Poreska reforma se može izvršiti i pod pretpostavkom da se ne menja javna potrošnja, ali bi to trebalo da bude motivisano povećanjem efikasnosti privređivanja. Nije uverljivo ako se predlog poreske reforme opravdava time da će se ostvariti čitav niz poželjnih ciljeva, od pravičnosti do izvoza, a sve preko novog modela rasta. Jer je to, što bi se reklo, suviše muva da bi mogle da se ubiju jednim udarcem.

Uz to, nije nevažno razdvojiti budžetske motive od ekonomskih. Ukoliko su javni prihodi nedovoljni, postoji budžetski razlog da se povećaju porezi, ako rashodi ne mogu da se smanje. No, iz toga ne sledi ništa konkretno: ni kada je potrebno povećati poreze, a ni koji bi to porezi tačno bili. Sa ekonomske tačke gledišta, opet, postoji izbor između oporezivanja i zaduživanja (plaćanja danas ili sutra), kao što postoji i izbor između oporezivanja različitih izvora dohodaka: rada, kapitala ili renti.

Pošto postoji izbor, postoji i prostor za politiku. Recimo, preduzetnici su zainteresovani za smanjenje poreza na rad, jer je to njima trošak, ali ne i za povećanje poreza na dodatnu vrednost, jer se time smanjuje potrošnja, pa tako i njihovi profiti. Ponekad se kaže da će povećani porez na dodatnu vrednost poskupeti uvoz, ali je to u uslovima fleksibilnog kursa netačno. Moglo bi da utiče na stabilizaciju kursa, a trenutno je upravo depresijacija kursa najveći podstrekač rasta izvoza. Alternativa, ako se ne može smanjiti javna potrošnja, jeste veći javni dug. Time se povećava sadašnja potrošnja na račun veće štednje budućih generacija. Politika zaduživanja je jednostavnija od poreske politike zato što buduće generacije nemaju partiju. Što olakšava politički izbor.

 
Blic, 30.06.2010.

Peščanik.net, 30.06.2010.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija