Ministar za Kosovo Goran Bogdanović je birao trenutak da objavi krah politike sedenja na dve stolice – „I Kosovo i EU“. Bilo je to kada je došao kraj postu pobožnih, omamljenih sa sedam nedelja suhojedenja. „Srbija je dobila negativan odgovor od UNMIK-a u vezi sa održavanjem lokalnih izbora na Kosovu“, alarmirao je Bogdanović državnu agenciju Tanjug. Agencija je odlučila da to objavi u neradnu, prazničnu, raspusnu, svetu nedelju, za Uskrs, u vreme kada su jaganjci utihnuli na trpezama, rujno vino hvatalo zalet, a državni suverenitet, ustavna preambula, nacionalni identitet, ognjište, kolevka i srce Srbije predsedničkih i poslaničkih kandidata tonuli u mutnu Maricu. Agencija je izabrala da tom objavom, osim vaskršnjeg biračkog tela, ne zatalasa ni izbornu listu predsednika države „Izbor za bolji život – Boris Tadić“, na kojoj je ministar 23. među 250 imena. Međutim, UNMIK, nadležan za organizaciju lokalnih izbora na Kosovu je još 14. marta, dana kada je 1883. proradio prvi telefon u Beogradu, pa su smetnje na vezama isključene, izvestio Beograd da su izbori zabranjeni. Nije ni da bi vlast UN u nedeljno aprilsko jutro obaveštavala Beograd da je poražen i u drugom kosovskom boju, jer je to u martu uradila u sredu, a mediji poreklom iz Srbije to nisu javili. Time su nasankali Ivicu Dačića, ministra, predsednika i potpredsednika, pevača i lisičara, da u četvrtak, 15. marta odbrusi u prazno: „Neće valjda naša država da pita nekoga spolja da li da raspiše izbore. Srbija je država čiji suverenitet treba da se poštuje“. Sa balastom kandidata kome ne treba verovati, Dačić se i posle svega prihvatio trke za predsednika Srbije. Od polovične istine, novinari su se dohvatili pogrešne polovine.
U prazničnom dvobroju „Politika“ je objavila intervju sa drugim predsedničkim aspirantom na treći mandat – Tadićem. Intervjuisao ga je glavni i odgovorni urednik Dragan Bujošević. Predstavio ga je čitaocima sa: „Kada je utihnula rasprava da li je Boris Tadić podneo ostavku ili skratio mandat predsednika Srbije, izgledalo je kao da su taj njegov potez, ma kako ga nazivali, svi očekivali. Ili se prave da su ga očekivali. On i u neformalnom razgovoru tim nedoumicama posveti minut-dva, a o poslovima i uspesima „De kompanije” iz Babušnice ili „Superiornog semena” iz Velike Plane priča po petnaest minuta“. Dobitnik godišnje nagrade „Politike“ ne zna da Velika Plana nema takvu kompaniju, već „Superior Green“. Glodur nije uspeo da upamti ime firme o kojoj je, ako mu je verovati, Tadić pričao četvrt sata. Ili ga nije slušao. Lektori, korektori i urednik rubrike se ne usuđuju da ispravljaju nadređenog, a posledice snosi šef države u ostavci.
Autor talk show-a „Nije srpski ćutati“ na BK televiziji od 2001. godine do ukidanja ove televizije osmelio se da kandidata Tadića sugestivno zapita, nadajući se da će ga čuti birači: „Očekivalo se da u kampanji mnogo više koristite dobijanje kandidature za EU: obećali smo, ispunili smo, uradili smo veliki posao?“
Pet dana ranije, u ponedeljak, kada muškarce interesuju samo sportske strane, najstariji list na Balkanu prihvatio se žena-birača. List „Politika“ je 9. aprila u rubrici „Politika“ štampao naslov „Lepota donosi glasove“. Tekst nije smešten na prikladnije strane kao što su stalne rubrike „Potrošač“, „Moja kuća“, „Magazin“, „Šarena strana“, pa čak i „Dosije Tači“.
Izborno svesna autorka teksta je nedokučivim putevima saznala da „Boris Tadić, predsednik DS-a, jedini uvek ima više simpatija ženskog pola… Slede, ali sa manjom razlikom u odnosu na muškarce Dragan Đilas i Ivica Dačić“. Đilas je potpredsednik DS, Dačić je bio i biće njen koalicioni partner.
Lebdi nedokumentovani dokaz: „Po istraživanjima Ipsos Strateškog marketinga za DS više glasaju žene, a za SNS nešto malo više muškaraca“. Agencija ”Partner konsalting”, citirana u istom tekstu, je „uočila da DS ima potpuno ujednačenu polnu strukturu birača. SPS je jedina stranka sa većinskim prisustvom žena u biračkom telu“. Prema tome, najveće šanse Tadića su među Dačićevim socijalistkinjama.
„Žene su te koje više reaguju na izgled kandidata“, kaže novinarka i ubeđuje neodlučne biračice: „U prošlogodišnjem izboru za najlepšeg političara sveta u konkurenciji od 172 kandidata…predsednik Slovenije zauzeo je 21. mesto, Tadić 26. Milo Đukanović 32. mesto…
Ne spominje da je Tadić izgubio za tri mesta u poređenju sa prethodnom rang listom, te da su ispred njega premijeri Crne Gore i Kosova Igor Lukšić i Hašim Tači, bivši slovenački premijer Borut Pahor…
Pod naslovom „SVM: Podrška Tadiću u drugom krugu“, „Blic“ je 4. aprila objavio: (Predsednik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) Ištvan) „Pastor je rekao agenciji Beta da će SVM imati svog kandidata, mada je izvesno da nema šanse na predsedničkim izborima. Dodao je da će posle prvog izbornog kruga stranka pregovarati o tome kojeg će kandidata podržati u drugom krugu predsedničkih izbora. U „najtiražnijoj novini u Srbiji“ tekst demantuje naslov, a Tadić je zadovoljen i naslovom i ocenom izveštača da kandidat SVM „nema šanse“.
„Ipsos stratedžik marketing“ i Televizija B9 su sa 600 ljudi ubedili Tadića i birače da je dobro da predsednički izbori budu 6. maja. Naime, na uzorku od od 1.017 ispitanika, što je ravno broju putnika u četiri zglobna autobusa u špicu posle beogradskog radnog vremena, „60 odsto građana Srbije“ se izjasnilo „za“ predsedničke izbore u kompletu sa lokalnim, pokrajinskim i republičkim. Srbija ima 87 partija, a anketirani su članovi samo šest stranaka. Tadić je poslušao i ovoliki vox populi.
„Alo“ je takođe u rubrici „Politika“, iako ima rubriku „Saveti“ za žene, poslednjeg dana posta objavio reportažu o šminkanju „Jadranke Šešelj, kandidata Srpske radikalne stranke (SRS) za predsednika Srbije“ na ulici u Lazarevcu: „nasmejano lice“, „obična domaćica, naše gore list“, „u skromnoj crno-beloj kombinaciji, obučena u pantalone i jednostavni blejzer“. U ulozi agitatorke je šminkerka Tijana: „Ona je bila veoma strpljiva, ali ni šminkanje nije trajalo dugo. Nije bilo teško jer je Jadranka veoma lepa žena… posebno sam joj naglasila oči, koje su na njenom licu i onako najlepše i najupečatljivije“.
Tako je Hajrudin Krvavac, režiser NOB epopeja, zamišljao devojke iz buržoaskih porodica koje su se odmetnule u partizanke.
Šešeljeva bela udovica se za Uskrs oglasila u listu „Večernje novosti“ čiji je prethodni izdavački poduhvat knjiga kolege njenog muža, Veselina Šljivančanina “Branio sam istinu”.
Pod naslovom u najboljoj tradiciji socijalističkog realizma „Briga za malog čoveka“ polaznica Više pedagoške škole „hoće da se bori za časnu, snažnu i slobodnu Srbiju. Potpredsednik stranke Aleksandar Martinović predložio je da budem kandidat, i taj predlog je prihvatila stranka“.
Martinovića je Centralna otadžbinska uprava (COU) SRS čiji je predsednik Vojislav Šešelj početkom marta odabrala za svog čoveka ako bude predsedničkih izbora. Početkom aprila je Šešelj izgubio poverenje u potpredsednika svoje stranke Martinovića i naredio da njegova žena bude kandidat. Zatvorska preporuka ima motiv – potpredsednik SRS Toma Nikolić je pre četiri godine izigrao svog predsednika. Izborom Jadranke se zna ko je gazdarica u kući.
Koalicija Preokret omogućila je veliki publicitet izveštaču tzv. nezavisne agencije FoNet koji je nekritički napisao: „Još jedan kandidat za predsednika Srbije – Čedomir Jovanović sa svojom decom posetio je na Veliki petak romsko domaćinstvo u beogradskom naselju Ripanj, gde se družio sa decom i razgovarao sa žiteljima o problemima sa kojima se suočavaju u svakodnevnom životu. Karavan Preokreta, u kojem je bio i prvi na izbornoj listi koalicije za gradske izbore u Beogradu Dejan Ranđić, deci je na poklon doneo korpe uskršnjih jaja, u bojama Preokreta koja su svi zajedno farbali za predstojeće uskršnje praznike“. Iz izveštaja nije jasno da li su jaja već bila ofarbana u boje Preokreta, ili su ih klinci krečili po svom izboru.
Zaječarski protojerej Igor Živković je na Uskrs oterao aktiviste Pokreta radnika i seljaka (PRS) Zorana Dragišića koji su delili uskršnja jaja sa onim rednim brojem koji na izbornoj listi zauzima PRS, da ne bi jaja učestvovala u političkoj kampanji. Šef PRS-a je stručnjak za specijalni rat i terorizam.
Romi prihvataju gajikané (ne-romsku) kulturu, ali od religija biraju rimokatoličku, pravoslavnu, protestantsku, islam i hinduizam u kojima ne postoji kult jajeta. Neki neće ni jednu veru. Upotrebu dece, svoje ili tuđe, u političke svrhe zabranjuju međunarodne konvencije o ljudskim pravima i Konvencija o pravima deteta (članovi 15. i 16.) iz SFRJ.
Autonomija.info, 17.04.2012.
Peščanik.net, 18.04.2012.
