Problemu koji se pojavio u vezi sa sečom platana, politička elita posvetila je toliku pažnju da je Čedomir Jovanović izjavio da bi Srbija bila mnogo srećnija zemlja kada bi se svakom problemu pristupalo sa takvom ozbiljnošću. Početne tvrdnje gradonačelnika da se radi o bolesnim platanima i trulom drvoredu opasnom po živote i imovinu građana, pokazale su se opravdanima i posle sastanka sa članovima Odbora za životnu sredinu skupštine Srbije i iznošenja primedbi građana. Beograd će dobiti novi, moderni drvored kojim će se ponositi.

(rez)

Ovo je trebalo da mislimo o seči platana na Bulevaru, koja se upravo privodi kraju uz potpunu blokadu medija, u bezobzirnom pokušaju da se čitav drvored iseče za samo četiri dana, kao da će brzina moći da sakrije zločin. A radi se o nepojmljivom ekološkom zločinu koji će ostati zapamćen u u istoriji Beograda. Već je posečeno više od 200 ogromnih platana, čime je Bulevar Kralja Aleksandra ostao bez vegetacije koja ga je krasila decenijama. Platani su u jednoj uniformnoj kampanji optuženi da su „potpuno truli” i u „katastrofalnom” stanju.

Protesti građana bili su pominjani, ali uvek negativno. Sastanak Dragana Đilasa i Čedomira Jovanovića, koji je trebalo da posluži uvođenju građana na scenu, pretvorio se u svoju suprotnost. Na sastanku se govorilo o prisutnim građanima kojih, po svemu sudeći, nije ni bilo. Delegacija je bila toliko impresionirana prezentacijom Zelenila da nije postavila nijedno od pitanja koja su se pojavila u javnosti. Ne sačekavši objavljivanje dokumentacije, Jovanović se još više od Đilasa založio za novi, moderniji drvored. On je u platanski matrix ušao kao zastupnik javnosti, a izašao kao drvoseča.

Jedini pozitivan rezultat sastanka bio je da su studije na koje su se pozivali političari postali dostupni javnosti. U elaboratima nije pisalo da su se stručnjaci založili za seču celog drvoreda, pa ipak njihov sadržaj nije komentarisan i analiziran u glavnim medijima. Ali njihovo objavljivanje dovelo je do ubrzanja događaja. Već u petak 26. februara, iako je medijima bilo rečeno da će datum početka seče biti najavljen, počela je seča platana na levoj strani Bulevara. Grupa građana protivila se seči koliko je mogla, čak i stajanjem ispod drveća koje seku, a nastavila je da to čini i narednih dana. Za to vreme, skoro svi štampani mediji objavljivali su kratke informacije o tome ili nisu objavljivali ništa, a jedan medij je čak imao anketu o izgledu novog drvoreda.

Seča je, međutim, pokazala da su upozorenja da je nemoguće da su svi platani bolesni bila opravdana. Padala su ogromna stabla koja su sva izgledala zdravo. Nijedno stablo nije bilo trulo, a kamoli „potpuno trulo”. Svako od njih, o čemu svedoče slike na Facebook grupi „Sačuvajmo beogradske platane”, moglo je da živi još godinama. Drugim rečima, nijedno drvo nije trebalo da bude isečeno, pa čak ni onih 48 koja su u elaboratu bila označena za seču.

A to je moglo da se zna i pre seče, po količini klasične medijske i političke manipulacije koja je pratila celu njenu pripremu. Niko od direktora ili službenika grada nikada nije bio javno suočen sa nekim protivnikom seče ili pitanjima novinara. Elaborat na osnovu koga je izvršena seča objavljen je dva dana pre seče i nikada nije bio raspravljen u javnosti. Čedomir Jovanović je izigrao deo javnosti koji se jedva izborio da tema platana dođe u fokus. I na kraju, seča je izvršena na brzinu, uz potpunu blokadu medija.

Svi koji su učestvovali u uništavanju drvoreda neprocenjive vrednosti trebalo bi da podnesu ostavke, počevši od gradonačelnika Dragana Đilasa. To isto bi trebalo da urade i urednici medija koji su zataškavali ovaj zločin, posebno Aleksandar Timofejev, zbog asistiranja Studija B vlastima u grubom kršenju demokratskih procedura i obmanjivanju javnosti.

Da bi shvatili razmere onoga što se dogodilo, zamislimo da je u Beogradu ubijeno 300 ljudi, uz asisteniciju policije i blokadu medija. Svima bi bilo jasno da je to diktatura. Sada srećom nisu ubijeni ljudi.

Sve ostalo je isto.

Peščanik.net, 01.03.2010.

TEMA – KLIMA