Istaknuti predstavnici naučne i stvaralačke inteligencije su pre neki dan na sajtu Nove Gazete objavili i potpisali otvoreno pismo sledeće sadržine:
Već nekoliko godina pratimo događaje oko izbora i uočavamo da je situacija sa svakim sledećim izbornim krugom sve gora. Ovu sferu karakteriše odsustvo realne političke konkurencije, agresivno manipulisanje i opšte falsifikovanje u korist kandidata koji predstavljaju aktuelnu vlast, kao i potpuna samovolja sudskih i izbornih organa u odnosu na njihove oponente. Sve ovo nameće konstataciju da je u našoj zemlji institucija demokratskih izbora kao takvih potpuno uništena.
I paralizovano predsednikovanje D. Medvedeva, i potpuna neodgovornost i nesposobnost parlamenta koji već odavno nije mesto gde se vode sadržajne diskusije, i bespomoćnost regionalnih i opštinskih vlasti koje sve češće zahtevaju federalnu intervenciju – sve su to jaki dokazi o narastanju političke krize u Rusiji, odnosno krize „vertikale vlasti“ kao potrošene i već sasvim izopačene i poročne ideologije. U uslovima kada aktivni deo ruskog društva iz dana u dan gubi sve svoje vrednosne orijentire, više nikakvo upumpavanje novca neće moći da pomogne sve većem udaljavanju naroda od vlasti.
Zato pozivamo ruske vlasti da za sledeće parlamentarne i predsedničke izbore do kojih je ostalo manje od godinu dana, u potpunosti obezbede građanima njihovo ustavom Rusije zagarantovano pravo na istinsku političku borbu, i da im dopuste slobodne i poštene izbore. Prvi korak na tom putu moralo bi da bude ukidanje de facto protivustavne zabrane na registraciju novih političkih partija i obezbeđivanje neometanog učešća svih političkih snaga društva u izbornoj trci. Izbor moraju da vrše građani, a ne činovnici i zato sve partije kojima iz raznih besmislenih razloga nije dopuštena registracija, moraju biti registrovane.
Ako vlasti to ne učine i ako se imitiranje političkih procesa u društvu produži, većina ruskih građana, a sa njima i međunarodna javnost, neće biti u stanju da priznaju sledeće izbore kao slobodne i poštene, a njihove rezultate prihvate kao zakonite. Neizbežno će se postaviti pitanje legitimnosti ruske vlasti, od najniže do samog vrha. Promene su na pomolu i one se ni u kom slučaju ne smeju odlagati. Konzerviranje današnjeg neustavnog poretka, bremenito je opasnošću od vrlo ozbiljnih socijalnih i političkih potresa s kojima se Rusija može suočiti već u najbližoj budućnosti. Sva odgovornost za aktuelni vakuum vlasti i sve katastrofalne posledice tog stanja koje danas prete našoj zemlji, u celini leže na predsedniku Rusije Dmitriju Medvedevu i vodećoj ličnosti partije Jedinstvena Rusija, Vladimiru Putinu.
Ljudmila Aleksejeva, Lija Ahedžakova, Oleg Basilašvili, Vladimir Vojnovič, Dmitrij Zimin, Sergej Kovaljov, Jurij Norštejn, Jurij Rižov, Eljdar Rezanov, Gerogij Satarov, Aleksej Simonov, Natalija Fatejeva, Jurij Šmidt, Jevgenij Jasin
Napomena redakcije:
Sekretar za štampu predsednika Medvedeva Natalija Timakova je povodom ovog pisma izjavila sledeće: „Na obraćanja javnosti ovakve vrste predsednik ima pravo da ne reaguje.“ Mada, istini za volju, on ima pravo i da reaguje. No, to je već stvar izbora.
Zašto sam potpisao Pismo 14
Mislim da je neophodno da to objasnim. Bilo kom iole razumnom građaninu naše zemlje jedno je sasvim nedvosmisleno jasno: nema besmislenijeg poduhvata od pisanja i upućivanja molbenog ili savetodavnog apela našoj vlasti. Kako ja sebe samouvereno ubrajam u ljude koji su do nekog stepena ipak razumni, ostaje pitanje zašto sam potpisao ovo pismo? Imam tri odgovora.
Prvi i najvažniji je taj što mislim da je moja zemlja stigla do mrtve tačke. Takvog lopovluka, tako trule vlasti i do te mere smrdljive atmosfere u Rusiji nikada nije bilo. Verujte mi na reč – ja prilično dobro poznajem istoriju svoje Otadžbine.
Drugi i najbeznačajniji je taj što na sahrani Rusije koju užurbano i (možda) nesvesno priprema naša vlast, želim da imam čistu savest. Na toj sahrani će se verovatno naći neko ko će me upitati: „Ti gade, mora da si sve znao! Zašto si ćutao?“ A ja ću mu odgovoriti: „Ne dragi moj, nisam ćutao“ – i iz novčanika izvaditi pažljivo složeni isečak iz Nove Gazete.
Treći odgovor je u stvari komentar. „Otkuda to da su upravo izbori to što ti vidiš kao rešenje?“ – mogu da me upitaju ljudi pragmatični i racionalni, no s lakom patinom intelektualnog cinizma, tako modernog u naše vreme. Iznenadiću vas, no i ja sam takođe pragmatičar i ovaj je odgovor specijalno njima namenjen. A pragmatičar sam postao tačno od onog trenutka kada je Medvedev na svojoj epohalnoj konferenciji za štampu izjavio da je on romantičar. Istog trenutka me je kao grom iz vedra neba pogodilo saznanje da romantik nije samo Medvedev, već da i svi ostali iz Putinove svite spadaju u njih. I tako sam odlučio da postanem pragmatičar (bez lake patine intelektualnog cinizma). Ne, ne zato da bih prosto protivrečio, već zato što smatram da je raznovrsnost sama po sebi veoma vredan izvor opšteg razvoja i napretka.
Dakle, apsolutno sam ubeđen i spreman da pred bilo kojim učenim auditorijumom odbranim racionalnu osnovu svoje uverenosti da se mi bez slobodnih izbora nikada nećemo izvaditi iz govana u kojima se sada nalazimo. Alternativa je ili raspad, ili fašistička diktatura. Ovo ne govorim zato što sam zaljubljen u izbore. Ja već dvanaest godina ne izlazim na njih i smatram da je, recimo, nezavisno sudstvo mnogo važnije od političke konkurencije. Ovu moju tvrdnju sam spreman i da dokažem rezultatima istraživanja izvršenih na našem institutu. Ali ja takođe znam i to da politička konkurencija ima tu osobenost da automatski formira tražnju za pravdom i pravičnošću i da ima to izvanredno svojstvo da ih uporno podržava. No vratimo se izborima.
Ja takođe tvrdim i to da se neefikasnost famozne vertikale vlasti, ta toliko uočljiva nesposobnost kojoj nema presedana, lako može objasniti pre svega nelegitimnošću vrhovne vlasti. A to pre svih najbolje znaju ti sami predstavnici te smrdljive vertikale. I baš zato oni odozdo tako smelo pljuju na sam vrh ne bojeći se toga da će možda i oni sami biti upljuvani. Oni koji su pri dnu vertikale odlično znaju da oni na vrhu ne zavise od volje građana, već samo od njih koji su dole, odnosno od onih na kojima ta vertikala stoji. I zato su oni nedodirljivi. I baš zato ova vlast ne može, niti će ikada moći da sprovede bilo kakve reforme. I baš zato se oba lidera stalno žale na to kako se njihove, po svemu izvrsne direktive, godinama ne sprovode. I baš zato, ovi iz vertikale toliko smrde i tako bezočno kradu.
Tako se neizbežno nameće jedini logičan zaključak, da situaciju u zemlji može da ispravi samo legitimna realno izabrana vlast, vlast koja zavisi od volje birača a ne od birokratije. Birokratijom moraju da upravljaju od nas izabrani političari, ljudi kojima je od nas dato pravo da u bilo kom trenutku mogu da oteraju bilo kog lopova, nitkova, probisveta ili glupaka. Ove političare u naše ime treba da podupiru i kontrolišu drugi političari (opozicija) koji u bilo kom trenutku, odnosno na prvim sledećim izborima mogu da zamene ove prve. A nama, biračima, mora se dati mogućnost da realno kontrolišemo i jedne i druge. Je li to dovoljno jasno? To je prosto mašina koju su nam poklonici aktivnog reketiranja i trgovine ugljovodonicima, pripadnici bivšeg KGB-a svesno pokvarili. I mi tu mašinu moramo da popravimo, jer ako je ne popravimo, crno nam se piše.
I znate, nije važno ko će da pobedi (u granicama razumnog, naravno). I koliko god da mi je neprijatno da to govorim, čak i pobeda Putina i Jedinstvene Rusije na slobodnim i poštenim izborima, iz korena bi promenila čitavu situaciju. Jer samo poimanje činjenice da su oni stvarno izabrani, ali ne zauvek, stvorilo bi sasvim nove okolnosti koje bi kardinalno uticale na njihovo ponašanje. Tako stoje stvari.
Eto zašto sam potpisao Pismo. I kupiću Novu Gazetu, iseći pismo i ovaj članak, presaviću isečak i složiti ga u svoj novčanik. Novčanik ću nositi sa sobom do sudnjeg dana, do bliskog strašnog suda na koji nas sve zajedno goni ova bezumna banda, a ovaj isečak će biti moj podnesak kojim ću potvrditi svoje svedočenje o blagovremenom upozorenju. A taj će sud suditi svima – i prestupnicima i ravnodušnim posmatračima.
Georgij Satarov, Predsednik Fonda INDEM
Новая Газета, 31.05.2011.
Prevod s ruskog Haim Moreno
Peščanik.net, 06.06.2011.
