U prethodnih par dana, od hapšenja guvernera Ilinoisa zbog pretpostavke da je hteo da proda mesto senatora iz Ilinoisa upražnjeno izborom Baraka Obame za predsednika, javnost SAD se bavila banalnošću i glupošću tog pokušaja (izgleda da je Blagojević znao da je prisluškivan, ali je ipak prodaju dogovorao preko telefona), dok je javnost Srbije, zbog guvernerovog porekla, sa simpatijama navijala za korumpiranog političara.
Ilinois je poznat kao država čija je administracija najkorumpiranija u SAD i verovatno bi i Obama bio deo te kulture, da 2000. nije bio poražen u trci za mesto kongresmena. Taj poraz ga je izbacio iz političkog središta Ilinoisa. 2004. on je kao autsajder osvojio nominaciju svoje stranke za senatora, na ideji “promene” koju je zadržao i u predsedničkoj kampanji 2008.
Naravno da nema govora o povezanosti Blagojevića i Obame. Čak i najveći predsednikovi protivnici nisu pokušali da tako spinuju hapšenje Blagojevića, ali baš ta nepovezanost je najveći problem u ovom skandalu. Nije dovoljno biti samo glup i bahat, što Blagojević jeste, da bi pokušao da prodaš senatorsko mesto koje je ostalo upražnjeno tako što je osoba koja ga je zauzimala postala predsednik SAD. Potrebne su i okolnosti u kojima možeš da ubedeš sebe da je moguće tako nešto uraditi. I nije dovoljno samo to da je država u kojoj si vlast ogrezla u korupciji. Ceo sistem mora biti zaražen alijenom korupcije da bi se ti usudio da uradiš tako nešto. To je, nažalost, trenutno stanje u političkom sistemu SAD.
U nemoćnom besu, guverner Blagojević je Obamu nazvao “motherf***er”, ali način na koji je Obama odgovorio na aferu ne obećava. U danu kada je Blagojević uhapšen, on je izigravao Buša i pravio se neobaveštenim. To mu je, naravno, prošlo, jer je trenutno popularniji nego što su to bili i Buš i Klinton u periodu pre preuzimanja funkcije predsednika, ali ponašanje kojem je cilj izbegavanje PR štete nije ono zbog čega je Barak izabran. Izjava “nisam imao nikakvih saznanja o ponašanju guvernera Blagojevića” je prvi mogući simptom izneveravanja predizbornih obećanja. Američka i svetska javnost ne očekuje od Obame da tri dana po dolasku u Ovalni kabinet reši finansijsku krizu, povuče trupe iz Iraka, zatvori Gvantanamo i povrati ugled SAD u svetu, ali očekuje drugačije ponašanje od onoga na koje smo navikli. Ako Obami prvi instikst bude “kako da politički nepovređen prođem kroz ovo”, onda je prethodnih godinu dana “promene u koju možemo da verujemo” bilo samo najobičniji hajp, koji će se Obami osvetiti kada bude krenuo u kampanju za reizbor.
Priča o Blagojeviću će proći i Obama će ostati nepovređen. Nakon inauguracionog govora biće još popularniji, verovatno kao Buš nakon 9/11. I biće na istoj raskrsnici. Buš je krenuo pogrešnim putem i završio kao najnepopularniji predsednik u modernoj istoriji. Obama ima šansu da postane novi Linkoln. To će podrazumevati mnogo teških odluka, od kojih će neke biti nepopularne na kratke staze. One mu mogu obezbediti mesto u istoriji, ali ako želi da tamo stigne, on ne može da prvi poziv nakon izbijanja skandala uputi svom PR timu. Ako bude tako radio, optimizam koji je eksplodirao širom sveta 5. novembra ujutru vrlo brzo će se pretvoriti u gnev i rezigniranost.
Peščanik.net, 15.12.2008.
