Foto: Peščanik

Foto: Peščanik

Brexit je zaista fantastičan događaj, na sasvim pogrešan način. Tu je mnogo ljudi zaslužilo svaku osudu, od Davida Camerona, koji će ostati upamćen kao čovek koji je rizikovao raspad Evrope i svoje zemlje radi kratkoročne političke dobiti, do zlobnih urednika britanskih tabloida koji su pumpali javnost gomilom laži.

Ali manje sam uznemiren nego što sam mislio da ću biti. Ekonomske posledice brexita će biti loše, ali ne toliko koliko se predviđalo. Političke posledice će biti daleko gore, ali one bi bile takve i da je pobedila opcija za ostanak Britanije u EU.

Počnimo sa ekonomijom. Britanija će zbog brexita biti siromašnija. Teško je predvideti posledice brexita za trgovinu, ali one će biti značajne. Carine Svetske trgovinske organizacije (STO) su niske, a ograničenja u globalnoj trgovini relativno mala. Ali u Evropi i Severnoj Americi je važan uticaj garancija pristupa tržištu na stopu dugoročnih investicija namenjenih izvozu, pa bi povlačenje ovih garancija smanjilo obim trgovine, čak i kada bi bio izbegnut pravi trgovinski rat. Posledica svega ovoga bi bila smanjena produktivnost u Britaniji.

Kada su u pitanju finansijske posledice – slom tržišta, recesija u Britaniji, svetska recesija itd – ja ih ne vidim. Funta je pala u poređenju sa uobičajenim dnevnim oscilacijama. Ali za one sa iskustvom kriza zemalja u razvoju, ovaj pad nije strašan, čak ni u poređenju sa ranijim britanskim epizodama: tokom ekonomske krize 1970-ih funta je pala za trećinu, posle izlaska iz Evropskog finansijskog mehanizma 1992. za četvrtinu, a do časa kada pišem ovaj tekst za svega 8%.

Na donjem grafikonu iz Bloomberga vidi se kretanje funte prema evru u poslednjih pet godina:

Grafikon 1

Britanija pozajmljuje u sopstvenoj valuti i nije podložna klasičnim krizama bilansa zbog devalvacije valute, za razliku od na primer Argentine gde pad peza uništava kompanije i potrošače koji su pozajmljivali u dolarima. Brexit neće dovesti do naglog odliva kapitala i porasta kamatnih stopa, naprotiv. Na sledećem grafikonu iz Bloomberga vidi se kretanje kamatnih stopa na britanske desetogodišnje obveznice u poslednjih pet godina:

Grafikon 2

Došlo je do pada na berzama, ali i do pada kamatnih stopa zbog straha od recesije koji će primorati centralne banke na velikodušnu monetarnu politiku. Čemu onda strah? Prvo, zato što novonastala neizvesnost može da smanji obim investicija. Ne znamo kako će se odvijati brexit, pa postoji realna opasnost da kompanije odlože investiranje dok se stvari ne raščiste.

Ozbiljniji problem su politički potresi u Evropi i Britaniji. Što me dovodi do politike. Evropski projekat promovisanja mira i tešnje političke unije kroz ekonomske integracije je u velikoj krizi. Brexit je verovatno tek početak, jer populističke, secesionističke i ksenofobne snage dobijaju sve veću podršku širom Evrope. Dodajmo tome i slabost evropske ekonomije, koja je prvi kandidat za „sekularnu staganciju“ – neprekidnu krizu niskog intenziteta uz demografske probleme koji odvraćaju investicije. Budućnost Evrope ne izgleda dobro i ima razloga za brigu.

Ali ti razlozi ne bi nestali ni da je Britanija ostala u EU. Najveće greške evropske kontrukcije su bile: usvajanje evra bez dublje analize i plana o tome kako će jedinstvena valuta funkcionisati bez jedinstvene vlade; katastrofalno smeštanje evrokrize u moralne okvire i svaljivanje krivice na „neodgovorne južnjake“; uvođenje slobodnog kretanja radne snage između kulturno različitih zemalja sa velikim razlikama u primanjima. Brexit je u velikoj meri posledica ovih nerešenih problema koji su doveli do gubitka kredibiliteta EU. U tom smislu, evrokriza je uticala na brexit, iako se Britanija pametno držala što dalje od evra. I obratno, brexit je samo ubrzao već postojeću krizu.

Prava šteta, koja bi bila izbegnuta da nije bilo Cameronovog gafa, naneta je samoj Britaniji. Nisam stručnjak za te stvari, ali izgleda da će brexit ojačati najgore snage u britanskoj politici i dovesti do raspada te zemlje. Premijer Boris deluje kao izvesniji ishod od predsednika Donalda (koga lako zamišljam kao britanskog premijera). I zato vas molim da ne brinete o makro-ekonomskim pitanjima. Brinite o opstanku Velike Britanije. I oplakujte Evropu.

The New York Times, 24.06.2016.

Preveo Miroslav Marković

Peščanik.net, 26.06.2016.

TEMA – BREXIT