Najave premijera i ministra ekonomije da će plate i penzije moći da se odmrznu u drugoj polovini godine ako rast bude bar onoliki koliko se očekuje, dakle 1,5%, a pogotovo ako je brži – potpuno su nerazumljivi.

Pogotovo što se dodaje da je za to ipak potrebno i odobrenje Međunarodnog monetarnog fonda. Šta ima MMF sa platama?

Ništa. MMF je zainteresovan za to koliki će biti fiskalni deficit, a i za to samo ukoliko on deluje destabilizujuće. Plate i penzije su zamrznute da taj deficit ne bude baš takav. Dakle destabilizujući. Ukoliko Vlada oceni da je najbolje eventualne povećane javne prihode, ukoliko rast bude iznad planiranog, utrošiti na uvećane plate i penzije, a ne, recimo, za razduživanje ili za ulaganja, ostaje još samo da se utvrde dve stvari: da li su te povećane plate zaslužene i kakav će uticaj imati na makroekonomsku stabilnost.

Da bi bilo opravdano povećati plate, potrebno je utvrditi da je povećana produktivnost. Izračunati produktivnost u javnom sektoru nije nimalo lak posao, ali mnogi pokazatelji – od broja zaposlenih do haosa koji proizvode, o gubicima u državnim preduzećima da i ne govorimo – sugerišu da je produktivnost niska i da se ne povećava. Tako da, bar po tom osnovu, nije jasno zašto bi se plate povećavale.

Kada je pak reč o makroekonomskoj stabilnosti, povećanje plata koje nije pokriveno povećanjem produktivnosti vodi povećanju uvoza i cena. Uticaj će se raspodeliti tako što će se uvoziti razmenljiva dobra (pre svega industrijski proizvodi) i ubrzati rast cena nerazmenljivih proizvoda (pre svega usluge). Oba uticaja, kako god da su konkretno raspoređeni, deluju negativno na makroekonomsku stabilnost. To, naravno, bar do sada, Vlada nije videla kao prepreku, ali MMF jeste.

 
Blic, 06.01.2010.

Peščanik.net, 06.01.2010.