Pošto su je liberalni komentatori nahvalili kao čuvarku evropskih vrednosti, Poljska se vraća svojoj staroj ulozi izopštene zemlje. Na predsedničkim izborima 18. maja, centrista Rafal Tšaskovski iz vladajuće Građanske koalicije suočio se sa konzervativnim nacionalistom Karolom Navrockim, kog je podržala stranka Pravo i pravda. Odlučivalo se, kako je to opisao Economist, „između održavanja evropskog kursa i vraćanja zemlje u naručje populista“, jer bi pobeda Navrockog omogućila pobedu Prava i pravda na parlamentarnim izborima 2027. Tšaskovski je u prvom krugu ostvario tesnu pobedu, a pre dugog ankete su mu davale ujednačene šanse u odnosu na protivnika. Prvi izlazni rezultati pokazali su suviše malu razliku za proglašenje pobednika. Ali kada su glasovi konačno prebrojani, ispostavilo se da je Navrocki pobedio sa 51% prema 49%, na veliko iznenađenje poljskih medija i posmatrača iz Evropske unije.
Ovaj ishod odstupa od uobičajenih predstava o vladi Građanske koalicije sa Donaldom Tuskom na čelu, koja je formirana 2023. posle osam godina vlasti Prava i pravde i koja je isticana kao primer uspešnog zaustavljanja desnog populizma. Koalicija je pobedila uz obećanja da će ublažiti zakone protiv abortusa, legalizovati istopolna partnerstva, obnoviti vladavinu prava i neoliberalnih vrednosti. Smatra se da je pod Tuskovim vođstvom Poljska nadmašila velike ekonomije zapadne Evrope, uz pomoć evropskih fondova koji su bili uskraćeni prethodnoj vladi. Zemlja je hvaljena kao neustrašivi protivnik ruske agresije, kao i da je, zbog svog geografskog položaja i traumatične istorije odnosa sa Rusijom, u jedinstvenom položaju da shvati ozbiljnost sukoba u Ukrajini i zato spremna da pruži vojnu i finansijsku pomoć Kijevu – uz povećanje budžeta za odbranu i prihvatanje velikog broja izbeglica. Tšaskovski, inače gradonačelnik Varšave i nekadašnji profesor evropskog prava, bio je idealni kandidat Građanske koalicije i oličenje urbane i prosvećene Poljske.
Ali predstave o Tuskovoj vladi nisu odgovarale stvarnosti. Delom zbog pretnji predsedničkim vetom, a delom zbog podela u koaliciji, ova vlada nije ispunila svoja predizborna obećanja, posebno kada je reč o društvenim i kulturnim pitanjima. Mali napredak je postignut i u pogledu prava žena i LGBTQ+ osoba. Uprkos propagandi o ekonomskim uspesima koalicije, mnogi građani Poljske su morali da rade više kako bi živeli isto kao pre, dok je 40% njih primorano na veća odricanja da bi sastavilo kraj s krajem. Tusk je pokrenuo novu rundu deregulacije, što je javne usluge – posebno zdravstveni sistem – prepustilo daljem propadanju, a mnoge građane ostavilo bez adekvatne nege.
Građanska koalicija je u mnogim aspektima nastavila desničarsku politiku Prava i pravde, na primer podgrevanje antimigrantske atmosfere. Mnogim ukrajinskim izbeglicama koje u Poljsku prelaze iz Belorusije odbijeno je pravo na azil, dok se na graničnim prelazima praktikuje takozvano nasilno odvraćanje izbeglica od ulaska u zemlju. Umesto konkretnih koraka za poništavanje izmena zakona koje su sproveli prethodnici da bi konsolidovali moć u svojim rukama, nova vlada je pratila sličan kurs: preuzela je kontrolu nad poljskim javnim TV servisom pošto je smenila rukovodstvo i postavila sebi odane kadrove. Tokom kampanje za predsedničke izbore, Tšaskovski je pokušao da nadmaši Pravo i pravdu u pogledu otpora migraciji, obećavajući da će ukrajinskim izbeglicama ukinuti beneficije i najavljujući još više deportacija.
Među onima koji su profitirali od reakcionarnog zaokreta Poljske bio je Slavomir Mencen, kandidat krajnje desničarske Konfederativne stranke, koji je u prvom krugu predsedničkih izbora osvojio 15% glasova. Njegov politički program obuhvata potpunu zabranu abortusa, državnu podršku kriptovalutama i još oštriju kontrolu granica. Uoči drugog kruga izbora i Tšaskovski i Navrocki su gostovali na Mencenovom podkastu u nadi da će zadobiti njegovu podršku. Mencen je to uslovio garancijama da poljske trupe neće biti poslate u Ukrajinu, kao i da će poljska vlada uložiti veto na svaki pokušaj Ukrajine da se pridruži NATO-u. Navrocki je pristao na oba zahteva, a Tšaskovski samo na prvi. Na kraju, Mencen nije podržao nijednog kanditata i izjavio da ne vidi nijedan razlog da glasa za Tšaskovskog. S obzirom na rastuću nepopularnost Tuskove politike, oba kandidata su želela da umire javnost koja se boji daljeg uvlačenja Poljske u rat u Ukrajini. Ali obojica su se obavezali da će održati ili čak povećati vojnu potrošnju, koja se već približava nivou od 5% BDP-a i vodi daljem smanjenju socijalnih davanja.
Elegantan medijski profil Rafala Tšaskovskog bio je u oštrom kontrastu sa Navrockim, čiju su kampanju pratile optužbe za veze sa ekstremno desničarskim grupama i kriminalnim bandama, učešće u tučama fudbalskih huligana, organizovanje prostitucije u hotelu u kom je nekad bio radnik obezbeđenja, pa čak i sumnje da je na prevaru došao u posed stana jednog penzionera. Uticaj ovih priča na javno mnjenje ipak je bio zanemarljiv. Zapravo, Navrocki je pokušao da ih okrene u svoju korist: odbacio je uobičajeni kliše konzervativizma i katolicizma, a sebe predstavio kao buntovnika koji ne igra po pravilima.
Dok je u zemlji rasla napetost, Navrocki je uspeo da ubedi značajni deo birača da će mu prioritet biti „običan narod“. Umesto starih parola Prava i pravde o dečijem dodatku i povećanju minimalca, njegova kampanja se zasnivala na obećanju da će rođeni Poljaci imati prednost u pristupu zdravstvu i obrazovanju u odnosu na migrante. Kandidaturu Navrockog podržala je Trampova administracija samo nekoliko dana pre izbora. Na skupu američke Konzervativne političke akcione konferencije održanom u Poljskoj krajem maja, ministarka SAD-a za nacionalnu bezbednost Kristi Noem poručila je okupljenima: „Treba nam da izaberete pravog lidera“. Dodala je da će Navrocki sarađivati sa Trampom u „borbi protiv neprijatelja koji ne dele vaše vrednosti“.
Glasači Navrockog ne razlikuju se mnogo od MAGA birača u Americi – to su uglavnom siromašniji građani iz ruralnih krajeva, nižeg obrazovanja i pretežno muškarci. Pokazalo se da je ta grupacija dovoljno brojna da mu omogući pobedu. Dan nakon izbora, Tusk je najavio da će inicirati glasanje o poverenju svojoj vladi, i verovatno će sačuvati vlast. Njegova oslabljena administracija održavaće se do 2027. godine, ali će pravo veta novog predsednika ometati sprovođenje ozbiljnih reformi. U takvoj pat-poziciji verovatno će se produbiti unutrašnje tenzije u Građanskoj koaliciji, u kojoj učestvuje i socijaldemokratska Levica. To otvara vrata za povratak Prava i pravde, koja bi verovatno mogla da formira vladu sa Konfederativnom strankom kad Navrocki bude na polovini svog mandata. Zajedno sa Evropom i Poljska odlazi udesno.
Gavin Rae, NLR Sidecar, 06.06.2025.
Prevela Milica Jovanović
Peščanik.net, 18.06.2025.
