Prirodno je da se ljudi zadužuju kako bi mogli da održe potreban nivo potrošnje. Nije prirodno da se potrošnja prilagođava potrebi da se otplaćuju dugovi. Kada se kaže da je prirodno ili češće da je racionalno, misli se na to da bi trebalo očekivati da će ljudi, domaćinstva planirati svoju potrošnju u skladu sa svojim primanjima, a eventualne promene u zaduženosti u skladu sa promenljivim okolnostima. Isto bi trebalo da važi i za državu.

Zapravo, svi dugovi su obaveza domaćinstava. Kao što su domaćinstva konačni potrošači. Usled toga, ako se stabilizuje potrošnja domaćinstava, to bi trebalo da podrazumeva i stabilizaciju javne potrošnje. Isto tako, javno bi zaduživanje trebalo da obezbedi određeni nivo potrošnje, a ne bi trebalo da se javna potrošnja, pa tako i potrošnja domaćinstava, prilagođava potrebi države da se razdužuje. Ukoliko su javna primanja manja iz jednog ili drugog razloga, i ako se ceni da je reč o privremenom smanjenju, zaduživanje je način da se održi ili obezbedi odgovarajući nivo potrošnje.

Dakle, u interesu je domaćinstava da je javna potrošnja stabilna, jer je to isto kao da se kaže da je, bar po tom osnovu, stabilna potrošnja domaćinstava. Nije u interesu ljudi, domaćinstava, da prilagođavaju potrošnju promenama u fiskalnoj politici, a posebno onoj koja ili dovodi do krize javnih finansija ili je posledica finansijske ili privredne krize. Čim država poziva na štednju kako ne bi došlo do bankrotstva preduzeća, banaka ili same države, to znači da je dotadašnja privredna politika bila, blago rečeno, pogrešna.

Kredit je sredstvo stabilizovanja nivoa i rasta potrošnje, privatne i javne, pa je najjasniji znak pogrešne politike države, kao i domaćinstva ako se te uloge zamene, pa se potrošnja prilagođava potrebi razduživanja.

 
Blic, 22.09.2010.

Peščanik.net, 22.09.2010.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija