Nakon pritiska javnosti zbog tragedije ispred železničke stanice u Novom Sadu, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Vladi Republike Srbije podneo je 5. novembra ostavku. Na svom nalogu na društvenoj mreži Iks naveo je da je ostavku „podneo kao odgovoran čovek koji želi da ličnim primerom pokaže da u današnjoj Srbiji postoji moralna odgovornost zbog strašne tragedije“ koja se dogodila u resoru na čijem je čelu.
A 21. novembra javnost je obaveštena da je on, sa još 11 ljudi, priveden i zadržan. Privođenje je otvorilo pitanje – kako je to moguće? Jer, bez obzira na ostavku, budući da je skupština još nije konstatovala nije mu prestao mandat i, po Ustavu, uživa imunitet kao narodni poslanik. I ako se pozove na imunitet ne može biti pritvoren, niti se protiv njega može voditi krivični ili drugi postupak u kome se može izreći kazna zatvora, bez odobrenja Narodne skupštine, odnosno Vlade.
Logičan odgovor na pitanje kako je mogao biti zadržan bio je – nije se pozvao na imunitet. U prilog tome je govorilo i neobično saopštenje koje je ministar čak i iz pritvora uspešno podelio na društvenim mrežama: „Nisam uhapšen, dobrovoljno sam se odazvao pozivu policijskih službenika sa kojima sam došao u Novi Sad i stavio se na raspolaganje istražnim organima kako bi do kraja bile istražene sve okolnosti koje su dovele do nesreće u Novom Sadu. Uvek ću, kao i do sada, biti na raspolaganju nadležnim organima i dokazaću da ne snosim krivičnu odgovornost za ove tragične događaje.“
Ali već sutradan usledila je potpuno kontradiktorna vest – ministar štrajkuje glađu! Zašto? Treba li spekulisati s tim da je očekivao ili imao obećanja da će posle razgovora u policiji da se vrati kući, a ne da će biti zadržan?
Kako god bilo 23. novembra stigla je vest: na predlog tužioca, sud mu je odredio 30 dana pritvora. A onda, naknadno, sa sasvim neobičnim zakašnjenjem još jedna vest: Vlada Srbije mu je još u petak, 22. novembra ukinula imunitet.
Ako se ministar nije pozvao na imunitet nema potrebe da ga Vlada ukida, samo može nezavisno od njegove volje da mu ga uspostavi. A ako se jeste pozvao, onda po izričitoj odredbi Ustava „o imunitetu ministra odlučuje Vlada“. Ali u petak 22. novembra sednice Vlade nije bilo. Nije poznato da li je možda održana sednica nekog od radnih tela Vlade, ali nije ni bitno jer ni Zakon o Vladi, ni Poslovnik Vlade ne delegiraju nadležnost na neki od odbora Vlade. Ni navodna analogija sa Narodnom skupštinom na koju su se neki pozivali baš nikako ne stoji, jer Zakon o Narodnoj skupštini izričito (član 38) predviđa: „Narodna skupština odlučuje većinom glasova svih narodnih poslanika o ukidanju imuniteta narodnom poslaniku.“ Analogno rešenje u slučaju ministra je većina glasova svih članova Vlade. Potpuno korespondentnu, telefonsku sednicu Poslovnik Vlade ne poznaje i jedino što je izuzetno moguće to je da predsednik Vlade odluči da se sednica održi, a da odsutni članovi glasaju telefonom ili telefaksom. Ali nema nikakvog traga da je 22. novembra održana i takva sednica Vlade. A morao bi postojati. Na sajtu Vlade su dnevni redovi svih održanih sednica i materijali koji su razmatrani; poslednja je bila 42. sednica 21. novembra. Pa ako su tužilaštvo i javnost obavešteni da je Vlada „22. novembra odlučila da ministru skine imunitet“ počinjeno je krivično delo – falsifikat službene isprave.
Nisam poštovalac lika i dela ministra iz ove priče, naprotiv. Ali naravno mislim da je potpuno neprihvatljivo da se bilo ko sa bilo čijim, pa tako i njegovim pravima poigrava, potcenjuje ih i obesmišljava. Istina, bar za sada, ne mislim da ministar ima nekih posebno velikih razloga za brigu. Niz prethodnih događaja u krugu naše političke „elite“ pokazao je da se u situacijama u kojima je krivična odgovornosti zbog optužbi koje je sama vlast lansirala izgledala kao neizbežna (npr. navodne zavere protiv predsednika ili prisluškivanja njega i članova porodice ili pljačkanje više stotina miliona evra na carini i sl.) na kraju ipak pronađe „rešenje“ koje ne podrazumeva krivičnu odgovornost bilo kog od njenih pripadnika.
A ako je tužilaštvo zvanično obavešteno da je Vlada ministru „ukinula“ imunitet na nepostojećoj sednici on je dobio lepu priliku da nekad, kad oceni da je zgodno, traži makar i pred Ustavnim sudom da se postupak poništi.
Ali imao ministar zbog neobičnog poigravanja sa njegovim imunitetom razloga za brigu, ili ne, građani Srbije sigurno ga imaju. Jer ako se ovakve nedostojne petljavine moguće u valjda trenutno najvažnijem krivičnom postupku prema uticajnom i bogatom pripadniku novouspostavljene „elite“, do juče i političkom moćniku, to neizbežno otvara pitanje – šta sve može da očekuje običan građanin? A budući da je odgovor na ovo pitanje izvesno, ružan i krajnje zabrinjavajući, zapravo je jedino bitno – koliko dugo se stanje u koje smo kao društvo stigli sme i može trpeti.
Peščanik.net, 25.11.2024.
NADSTREŠNICA- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Rodoljub Šabić (see all)
- Zašto štrajk? - 02/12/2024
- Petljavine s ministrovim imunitetom - 25/11/2024
- Vlada popušta pod „pritiscima“, predsednik očajan - 22/11/2024
