Erazmo Roterdamski zvao se Desiderius – to bi kod nas bilo Željko, a napisao je mali spis Pohvala ludosti. U bazelskom izdanju iz 1676. godine on je na koricama svoga dela napisao i latinski i grčki naslov. Ovo je delo potreslo Evropu, najavilo Lutera i Renesansu, a u našu palanku stiglo je tek 1955. godine, u lepom prevodu Darinke Grabovac, s latinskog. Niko se nije mnogo uzbudio i danas se ne uzbuđuje, pa prisećati se njegovog ledenog jutra nameće pitanje čemu to. Negde već u prvom delu on kaže „I ničega nema što žuč nije natopila“. Jasno je valjda svima da je ovo britka ironija koja razara večnu ljudsku glupost, ali mnogima još jasno nije odakle to da Erazmo piše pohvalu – Laus. Jedno smo ipak u palanci srpskoj izgleda razumeli, a najbolje su to razumeli pisci, teolozi i političari.
Palanka ponešto ipak ume da iskoristi, i to za svoje dobro i za dobro svih gde god nas ima u svetu.
Teolozi, kaže stari Erazmo, znaju „ukoliko se više približimo nerazumnosti glupe stoke, utoliko smo nesposobniji za greh“. I raspisale se Dveri srpske da ludosti nema, da nikakve Srebrenice nije bilo, ni trogodišnjeg ubijanja Sarajeva, jer su to samo nekakve neproverene glasine. Najdalje je otišao glasoviti sineasta Emir Kusturica koji je svoje delo nazvao Smrt je neproverena glasina, i nigde u njegovoj knjizi nema desetogodišnjeg ubijanja i smrti koja je harala, jer je maestro dobro shvatio da se na neproverenim glasinama kojima se hrani ljudska ludost, može napraviti uspeh – tiraž njegove knjige uskoro će dostići čitavih 100.000, čime se ne mogu pohvaliti ni pisci u svetu. Ovako je lakše. Na trenutak opet o Erazmu. Pisao je on da su „umetnici i političari u najboljim odnosima s ljudskom ludošću“. Bilo kako bilo, nije Erazmova pouka ostala bez odjeka u palanci, i svi su se dobro ovajdili. Malo ko shvata, pa ni srpski političari, da je to Ahilova peta politike uopšte. Ali, oni teraju svoje, nude nam milenarističke vizije o Srbiji za dvadesetak godina i ludost opet trijumfuje. Nema mnogo novoga ni u svemu ovome oko trgovine ljudskim organima na Kosovu, jer i pre dvadesetak godina optuživali su i Miloševića za nešto slično, ali nikakve istrage nije bilo i dokaza nije bilo. Mudro, nema šta, s neproverenim glasinama ide lakše, svi govore i na Kosovu i u Albaniji i u Beogradu da su spremni za istragu i da imaju „kapacitete za to“, ali istrage se niko ne prihvata. Na šta su sve spremne bile i sada jesu balkanske ratovođe, nije da ništa o tome ne znamo, ali i njima je lakše s tim. Niko neće istragu, a neće je ni Euleks na Kosovu, jer bi se još jednom pokazala ljudska ludost koja nije trgovala samo organima, nego i glavama ljudskim. I ovde se ne zna ko je dovitljiviji od koga – važno je da ostane kako je bilo, a da se ponudi neka istraga, toga se boje svi, i u tom smislu, ovako baratati neproverenim glasinama unosan je posao, dostojan jednoga Erazma kojeg nema. Dokle će ovo ići, nije mnogo jasno jer u međuvremenu ubacuju se u „igru“ i veselije stvari: ljute se naši muslimani što im neko nameće Deda Mraza, a to im niko ne nameće, ali važno je pustiti jednu glasinu sasvim neproverenu, kao i ona smrt kod Kusturice, i ona će odraditi svoje. Sve će to potrajati jedno vreme, pa će se ponovo započeti posao da je deset godina ratovanja bilo neproverena glasina, i sve su šanse da će knjiga Kusturice premašiti i legendarnog Dobricu Ćosića sa njegovim zapisima.
Na zaleđenim ulicama traje srpska teološko-političko-filmska farma i tu je veselije i manje smeta, jer su to ipak proverene glasine.
Zapisi iz palanke
Peščanik.net, 30.12.2010.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Mirko Đorđević (see all)
- Naša su kašnjenja kobna - 20/04/2024
- Mirko Đorđević i Druga Srpska crkva - 20/04/2024
- Decenija bez Mirka Đorđevića - 18/04/2024
