Mit Romni obilazi zemlju i govori biračima da ima plan u pet tačaka kojim će obnoviti prosperitet. I gle, neki birači mu izgleda veruju. Sada je predsednik Obama odgovorio svojim planom, plavom knjižicom sa 27 predloga. Kako izgledaju ova dva plana kad se uporede?
Pa, kao što sam već pisao, g. Romnijev „plan“ je varka. To je spisak stvari za koje on tvrdi da će se dogoditi, ali ne navodi mere koje će sprovesti da bi se one dogodile. „Smanjićemo deficit i vratiti Ameriku na trasu uravnoteženog budžeta“, kaže on, ali odbija da navede koje će rupe u poreskom zakonu da zatvori da bi nadomestio svojih 5 biliona dolara poreskih olakšica.
U stvari, ako se opisivanje nečega što biste voleli da se dogodi bez navođenja konkretnih mera zove „plan“, ja mogu odmah da smislim plan u jednoj tački, mnogo bolji od Romnijevog. Evo ga: svaki Amerikanac će imati dobar posao sa dobrom platom. I savršen brak. I ponija.
Dakle, g. Romni glumata. Njegov plan se svodi na podsticanje ekonomskog oporavka putem magije, podsticanje poslovnog poverenja snagom svoje lične veličanstvenosti. Ali šta je sa čovekom koga bi on da najuri iz Bele kuće?
Pa, knjižica g. Obame mnogo je bliža pravom planu. Dok g. Romni kaže da će ostvariti energetsku nezavisnost, nije bitno kako, g. Obama se zalaže za konkretne korake kao što je podizanje standarda energetske efikasnosti. G. Romni kaže: „Pružićemo našim sugrađanima potrebne kvalifikacije“, ali ne govori kako će to izvesti, umesto toga uvijeno aludirajući na školske vaučere; g. Obama predlaže konkretne stvari, poput programa za upošljavanje nastavnika matematike i prirodnih nauka, i saradnje preduzeća i lokalnih koledža.
Dakle, da li plan g. Obame nudi nadahnutu viziju ekonomskog oporavka? Ne. Njegova ekonomska agenda je relativno malog kalibra – gomila skromnih, doduše razumnih predloga, umesto krupnog iskoraka. Što je još važnije, orijentisana je srednjoročno, na ekonomiju 2020, umesto na očigledne i hitne probleme današnjice.
Recimo ovako: da slučajno ne znate šta se zapravo dešava sa američkom ekonomijom, čitajući Obamin plan pomislili biste da je Amerika zemlja u kojoj vlada velika potražnja za radnicima sa odgovarajućim kvalifikacijama, pa je naš najveći problem to što nema dovoljno takvih kvalifikovanih ljudi. Za pet do deset godina, Amerika će možda zaista tako izgledati. Sada, međutim, još uvek živimo u depresiranoj ekonomiji koja skoro nikome ne pruža nikakve mogućnosti, uključujući i obrazovane ljude.
Ovo su zaista bile loše godine za svršene studente, koji često ne mogu da nađu nikoga ko bi iskoristio njihove teško stečene i skupo plaćene veštine. Nezaposlenost i nedovoljna zaposlenost među nedavno diplomiranima dosegla je rekordne visine između 2007. i 2010, dok se previše školovanih mladih ljudi obrelo na nekvalifikovanim radnim mestima. Tržište rada za kvalifikovane radnike, kao i za Amerikance uopšte, sada se polako oporavlja. Ali još uvek je daleko od normalnog.
Poenta je da Amerika još uvek pati od opšteg nedostatka tražnje, što je rezultat ozbiljne dužničke i finansijske krize koja je izbila pre Obaminog dolaska na vlast. U nekom boljem svetu, predsednik bi predlagao hrabre kratkoročne poteze za brz povratak na punu zaposlenost. Ali on to ne čini.
Dobro, svi razumemo zašto. Biračima je uporno ponavljano kako stimulans iz 2009. nije uspeo (zapravo jeste, ali nije bio dovoljno veliki), i svega nekoliko dana pred nacionalne izbore nije dobar trenutak da se menja to krupno i pogrešno uverenje. Tako da jedino što administracija smatra da može da ponudi jesu mere koje će, nadajmo se, blago ubrzati oporavak koji je već otpočeo.
To je, naravno, razočaravajuće. Ali i spor oporavak je bolji od nikakvog. Možda g. Obama nije tako hrabar kako bismo želeli, ali barem ne dovodi birače u zabludu kao g. Romni. Štaviše, ako se zapitamo šta bi g. Romni verovatno uradio u praksi, uključujući krupno kresanje programa koji pomažu siromašnijima i nametanje dogme „čvrstog novca“ Federalnim rezervama, njegovi predlozi bi preokrenuli oporavak i vratili nas u recesiju.
I nikad ne treba zaboravljati širi politički kontekst. G. Obama možda nema uzbudljiv ekonomski plan, ali ako bude ponovo izabran, moći će da sprovede zdravstvenu reformu koja predstavlja najveći korak u poboljšanju američkih socijalnih institucija od Medikera do danas. G. Romni nema nikakav ekonomski plan, ali je čvrsto rešen ne samo da ukine Obaminu reformu zdravstva, nego i da sprovede divljačke rezove na Medikejdu. Dakle, zaboravimo sve ove tačke. Hajde da, umesto toga, razmislimo o 45 miliona Amerikanaca koji će imati ili neće imati osnovno zdravstveno osiguranje, u zavisnosti od rezultata izbora 6. novembra.
The New York Times, 26.10.2012.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 30.10.2012.
