I bogati bi trebalo da snose teret krize. Ali kako? U mnogim zemljama EU razmatraju se i donose odgovarajuća poreska rešenja.
Porez na nepokretnosti
U Francuskoj se do sada nije razgovaralo o promeni poreza na nepokretnosti i većem oporezovanju vlasnika vila. Problem je u tome što su uvećane vrednosti već zastarele.
U Italiji je 2008. ukinut porez na stan u kome poreski obveznik živi, čime je Silvio Berluskoni ispunio jedno od svojih izbornih obećanja, zbog kojih je i dobio izbore. Mario Monti je ovaj porez ove godine ponovo uveo, a stara poreska stopa je uvećana za 60 odsto; istovremeno povećavši porez na drugi stan. Samo u prvoj polovini ove godine ministarstvo finansija je na ovaj način prikupilo dodatnih 9,5 milijardi evra, a za celu godinu očekuje se prihod od 20 milijardi. Zahvaljujući ovom novom porezu Italija je otkazala aukciju državnih obveznica.
U Španiji je već na početku godine u velikom broju opština porez na nepokretnosti uvećan za 10 odsto, što je donelo oko milijardu evra. Od ovog poreza izuzeta je katolička crkva, a kada bi i ona bila obuhvaćena ovim porezom to bi državi donelo dodatnih 1,5 milijardi evra.
U Grčkoj je oporezovanje nepokretnosti potpuno netransparentno. Udruženje vlasnika nepokretnosti je izračunalo da u Grčkoj postoji 40 različitih poreza i taksi koje se odnose na nepokretnosti, od kojih se samo mali broj plaća. Zbog toga je država došla na ideju da uvede paušalni porez koji se mora platiti preko računa za struju, koji za svako domaćinstvo iznosi nekoliko stotina evra godišnje.
Porezi na imovinu
Francuskoj bi oporezivanje velikih imovina uvođenjem posebnog pravila trebalo da donese 4,7 milijardi evra, što je za 2,3 milijarde više nego za vreme Sarkozija. Trenutno se ovaj porez plaća na imovinu u vrednosti preko 1,3 miliona evra, dok vlada planira da ovu granicu spusti na 700.000 evr. Zakonski prag za poreze na nasleđe i poklon će se u budućnosti sniziti sa 159.000 na 100.000 evra. Uz to banke i naftne kompanije moraju da plate dodatni porez što će doneti oko 500 miliona evra.
Španija je 2007. ukinula porez na imovinu a 2012. godine ga je ponovo uvela. On se plaća na imovinu u vrednosti preko 700.000 evra plus neoporezivih 300.000 na stan u sopstvenom vlasništvu. Poreska stopa se kreće u rasponu između 0,2 i 2,5 odsto. Prihodi države su manji od jedne milijarde evra.
Izuzev poreza na nepokretnosti u Italiji ne postoji porez na imovinu. Montijeva vlada posegnula je za jednom simboličnom merom kako bi oporezovala luksuznu robu, tako da je ove godine uveden porez na jahte dužine preko 10 metara, koji se na godišnjem nivou kreće između 400, a za jahte duže preko 64 metra i do 25.000 evra. Porez na luksuz primenjuje se i na automobile, i na depoe hartija od vrednosti. Ove tri poreske mere donose dve milijarde evra godišnje.
U Grčkoj je situacija slična kao i u Italiji. Oporezuju se samo nepokretnosti.
Porez na dohodak
Zavisno od zemlje akcenat je ili na borbi protiv poreske evazije ili na povećanju najviše stope poreza na dohodak.
U Francuskoj postoje porezi na različite vrste prihoda. Na godišnje dohotke preko milion evra uvedena je stopa od 75 odsto, što bi trebalo da donese između 200 i 300 miliona evra. Ovaj zakon će stupiti na snagu tek sledeće godine. Uz to su podignute poreske stope i na opcije i besplatne akcije koje najčešće poseduju menadžeri kompanija, pri čemu ovaj porez za kompanije raste sa 14 na 30 odsto, a za vlasnike ovih akcija sa 8 na 10 odsto. Očekivani prihodi se za sada ne mogu proceniti.
Italija se sa druge strane fokusira na borbu protiv poreske evazije. Svake godine se utaji između 120 i 150 milijardi evra. Kompanije su pre svega te koje prijavljuju izuzetno male prihode. Ukidanjem bankarske tajne vlada se nada da će prikupiti najmanje 11 milijardi evra godišnje.
Izbegavanje poreza je jedan od gorućih problema i u Grčkoj, zbog čega državi godišnje izmakne oko 60 milijardi evra. Polovina ovog novca je blokirana zbog dugotrajnih sudskih procesa. Rešenje se ne nazire.
U Španiji se poreske stope na dohodak kreću između 24 i 45 odsto. Od početka ove godine uveden je na najmanje dve godine „dodatak solidarnosti“ između 0,75 do 7 procenata, koji bi trebalo da donese 5,4 milijarde godišnje. Stopa od 7 odsto važi za godišnje dohotke preko 300.000 evra. Čak i sa ovim dodatkom Španija je daleko od prošlih vremena. Do 1999. godine najviši porez na dohodak iznosio je 56 procenata.
Koliko plaćaju mase
Budžetskim rezovima i povećanjem poreza na dodatnu vrednost najteže su pogođeni siromašni i srednji slojevi.
Italija je podigla stopu PDV-a sa 20 na 21 odsto, što bi trebalo da donese dodatnih 5 milijardi u budžet. U oktobru bi moglo da usledi drugo povećanje na 23 odsto, što Montijeva vlada pokušava da izbegne dodatnim budžetskim rezovima. Italija pokušava da što rezovima što povećanjem poreza u periodu 2012-2012. prihoduje 200 milijardi evra.
Španija je PDV podigla sa 18 na 21 odsto, od čega očekuje prihod od 7,5 milijardi evra. Istovremeno je parlament usvojio sveobuhvatne pakete štednje. Samo u ovoj godini bi trebalo da se uštedi 27 milijardi evra, a regioni bi trebalo da uštede dodatnih 18 milijardi rezovima u budžetima za obrazovanje i zdravstvo. Dodatnih 65 milijardi evra ušteda planiraju se u naredne dve godine. Uštedama su svi pogođeni: državni službenici, penzioneri, nezaposleni, lica sa invaliditetom, bolesni.
Grčka je smanjila zarade za 20 odsto, kako u državnom tako i u privatnom sektoru. PDV je podignut na 23 procenata, čak i na osnovne prehrambene proizvode. Država se od ove mere nadala prihodima od milijardu evra godišnje. Ali, očekivanja se nisu obistinila, te su umesto toga prihodi dodatno smanjeni zbog produbljivanja recesije.
Samo je Francuska do sada poštedela obične građane. Za sada ni PDV nije povećan. Olandova vlada proglasila je nevažećim za prvi oktobar planirano povećanje PDV, odluka koja je doneta još za vreme Sarkozija. Uz to je i ukinuto oslobođenje od poreza i doprinosa za prekovremeni rad, koje je takođe uveo Sarkozi.
R. Balmer & M. Braun & R. Wandler & J. Papadimitriou, TAZ, 23.07.2012.
Preveo Miroslav Marković
Peščanik.net, 26.07.2012.
