Da mi je neko rekao da će na Dan makedonske revolucionarne borbe premijer govoriti o natalitetu i „recesiji nacije“, mislila bih da se šali. Ali, ne samo da je govor bio o „nestandardnim temama“ za praznični povod, kao što je i sam premijer rekao, nego je predviđeno da se revolucionarni zadatak dаnašnjih sledbenika (istorijskog) VMRO-a ispunjava ispod “jorgan-planine”, na drugom “frontu” – u krevetu, ispunjavanjem bračnih dužnosti, po mogućnosti u plodnim danima, da trud ne bude uzaludan. Na tren, neki od nas su već pomislili da će premijer obradovati naciju i saopštiti da mu je supruga po treći put u blagoslovenom stanju, a da će ministri neženje uskoro biti kolektivno venčani kao vojnici Aleksandra Makedonskog, dok će oni koji su u braku a još nisu ispunili „patriotsku dužnost“ stvaranjem dece – dobiti žuti karton. Tačno je da je ovaj VMRO (DPMNE) konzervativan, ali onaj istorijski VMRO se slavi zbog toga što je bio ispred svog vremena, zar ne? Kada u 21. veku praviš apoteozu „svetosti braka“ i šalješ poruke u biblijskom stilu (oplodite se, množite se, napunite zemlju i zavladajte njome), tu već nešto ozbiljno nije u redu. Оvde se već ne zna ko je sveštenik, a ko politički lider, kad već isto propovedaju.
Govor premijera nije jedini simptom; tu je i onaj bizarni savez sindikalista, penzionera i ministara, ali ipak poruke poslate sa govornice zaslužuju temeljnu vivisekciju. Ne samo da je pad nataliteta prikazan kao pretnja za nacionalnu bezbednost, nego je i gej-populacija prikazana kao ahretipski neprijatelj društvenih vrednosti i same nacije. Teme rodovne jednakosti i ženske emancipacije, kao i učešća žena u javnoj sferi definisane su kao trivijalne, pa i štetne. U zemlji je sve manje makedonske dece, a žene su se uhvatile za ženska prava, bavljenje politikom ili karijerom! Kаkva neodgovornost! А ti strašni gejevi, toliko netipični i za Makedonce i za Albance, oni žele da oskrnave „prirodnu zajednicu“ nazvanu brak! Mada u instituciji braka nema ama baš ničeg prirodnog. Ako se s nje skine veo romanse, ostaje samo komad papira koji nikada nije ni bio garancija kvaliteta zajedničkog života i njegove dugotrajnosti. Osim toga, zakon je odavno izjednačio bračne i vanbračne zajednice.
Govor premijera je izazvao burne reakcije, ali je možda još veće razočarenje bila reakcija predsednice Ženskog lobija koja nije videla zlo, nije čula zlo, neće da govori o zlu. Mnogi mi govore da će uraditi sve da njihova deca ne ostanu ovde i budu taoci majke Makedonije, ako stvari produže da se odvijaju u ovakvoj klimi siromaštva, nezaposlenosti i beznađa. U stvari, najpatetičnije u čitavoj priči je to što o više dece i spasu nacije govori premijer koji je zaboravio da mu je pre tačno godinu dana propao popis stanovništva! Pa mi nemamo ni podatke koliko nas je, kakvi smo (po starosnom ili obrazovnom kriterijumu)! Neke međunarodne organizacije spekulišu sa cifrom od pola miliona stanovnika koji su napustili zemlju u zadnjih 11 godina. Od silnog dobra, sigurno. Opasnost, dakako, nije u gej-populaciji (kоја, opet, traži pravo da živi u bračnoj zajednici), niti u brakorazvodnim parnicama.
Kada nacionalizam postane jedina državna ideologija, on uspostavlja državnu i patrijarhalnu kontrolu nad produktivnim i reproduktivnim moćima i pravima žena. Ova tendencija traje već izvesno vreme, ali nikada nije bila tako eksplicitno plasirana od strane premijera, ministara, parlamentarne većine i medija kao sinhronizovana kampanja. Ona se svodi na metaforičko jedinstvo „Мајkа Zemlja – Nacija Domovina“. Elementi ove politike uključuju: redukciju prava na abortus (pro-life оrijentacija), majka dobija „državni posao“ i najuzvišeniji položaj negovateljice (bar deklarativno ženama se daje mogućnost da budu plaćene od države za rađanje više dece). Uz to ide i suzbijanje neženstva, koje je skoro izdaja domovine. Drugim rečima, država ne samo da pravi upad u intimu i privatnost, u slobodu da se traga za vlastitom srećom, nego sebe postavlja kao vlasnika materice. Panika zbog navodnog isčezavanja nacije je samo izgovor (zamislite šta bi trebalo da urade zemlje kao Crna Gora ili Island). Razlozi su levijatanski i opasni. U Makedoniji, patrijarhalnost je još uvek duboko ukorenjena, a žena se i dalje bori za svoju slobodu. Ali sada treba poseći tu mladu stabiljku slobode.
Pitaju me neki zabrinuti patrioti da li će moje tri kćeri želeti da Makedoniji podare svoj porod, kao što sam to uradila ja. Моja su deca, srećom, bila rođena u vreme kada niko nije vršio pritisak na mene, a bogami ni plaćao dodatak za treće dete. Dok sam se previjala od porođajnih bolova ili kada sam ih uzimala u ruke po prvi put, na kraj pameti mi nije bila domovina. Danas su odrasle i sa svojim obrazovanjem mogu Makedoniji eventualno dati znanje i um, ali ne i svoje materice.
Uvek sam bila protiv olakog lepljenja etiketa vlastima da su fašističke i nacističke. I dalje mislim da su to preterane i neosnovane političke optužbe. Ali sada već moram da upozorim na zmijsko jaje kroz koje se vidi kontura ideje slavljenja „prirodne“ uloge žene. Hitleru pripadaju ove reći: „Jеdnaka prava žena znače da one dobijaju poštovanje koje zaslužuju na način na koji im je to priroda odredila“. Žene su uvek bile u središtu poriva povećanja nataliteta. Gruevski je izjavio: „Živimo u vreme kada je prava retkost drugo dete u porodici, a da ne govorimo o trećem ili četvrtom, ali nasuprot tome mi vodimo debate o iskrivljenim vrednostima, o jednopolnim brakovima, pa još i o usvajanju dece u takvim brakovima; govorimo o nekakvim pravima žena, pa i muškaraca – ko je od njih više zastupljen u politici ili u biznisu, а dok se trošimo na takve teme, nama kao državi nestaje narod… Svaka žena i svaka majka zaslužuje bezrezervnu podršku supruga i porodice. Supružnici treba da se vole i poštuju. To su porodične vrednosti koje ne smemo napustiti. Treba da ohrabrimo mlade da stupaju u brak“. Sličnost je evidentna i brine. Jako.
Nova Makedonija, 29.10.2012.
Autorka svoje kolumne prevodi sa makedonskog za PCNEN (Prve crnogorske nezavisne novine)
Peščanik.net, 31.10.2012.
