Ozbiljno smo posumnjali u svetiteljske moći sv. velikomučenika Georgija – koliko vidimo nakon izbora sve su nam aždaje na broju.

Naravno, rezultati se još prebrojavaju, no koliko se vidi Srbija nije u ovim izborima zabeležila neki boljitak. Političke stranke – kako koja, i tek slede isčitavanja i “učitavanja”, a ovo poslednje je ozbiljnje od onoga što komšije rade ili će raditi. Neke su partije najavljivale – a Dveri napadno – da će biti iznenađenje na izborima. Za sada se jasno vidi ono što se i videlo – ni govora o carstvu božjem, jer se naziru samo Velika Mačva ili u najboljem slučaju Mrčajevci. U bilju na livadama doktor Različak se i ne prepoznaje i tako redom, no ima nečeg prepoznatljivog što se zanemaruje u analizama. Negde usred kampanje su se sastali I. Dačić i nesuđeni nobelovac D. Ćosić. Iz saopštenja se samo vidi da veliki igrači ne razgovaraju o trivijalnim stvarima, već o sudbini nacije i stanja u srpskim zemljama od Kosova i Mrčajevaca do mora sinjega. Pero Ćosićevo znamo, a i Dačićeva sila nije nepoznata, jer je spisateljima zajemčio slobodu reči u zatvoru – u te ne spada naravno slavni ideolog deoba naših koje prestati neće do sudnjega dana. Dačić je tu uspeo – već govori da će biti ministar prvi – a pisac nikada nije omanuo u svojim političkim kombinacijama. Mač i pero idu zajedno i to najčešće, a ako mača nema može i palica policijska. Zna to i Toma zvani Grobar i Srbija zaista ostaje tajna – ne zna se da li veća za Evropu ili za sebe samu. Mnogo toga se krilo u legendarnom Miloševićevom šinjelu. A njemu su služili i Dačić i Ćosić i Toma sâm naravno. Sada se mnogi pitaju da li počinje viša faza nacionalizma, samo drugim sredstvima.

Ostavimo to drugima – barem za sada – i pogledajmo šire u onaj vaskoliki svet – sve tamo do Rusije.

Tamo u Moskvi koja nikada suzama verovala nije, odigralo se krunisanje V. V. Putina. Ne inauguracija predsednika Republike, već pravo krunisanje. U velelepnom sabornom hramu Blagoveštenskom – gde bi drugde carevi javljali narodu blagu vest da je nemoguće moguće – odjeknulo je dolgodenstvije na mnogaja ljeta za V. V. Putina. Nije bilo miropomazanja i uvođenja kroz Dveri, ali – vlast je svaka od boga i patrijarh je činodejstvovao. Nacionalizam dobija oblik novog samodržavlja, a policija razgoni demostrante. Došao je i vrli hrišćanin Berluskoni. Pobeda F. Olanda nije problem za analitičare, ali na Istoku evropskom se ne zna ko je socijalista i ko sve nije recimo monarhista. Srbija je i na Istoku i na Zapadu i iznad i preko i negde ispod. Još se to ne zna, jer se moćnici – one aždaje – nisu još dogovorili kao što su se oni u Moskvi lepo dogovorili o novom samodržavlju. I. Dačić pominje i Tita i Miloševića i koga sve ne – samo nikako da pomene i Gandija recimo.

Rezultati izbora se obećavaju za nekoliko dana – u RRA sedi preosvećeni Porfirije i zapoveda – ali Srbija će dugo biti bez rezultata.

Sve ostalo je nezanimljivo – gde je Tomina diploma i gde se nalazi selo Lovas recimo. Pesimisti – a mi se delom od njih ograđujemo – govore da Srbija po drugi put sahranjuje Zorana Đinđića. Optimisti pak – to su umorni realisti – kažu da još ima nade i da nam valja mnogo ozbiljnije čitati znake vremena. I još reč o Tomi N. koji se nada da će biti šef države. Zašto da ne, kada je mogao agronom zašto to ne bi mogao i komunalni radnik. Još su nam u ušima reči one pesme koju lepo peva đakon:

Hriste bože, jedini i sveti
srpski narod kroz oblake leti.

A leteli smo kroz ratne oluje i oblake i stigli smo gde smo sada i rezultata još nema – ovi broje nervozno i poneko se i zabrojao, i ako u Vladi bude i neke male partije, biće to makar nužni “korektiv” u ovom letenju koje decenijama ne prestaje. Biće tu dve vrste korekture – jedni se uzdaju da će to biti glasovi s Kosova, a drugi u evropske vrednosti koje će prevagnuti jednom. Najmanje sto godina se mi nadamo i na jedno i na drugo – a o čemu su razgovarali u svom istorijskom susretu Dačić i Ćosić o tome ponešto znamo – no konačni rezultat valja sačekati, ako ga bude i kada ga bude.

Izbora je bilo, ali sa ovim izborima još nije načinjen izbor važan za Srbiju među svetovima.

 
Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 08.05.2012.

The following two tabs change content below.
Mirko Đorđević
Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.
Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (Svi tekstovi)