mržnju koji se generišu u Srbiji upravo zato što je ona „bombardovana, razorena, moralno i ekonomski oskaćena, osiromašena, poplavljena, na stub srama prikovana“. I on dobro zna da za takvo stanje u Srbiji ponajmanje mogu biti odgovorni pederi i lezbejke. Kao i za događaje iz devedesetih – zbog kojih je, uzgred, Srbija opravdano stavljena na stub srama – tako i za osiromašenje, moralni i ekonomski pad, pa i za nesposobnost da se nosi sa posledicama poplava najodgovorniji po prirodi stvari moraju biti tekuća vlast i politička elita, a nije nevina, pogotovo kada je reč o zločinima iz devedesetih, ni većina građana Srbije. Svojim podlim prokazivanjem pedera i lezbejki, patrijarh čini dvostruko ugodan posao za vlast i građane Srbije: vlast lišava odgovornosti, a građane štiti od samopreispitivanja. Od polaganja računa za prošle događaje mnogo je lakše mrzeti pedere i lezbejke, kad već ne možemo da išutiramo odvratni Zapad. Za pretpostaviti je, međutim, da bi ono što je vlastima i građanima ovde ugodno, zbog svoje moralne izopačenosti moralo biti mrsko Bogu, ako ga ima. Ali, o tome neka misle patrijarh i njegove kolege.

Nama će za kraj biti zanimljivo da vidimo kako i u ovoj konkretnoj situaciji, a ne samo u krupnim istorijskim zahvatima, patrijarh lišava vlast odgovornosti, svaljujući teret zaštite na same žrtve nasilja. Patrijarh kaže – mi vas mrzimo, mi vam ne damo da hodate, mi ćemo vas premlatiti ili makar blagosloviti one koji vas mlate, a vi se zaštitite sami ako možete. A država vas neće štititi jer je siromašna i do grla u vodi, za šta ste ionako baš vi i vaši zaštitinici sa Zapada krivi. Ima tu međutim i jedna sitna, banalna podlost patrijarha, sasvim u skladu s njegovom sitnom dušom punom mržnje. On je na čelu organizacije čije je poslovanje oslobođeno poreza, pa stoga ne daje ništa u budžet iz koga se plaćaju službe koje bi trebalo da čuvaju red u Srbiji. Pederi i lezbejke, baš kao i većina ostalih građana Srbije nemaju tu privilegiju da ne plaćaju porez. Ali, utoliko više od svakog službenika crkve imaju osnov da pozovu državu da zaštiti njihova osnovna, ustavom garantovana ljudska prava.

Peščanik.net, 23.09.2014.

Srodni linkovi:

Vladimir Ilić – SPC i LGBT parada

Biljana Stojković – Ko o čemu SPC o seksu

Vladimir Veljković – Neblagoslovena parada

Miljenko Dereta – Bezmerno licemerje

TEMA – PARADA PONOSA +

The following two tabs change content below.
Dejan Ilić

Dejan Ilić (1965, Zemun), urednik izdavačke kuće FABRIKA KNJIGA i časopisa REČ. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Programu za studije roda i kulture na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti i doktorirao na istom univerzitetu na Odseku za rodne studije. Objavio je zbirke eseja „Osam i po ogleda iz razumevanja“ (2008), „Tranziciona pravda i tumačenje književnosti: srpski primer“ (2011), „Škola za 'petparačke' priče: predlozi za drugačiji kurikulum“ (2016) i „Dva lica patriotizma“ (2016).

Dejan Ilić

Dejan Ilić (Svi tekstovi)