Zaboga, šta je to “građanizam”?
Kominterna i “međunarodni radnički pokret”, a naročito njihova centrala u Moskvi, bili su vrlo skloni i vični nadevanju imena “negativnim” ljudima i pojavama. Ove etikete često nisu imale smisla ali su dobro prianjale i mogle biti vrlo opasne. Pored “trockizma” i sličnih oznaka, bio je to i “kosmopolitizam”, koji je Staljin potezao uvek kada se interesi “prve zemlje socijalizma” nisu stavljali iznad svih drugih ili kada je bio prinuđen, kao u II svetkom ratu, da koketira s ruskim nacionalizmom, sveslovenstvom, pa cak i pravoslavljem.
Ovaj je običaj bio jak i u socijalističkoj Jugoslaviji. Setimo se samo “anarho-liberalizma” i “anarho-liberala”, besmislenih kovanica koje su pratile kampanju protiv jednog od retkih reformističkih projekata u toj zemlji. Naravno, malo je ko smeo da kaže da se nikako ne može istovremeno biti anarhist i liberal, ali, i da je rekao, takva racionalna kritika ovog pojma ne bi pomogla.
Iz velikog dogmatskog grmena toga vremena izašli su i mnogi srpski neonacionalisti i zadržali stare navike. To se vidi iz reči koje su tražili da bi nagrdili sve protivnike srpskog nacionalizma, pa i one koji su samo sumnjali u njegovu isceliteljsku vrednost. “Kosmopolitizam”nije dolazio u obzir (toliko su se sećali marksizma-lenjinizma) pa se našao “mundijalizam” kao neka vrsta “svetoljublja” -nasuprot dobrom rodoljublju. Danas je na redu “građanizam”, koji vladini i partijski analitičari (VA i PA) rado upotrebljavaju u iste svrhe, zajedno s jačim pejorativima, kao što su “građanski ziloti”, “građanski ekstremisti” itd. Za njih je zapravo to jedini ekstremizam koji postoji u inače jedinstvenoj sabornoj Srbiji jer se po njima desni, ultranacionalistički ekstremizam navodno pripitomio i jede iz demokratske ruke.
Neko ko se predstavlja kao naučnik, a mnogi VA i PA to za sebe tvrde, trebalo bi da bude spreman da postojanje i značenje pojmova proverava u nekoliko jezika, bar u onih najrazvijenijih. “Mundijalizam” ima negde neko značenje. Na primer, organizacija Građani sveta svoja shvatanja opisuje (na engleskom) “kao skup ideja i akcija koje izražavaju solidarnost naroda sveta i teže da ustanove institucije i nadnacionalno pravo za zajedničku federalnu strukturu poštujući istovremeno raznolikost kultura i naroda”. To se baš ne poklapa s ovdašnjim značenjem i dovodi u teškoću sve one koji bi da pristupe Evropskoj uniji, ali nekog smisla ima.
Ali, šta ćemo s “građanizmom”? Ekvivalent se ne može se naći ni u kom engleskom, francuskom, ruskom ili nemačkom rečniku, dok u svima njima postoji termin koji odgovara našoj reči “nacionalizam”. Pokušajmo da skujemo nov izraz na tim jezicima. Na engleskom, bio bi to valjda “citizenism”, nasuprot oznake “nationalism”, na francuskom “citoyenisme”, a kao suprotnost: “nationalisme”. U SSSR je nekada titula “гражданин” zvanično zamenila oslovljavanje “господин” pa prema tome ni tada ni sada nije bilo ruskog termina “гражданизм”. Na nemačkom, koji bi filozofu trebalo da bude najmiliji, rezultat je urnebesno smešan: dok bi nacionalizam prosto bio “Nationalismus” i otprilike bi se znalo šta znači, “građanizam” bi morao biti “Bürgerismus”!
Međutim, Nemci imaju reč za ono na šta VA i PA misle: “Nestbeschmutzer” – onaj koji prlja svoje gnezdo (koji se uneređuje u njega). Zašto se onda i kod nas okoliši? Treba reći popu – pop a građaninu – bob.
Danas, 30.03.2007.
Peščanik.net, 29.03.2007.
