Da li će trenutna finansijska kriza pogoditi Srbiju? I ako hoće, na koji način bi se to moglo dogoditi?

Srbija nije neposredno pogođena hipotekarnom krizom. Banke koje ovde posluju, sem možda Societe Generale, nisu imale nikakvo ili nisu imale iole značajno učešće na američkom hipotekarnom tržištu. Pa ne mogu imati ni direktne gubitke. Isto važi za domaće osiguranje hipoteka i hartija od vrednosti, koje je suviše malo da bi moglo biti akter u inostranstvu. U tom pogledu banke (ili privreda) u Srbiji i nisu direktno pogođeni krizom u SAD i zapadnoj Evropi.

Ali i pored toga, ovdašnja privreda će biti pogođena zahvaljujući indirektnim efektima. Za sada se mogu videti prvenstveno dva takva efekta. Prvo, pad konjukture i drugo, porast cena novca (kredita).

Što se tiče prvog, Srbija malo izvozi u SAD, pa će zbog pada tražnje tamo, njen izvoz jedva biti pogođen. Možda neke firme koje imaju veći izvoz u SAD. Ali, nešto snažnije će biti pogođen srpski izvoz u evropske zemlje, gde Srbija realizuje većinu svog izvoza. Pad konjukture u Evropi bi mogao da nešto smanji i tempo rasta srpskog izvoza. Cinici će možda reći da je to prava sitnica u poređenju sa tim koliko je srpski izvoz pogođen nerealno visokim kursom dinara.

Drugo, i to je važniji elemenat, poskupeće krediti, usled načina rešavanja krize. To je bilo neizbežno, bez obzira šta se (ne) preduzima u vezi sa hipotekarno-finansijskom krizom, ali od toga da li će se nešto preduzeti ili neće, zavisi kako će posledice konkretno izgledati. Krediti bi poskupeli i da država nije ništa preduzela povodom krize u SAD i drugim zemljama. Ali bi to poskupljenje bilo naglo i privremeno. Ono bi bilo veće u pogledu visine kamatnih stopa, ali mnogo kratkotrajnije. Uz državnu intervenciju, posledice će biti manji, ali znatno dugotrajniji rast kamatnih stopa.

Efekat američke državne intervencije se sastoji u tome što će kriza biti ublažena u delu finansijskog sektora (hipoteke, na njima zasnovane hartije od vrednosti i osiguranje) tako što će gubici biti pokriveni na teret poreskih obveznika. Ali ktiza će se razliti prvo na čitavu američku privredu, a potom i na ceo svet. Do toga će doći zato što će američka (a izgleda i neke druge države) u kratkom roku emitovati mnogo obveznica, što će dovesti do rasta cena novca u svakom obliku. Čak i da druge zemlje ne intervenišu poput SAD, skuplji novac u SAD bi doveo do sličnog efekta u ostatku sveta.

Usled državne intervencije, kamatne stope će porasti manje nego što bi porasle bez intervencije, ali će se povećanje zadržati jako dugo, godinama. Skuplji novac će dovesti do manje zajmova, manje ulaganja, manjeg rasta BDP, sporijeg rasta standarda. Moglo bi se desiti i da manji deo firmi i fizičkih lica koji su uzeli kredite zapadnu u teškoće sa otplatom, jer će banke naći načina da poskupe i već dodeljene kredite. Ali i ovde, kao i kod prethodnog efekta na konjukturu, broj onih koji bi mogli doći u teškoće usled skupljih kredita zbog načina razrešavanja hipotekarne krize je mnogo manji, nego što bi bilo žrtava nagle korekcije precenjenog kursa dinara. Ako do toga dođe, mnogi korisnici zajmova će zapasti u teškoće.

Imajući u vidu takvu situaciju, svi akteri u zemlji bi trebalo da budu nešto oprezniji, a država bi u tome trebalo da prednjači. Međutim, onaj koji bi trebalo da prvi da signal za promenu ponašanja, država, upravo prednjači u pogrešnom ponašanju. Po ekspanzivnoj reviziji budžeta koji je upravo usvojen, pre bi moglo da se zaključi da vlasti nisu svesne moguće ekonomske krize u svetu i njenih reperkusija na Srbiju. Ovakav rebalans je troškadžijski i za vremena ekonomskog prosperiteta, a kamoli u vremenima krize. Slično je i sa namerom da se država zadužuje, kako bi pravila puteve ili finansirala NIP. Pogrešno je sada otvarati dužnički apetit, kada krediti poskupljuju, a biće još skuplji. Nadajmo se da će to uvideti i oni koji vode državu, a i da će se promena ponašanja videti već u predlogu budžeta za 2009. Privatne firme i fizička lica verovatno neće imati toliko problema sa promenom ponašanja i prilagođavanjem na nove uslove, jer oni rade sa svojim, a ne sa tuđim novcem. Sa političarima je druga priča, oni rade sa našim novcem, pa ga ne žale.

Da zaključim, Srbija nije direktno pogođena krizom hipotekarnog tržišta, ali će biti pogođena indirektnim efektima. To su manja tražnja, pre svega u Evropi, i skuplji krediti. Ukupni efekti na čitavu privredu neće biti razorni, pre umereni, ali mogu biti vrlo teški za neke firme. Ali to nisu najveći finansijski rizici za Srbiju. Od posledica krize u svetu za firme i građane u Srbiji je mnogo opasnija tempirana bomba nerealnog kursa dinara. Posledice njegovog naglog obezvređenja bi za Srbiju bile verovatno gore, nego što su posledice hipotekarne krize za SAD i Evropu. Mnogi pojedinci i firme bi se našli u velikim problemima sa otplatom kredita, a banke sa ne manjim problemima u nenaplativim potraživanjima. Taj film se još snima, pa ćemo ga gledati nešto kasnije.

 
Peščanik.net, 06.10.2008.

Leave a Reply