Hornet Photography, Whitechapel Library

 
Odlika racionalnih ljudi je da znaju da se od istih mera ne mogu očekivati drugačiji rezultati. Vlada je usvojila jednu uredbu i uputila skupštini na usvajanje dva zakona koji će, kako kaže vlada, podstaći ekonomski rast, i zapošljavanje, a smanjiti sivu ekonomiju. Da li je racionalno očekivati da će se to zaista i desiti?

Donesena uredba ponovo uvodi subvencionisanje uglavnom stranih investitora preko agencije SIEPA. Da li smo imali slično rešenje i pre? Da. Da li je ono dovelo do razvoja naše privrede? Ne.

Već preko 10 godina vodimo ekonomsku politku koja je očigledno pogrešna. Njena centralna ideja je da će strane investicije biti motor našeg razvoja, privrednog rasta i, konačno, rasta životnog standarda. Rast životnog standarda i jeste krajnji rezultat koji se očekuje od svake ekonomske politike.

Ova uredba je i nezakonita. Još uvek važeći budžet Republike Srbije za 2014.godinu nema predviđena sredstva za subvencionisanje stranih investitora. Ja sam ih ukinuo. Takođe, sredstva za SIEPA su ukinuta istim budžetom. Finansiranje ove agencije, za koju je i sam perpetuum mobile rekao da je u stvari turistička agencija, je budžetom predviđeno samo za prva 3 meseca ove godine. Budžet nije promenjen, ali to ovu vladu ne sekira preterano.

Deficit republičkog budžeta u prva četiri meseca ove godine iznosi skoro 800 miliona evra. To će nam na kraju godine dati deficit od preko 2,5 milijardi evra. To je za 900 miliona evra veći deficit od onog predviđenog budžetom. I sada povrh toga još ove nove subvencije.

Osnovna ideja izmene dva zakona je da subvencioniše novozapošljavanje. Ako preduzetnik ili kompanija zaposle jedno do 9 novih lica, država će platiti 65% svih poreza i doprinosa. Ako zaposle 10 do 99 lica, država će platiti 70% svih poreza i doprinosa. A ako zaposle više od 100 lica, država će platiti 75% svih poreza i doprinosa. Da bi novozaposleni mogao da se računa za ovu subvenciju, mora da bude prijavljen na birou najmanje 6 meseci.

Da li smo imali slično rešenje i pre? Da. Imali smo poreske olakšice za novozaposlene mlađe od 30 godina i za one koji imaju više od 45 godina. Da li su te poreske olakšice dovele do rasta zapošljavanja ovih lica? Ne. U poslednjih 5 godina smo izgubili preko 300.000 formalnih radnih mesta (onih sa radnom knjižicom).

Pored toga što je pogrešno, subvencionisanje novozapošljavanja je i neustavno. Narušava ustavom zagarantovanu jednakost građana. Iz istog razloga iz koga je i solidarni porez neustavan. Porezi i doprinosi koji se plaćaju na bruto zaradu se dele na dva dela: doprinosi koji su obaveza poslodavca (na teret poslodavca) i porez na dohodak i doprinosi koji su obaveza zaposlenog (na teret zaposlenog). Ova poreska olakšica znači da će neki poslodavci biti oslobođeni 65%, neki 70%, neki 75%, a ogromna većina uopšte ne, doprinosa na teret poslodavca. Sa druge strane, ona znači da će neki građani biti oslobođeni 65%, neki 70%, neki 75%, a ogromna većina uopšte ne, poreza na dohodak i doprinosa na teret zaposlenog.

Pored ovoga, neustavno je i da samo oni građani koji su na birou duže od 6 meseci mogu da računaju na ovu olakšicu. Ako neko izgubi posao dok je u toku zapošljavanje u nekoj firmi koja računa na ove olakšice, moraće da čeka najmanje 6 meseci pre nego što dobije posao. Ovakve apsurdne situacije se i dešavaju kada silujete ustav i zakone.

Čija je ideja ovo novo subvencionisanje za novozaposlene? To je ideja Aleksandra Vučića. Nju mi je predložio 9.septembra 2013.godine, 6 dana nakon rekonstrukcije vlade. Rekao sam mu da ta mera ne valja, da je glupost i da to ne može. Posle sastanka sam mu posalo i ovaj email:

——– Original Message ——–

Subject: Olaksice za ljude od 30 i 35 godina

Date: Mon, 09 Sep 2013 23:18:18 +0200

From: Sasa Radulovic

To: Aleksandar Vucic

Ovo ne valja. Nije dalo rezultate u proslosti. Nece ni sada dati rezultate.

Pored toga je neustavno.

Ovakve mere treba ukinuti. I za one koji imaju preko 50 godina. Ovakve mere ne daju rezultat.

Mora jednostavan progresivan sistem za sve.

Nakon ovog emaila, ovaj svoj predlog Aleksandar Vučić više nije ponavljao. Izgleda da kod novog ministra sve ovo može.

Novi premijer očigledno želi da nastavi propalu ekonomsku politiku perpetuum mobila. To je jedino što zna. To je jedino što razume. To je jedina šansa koju ima: da ubedi ljude da nas jedino strani investitori mogu spasiti. Time sa sebe skida odgovornost, iza te budalaštine može da se sakrije, prikrije svoju nekompetentnost i može da zadrži svoju nesposbnu partijsku mašineriju koju plaća javni sektor.

Fokus ekonomske politike mora da bude domaća privreda. Strane investicije jesu važna komponenta svake privrede, ali ne i njen centralni deo. Svi ugovori koji se potpisuju moraju biti javni. Subvencije su duboko pogrešne i pored toga neustavne.Da bi se spasili, da bi izvršili fiskalnu konsolidaciju, moramo ukinuti subvencije, Fond za razvoj, SIEPA, otpustiti 100.000 partijski zaposlenih kadrova koji ne rade ništa a koštaju nas 1.5 milijardi evra godišnje, i tim parama uvesti univerzalni sistem socijalne zaštite, overu zdravstvenih knjižica za sve (i poljoprivrednike) i smanjiti poreze i doprinose za 20% uvođenjem progresivnog poreskog sistema, sprovesti regulatornu reformu i drastično smanjiti birokratiju.

I mora sve odjednom. Inače ne radi. Stolica traži sve četiri noge. Ne može jedna po jedna. Ja bih voleo da može drugačije. Postepeno. Korak po korak. Da može bez otpuštanja partijski zaposlenog tereta iz javnog sektora. Na žalost ne može.

Za kraj, paragraf iz teksta ostavke od 24.01.2014.godine:

„Претходни министар финансија и привреде је остао део Владе и активан део кабинета Првог потпредседника Владе. Борба за заустављање пропалих пројеката субвенционисања, јавашлука и криминала у СИЕПА, АЛСУ, Фонда за развој и Агенцији за приватизацију, штетних приватизација Вршачких винограда и Прве петолетке је трајала од самог почетка до данашњег дана. Људи из кабинета Првог потпредседника су директно учествовали у фијаску око Вршачких винограда и то и са стране продавца, државе, и са стране купца преко повезаних родбинских веза и њихових фирми. Директно из кабинета и без знања Министарства привреде су ишли налози директорки Фонда за развој да скида блокаде за поједине тајкунске фирме.

Непоштовање институција система, Министарства привреде и агенција у његовој надлежности, је очигледно део економске стратегије разних кабинета и политичких странака. Пуно поверење у арапска, кинеска, руска, белоруска и друга чуда, нетранспарентне уговоре, субвенције, и све остале пропале политике претходног министра су изгледа једина политика на коју се заиста и искрено рачуна.”

 
B92 blog, 30.05.2014.

Peščanik.net, 30.05.2014.