Zanimljive su promene u platama i zaposlenosti od početka krize, dakle od 2008. do danas. Možda da prvo samo prikažem podatke, a posle da probam da kažem kako se mogu razumeti.
Pođimo od prosečnih bruto plata u evrima. U 2013. su one iznosile 1.048 evra u Hrvatskoj, dok su 2008. bile 1.044 evra, dakle praktično su ostale na istom nivou. U Srbiji su one bile 537 evra 2013, a 561 evro u 2008, što je manje za 4,3 odsto. Nasuprot ovim dvema zemljama, u Bosni i Hercegovini plate su povećane za 16 odsto, Albaniji za 4,3 odsto, u Makedoniji za 17,7 a u Crnoj Gori za 19,2 odsto. Da ponovim, to su prosečne bruto plate u evrima, 2013. u odnosu na 2008.godinu.
Slika se ne menja bitno kada se uzmu u obzir neto plate, dakle ono što se dobije na ruke, kako se to kaže. U Hrvatskoj su one povećane za 1,5 odsto, u Srbiji su smanjene za 3,5 odsto, dok su u Bosni i Hercegovini povećane za 10,1 odsto, na Kosovu za 26,6 odsto, u Makedoniji za 30,4 odsto, a u Crnoj Gori za 15,1 odsto. Dakle, neto plate nisu značajno povećane u Hrvatskoj i zapravo su smanjene u Srbiji. U drugim zemljama u susedstvu, povećane su, a posebno značajno u Makedoniji.
Zanimljivo je videti i razliku u bruto i neto platama. Od bruto plate se u Hrvatskoj oduzme oko 44 odsto, u Bosni i Hercegovini 56 odsto, u Makedoniji oko 47 odsto, u Crnoj Gori oko 51 odsto, a u Srbiji oko 38 odsto. Podaci nedostaju za Albaniju i Kosovo, za jedan ili drugi podatak.
Ovo je sve u 2013. godini. Iz kretanja bruto i neto plata od 2008. naovamo može se videti da li se razlika povećavala ili nije. Slika je šarena, jer su negde povećavane bruto plate, ili su smanjene manje, dok su u slučaju Makedonije značajno povećana upravo neto primanja.
Kako stoje stvari sa zaposlenošću i nezaposlenošću? Zaposlenost je smanjena za 6,7 procentnih poena u Srbiji, a čitavih osam u Hrvatskoj. To znači da je za toliko smanjena stopa zaposlenosti u periodu od 2008. do 2013. Ili, u brojkama, stopa zaposlenosti i Srbije i Hrvatske bila je 44,4 odsto 2008, a lani 37,7 i 36,4 odsto u Srbiji odnosno Hrvatskoj.
U Bosni i Hercegovini je zaposlenost smanjena za po dva procentna poena, dok je u Albaniji ostala praktično nepromenjena. Zaposlenost je povećana na Kosovu za 1,2 procentna poena (do 2012), i 3,3 procentna poena u Makedoniji.
Slično je i sa stopom nezaposlenosti. U Srbiji je ona povećana za 10, a u Hrvatskoj za 8,8 procentni poena, u Bosni i Hercegovini za 4,1, u Albaniji 2,5, u Crnoj Gori 2,3, dok je smanjena u Makedoniji za 4,8 procentnih poena, a na Kosovu za čitavih 16,5.
To je, primera radi, u Srbiji povećanje stope nezaposlenosti sa 13,6 odsto 2008. na 23,6 odsto u 2013. godini. Reč je u svim slučajevima o anketi radne snage, koja bi trebalo da obuhvata i one koji su zaposleni na crno, dakle trebalo bi, ako je anketa sprovedena valjano, i ako nema značajnih promena u definicijama, da ove brojke govore o stvarnim promenama u stopama zaposlenosti i nezaposlenosti.
Kako su korelirane ove promene? Grubo rečeno, tamo gde su rezultati na tržištu rada bolji, ili ne toliko rđavi, ostvaren je rast i bruto i neto plata. Tamo, pak, gde je tržište rada u posebno depresivnom stanju, plate su ili, kao u slučaju Hrvatske, praktično stagnirale, ili su se, kao u Srbiji, smanjile – izraženo u evrima, da to ponovim.
Ukupni rezultat – manja zaposlenost ili veća nezaposlenost i stagnacija i pad plata – znače značajno smanjenje privatne potrošnje po tom osnovu. Ukoliko, uz to, usled potrebe razduživanja domaćinstava, što je posebno izraženo u Hrvatskoj, raste štednja, to znači dodatan negativan pritisak na privatnu potrošnju.
U drugim zemljama je i stanje na tržištu rada bolje, a i plate su beležile rast. U nekoliko slučajeva to ukazuje na povećanu potrošnju domaćinstava, a posebno je to vidljivo na slučaju Makedonije. Kako to razumeti? Ne ulazeći u to šta je uzrok, a šta posledica, nema sumnje da je očuvanje ili povećanje privatne potrošnje imali pozitivan uticaj na zaposlenost.
Pitanje je, zapravo, kako su neke zemlje mogle, a druge nisu mogle da očuvaju ili čak povećaju nivo zarada? Razlog je, sva je prilika, u tome što je Srbija morala da devalvira, dok je Hrvatska to isto učinila, jedino putem smanjenja zaposlenosti sa ciljem smanjenja plata.
Dalje smanjivanje plata predstoji obema zemljama. Iz čega se može zaključiti da su obe imale precenjeni kurs, što se sada koriguje preko plata i tržišta rada. Ostale zemlje, koje većinom imaju fiksne, veoma fiksne kurseve ili koriste evro, najverovatnije nisu dozvolile gubitak konkurentnosti pre krize, pa su mogle čak i da povećanjem plata očuvaju potrošnju i privrednu aktivnost, koliko – toliko.
Tamo gde tržište rada slabije deluje plate su ili, kao u slučaju Hrvatske, praktično stagnirale, ili su se, kao u Srbiji, smanjile. Izraženo u evrima, razume se.
Novi magazin, 26.05.2014.
Peščanik.net, 26.05.2014.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Vladimir Gligorov (see all)
- Kosmopolitizam je rešenje - 21/11/2022
- Oproštaj od Vladimira Gligorova - 10/11/2022
- Vladimir Gligorov, liberalni i nepristrasni posmatrač Balkana - 03/11/2022
