U Americi je proteklog meseca dominirala debata o reformi zdravstvene zaštite. Ustvari, to je trebalo da bude debata ali je brzo prerasla u vikanje, pretnje i paranoju konzervativaca koji su, neki svesno, neki ne, iskoristili reformu kao platformu za iskazivanje svog nezadovoljstva, protivljenja i mržnje prema Obami i onome što on predstavlja (ili ono što bi on trebalo da predstavlja a što se negde tokom ovo godine usput izgubilo).
Svakog avgusta Kongres odlazi na odmor i svi članovi oba doma odlaze nazad na razgovor sa građanima koje predstavljaju. Ti sastanci su ove godine bili, gotovo isključivo posvećeni zdravstvu. Sa prvim sastancima, počeli su i prvi problemi. Skupove koji su držale demokrate okupirali su konzervativci da bih ometali i zaustavili, manje-više u istom stilu u kome desničarske organizacije u Srbiji to rade na tribinama Peščanika.
Primesa na osnovu koje su konzervativci krenuli u ometanje skupova je ideja da je reforma zdravstva u stvari tajni plan da se ubiju stari ljudi.
Ova totalno ludačka ideja razvila se na osnovu jedne odredbe u jednom od predloga zakona: građani bi trebalo da imaju “Living Will“, dokument u kome izražavaju svoje želje u vezi sa zdravstvenim tretmanom na kraju života (da li žele da budu održani u životu po svaku cenu, bez obzira koliko je oporavak malo verovatan, ili ne). Tokom poslednjih dana rada Kongresa, republikanski kongresmeni su uzeli ovu ideju i predstavili je kao tajni plan prema kojem državne birokrate odlučuju o tome ko ima pravo da živi, a ko ne. Naravno, kongresmeni nisu sami došli na ovu ideju. Ona je nastala u konzervatvnoj bazi i konzervatnim medijima, pre svega u emisijama Raša Limboa i Freda Tompsona kao i u kolumnama prominentnih konzervativaca kao što je Pet Bjukenon.
Ideja je prosta: uplašiti penzionere – jedinu demografsku grupu koja je većinski glasala za Mekejna na prošlim izborima – da će reforma zdravstva ustvari značiti njihovu smrt i onda na njima bazirati strategiju za obaranje reforme. Konzervatna organizacija koja je krajem jula napravila reklamu baziranu baš na ovoj tezi, od gledalaca traži da se suprotstave izabranim zvaničnicama koji podržavaju reformu zdravstva. Naravno, pored teze o “ubijanju bake”, lansirani su i drugi mitovi: da ustvari i nema krize zdravstvenog sistema, da je cilj reforme racionalizacija troškova, da će nakon reforme ilegalni emigranti biti osigurani, da će promena pola biti pokrivena kao i abortusi i naravno, sada već čuvena teza, koji je na svojoj fejsbuk strani izrekla bivša guvernerka Aljaske Sara Pejlin (koja je od ostavke postala ono što je za vreme mandata najviše kritikovala: nezaposlena blogerka) da će reforma zdravstva dovesti do “Panela smrti” koji će odlučivati “da li je neko dovoljno socijalno vredan da ostane u životu” i pomenula svog sina koji boluje od Daunovog sindroma, čime je izvršila jednu od najvećih zloupotreba dece u političke svrhe u modernoj američkoj istoriji.
Naravno, ništa od ovih tvrdnji nije tačno, ali to nije sprečilo konzervatice da dolaze na skupove i da ih ometaju opisujući reformu kao zlo, tvrdeći da im “oduzimaju njihovu Ameriku”. Naravno, sve je to bilo praćeno i posterima koji predstavljaju Obamu kao nacistu , a ceo plan reforme je upoređen sa finalnim rešenjem za Jevreje.
Sa druge strane, na jednom skupu na kome se raspravljalo o prednostima zdravstvenog sistema u Izraelu, jedna žena je uzviknula: “Hajl Hitler” Vrhunac, a i prvi odgovor na tezu o vezi između Hitlera i Obame dogodio se na skupu koji je održao Barni Frenk, kongresmen iz Masačusetsa jevrejskog porekla koji je na tvrdnju žene da je Obamin plan nacistički odgovorio pitanjem: “Na kojoj planeti vi provodite najveći deo svog vremena?”.
Konzervativni mediji su sve vreme tvrdili da su protesti i ometanja “spontane reakcije običnih Amerikanaca” ali vrlo brzo nakon što su protesti počeli, Rejčel Medou je razotkrila da organizacije koje pozivaju na proteste su ili blisko vezane sa republikanskom partijom, ili su ustvari spin-of firme farmaceutskih korporacija ili korporacija koje se bave zdravstvenom zaštitom, što poprilično podriva celu priču o “sponstanosti”. Na jednom skupu protiv reforme, jedan od prisutnih je snimljen kako nosi majicu korporacije koja se bavi zdravstvenom zaštitom.
Međutim, da ovi protesti nisu o zdravstvenoj zaštiti, nego o nečemu drugom, pokazali su posetioci nekoliko skupova koje je držao Obama, koji su sa sobom poneli oružje. I to ne samo pištolje, već i automatske puške tvrdeći “da je to njihovo pravo”, što po drugom Amandmanu i jeste, ali nema nikakve veze sa debatom o zdravstvenoj zaštiti.
U Nju Hempširu jedan od ljudi koji je došao sa pištoljem, imao je znak na kome je bio ispisan Džefersonov citat da “drvo slobode treba sa vremena na vreme da bude zaliveno krvlju kako patriota, tako i tiranina”. Sve ovo ukazuje da su protesti mnogo više o Obami i njegovoj različitosti po boji kože od prethodnih predsednika nego što su o tome koliko će koštati reforma zdravstva.
Ipak, i Obama i administracija nisu bez svoje krivice u ovome. Prvobitan plan reforme bio je da reforma dovede do toga da zdravstveni sistem bude finansiran iz budžeta, na način na koji se to radi u svim razvijenim zemljama sveta. Od tog plana se odustalo pre nego što je ozbiljna debata i počela, i umesto toga, administracija je odlučila da ponudi “Public option” – program finansiran iz budžeta koji bi se takmičio sa privatnim osiguravajućim kućama. Progresivno krilo demokrata je ovo nevoljno prihvatilo. Međutim, prošle nedelje, nakon izjava nekoliko zvaničnika administracije, uključujući i Obamu, da “javna opcija nije prioritet” progresivci u Kongresu su poslali pismo Obami u kome ga upozoravaju da će odbaciti bilo koji predlog zakona koji ne sadrži javnu opciju. Razlog za, još uvek tek u najavi, menjanje Obaminog stava u vezi sa reformom leži u tome što bi zakon sa javnom opcijom bez problema prošao Dom predstavnika, ali se to ne bi desilo u Senatu, zbog konzervatnog dela demokrata u tom telu. Još jedna moguća opcija su kooperativi koji su takođe neprihvatljivi za progresivne demokrate.
Neki predlog zakona će se tokom septembra sigurno pojaviti u Kongresu, i taj zakon će verovatno imati presudnu ulogu na ishod narednih izbora za Kongres. Ako taj zakon bude “reformski” samo u svom imenu (tj. bude bez javne opcije) a ne zakon koji će stvarno promeniti sistem koji se rangira kao 37. na svetu onda će i Obama i demokrate imati veoma veliki problem kako da ubede glasače da ih podrže sledeće godine. Ako ne uspeju u tome, i republikanci ponovo preuzmu kontrolu nad oba doma Kongresa, Obama vrlo lako može da završi kao Klinton: predsednik koji je mnogo obećavao, a veoma malo ispunio.
Peščanik.net, 26.08.2009.