Pravda za Cecu

Da sam krala, krala sam
sve sam zvezde pokrala
prešlo mi u naviku
otkad sam bez tebe ostaaala^[1]

 
Reformisano sudstvo Republike Srbije donelo je odluku kojom je potvrđen dogovor tužilaštva i okrivljene Svetlane Ražnatović (rođ. Veličković). Dogovor je sledeći: ona priznaje krivicu, plaća globu, a Srbija joj dozvoljava da tokom narednih osam meseci služi kaznu u udobnosti sopstvene vile. Tako nekako.

Da nije bilo ratova, krvi, pljačke i opšteg društvenog užasa, Svetlana Ražnatović bi verovatno živela jednim sasvim drugačijim životom. Ova mlada žena, sa diplomom SSS (poljoprivredna škola, odsek svinjogojstvo), svoj uspon je doživela paralelno sa padom Srbije. Karijeru je započela kao seoska pevaljka, ali se zahvaljujući pokojnom suprugu Željku Ražnatoviću Arkanu popela na pijedestal narodne ikone, poznatije pod nadimkom Ceca Nacionale.

S obzirom na to da su njene zasluge na polju kulture opštepoznate, kao i zasluge njenog pokojnog muža na polju čojstva i junaštva, ovaj tekst će se baviti drugom temom – tzv. kućnim zatvorom, odnosno jedinstvenim fenomenom da se konkretno ovoj osobi dodeli takva privilegija.

Kućni zatvor kao oblik alternativnog izvršenja sankcija je model koji je uveden u pravosudni i zatvorski sistem kako bi od njega korist imala pre svega država, ali i osuđenici. Državi je daleko jeftinije da sitni kriminalci, osuđeni na kazne do jedne godine, umesto u zatvoru, služe kazne u sopstvenim kućama, jer boravak osuđenih u zatvoru državu košta dosta novca (a ni suđenje nije jeftin postupak). Sa druge strane, korišćenjem alternativnog vida izvršenja sankcija, osuđeni ima priliku da ostane u svojoj prirodnoj sredini, da sačuva brak, porodicu, a posebno posao. Ovo je ujedno i vrlo mlado zakonsko rešenje. Naime, početkom ove godine je samo jedna osoba imala presudu (nepravosnažnu) za služenje kazne na ovaj način. Čim su u javnost procurili detalji dogovora tužilaštva i pevačice, broj osuđenih koji služe kaznu u kućnim uslovima sa elektronskim nadzorom naglo se popeo na petnaest.

Dakle, alternativno izvršavanje krivičnih sankcija samo po sebi je jedan moderan i Srbiji potreban model. Međutim, zakonodavac je predvideo određena ograničenja u ovoj oblasti. Naime, nemoguće je da se osoba koja je osuđena za teška krivična dela i duge kazne nađe u sistemu alternativnog izvršavanja sankcija. Alternativno izvršenje sankcija može biti primenjeno samo na građane koji su osuđeni na kazne do godinu dana zatvora, koji ne predstavljaju opasnost po okolinu i za koje sud osnovano sumnja da neće ponoviti izvršeno delo. Posebno je zanimljiva činjenica da je sistem alternativnih sankcija do početka ove godine bio praktično mrtav institut. Ispada da je sistem počeo da funkcioniše baš sa Cecom, pa bi možda bilo pošteno zahvaliti se Svetlani Ražnatović na ličnom doprinosu procesu reforme pravosuđa i zatvorskog sistema.

Međutim, u slučaju ove pevačice postoje najmanje dva problema. Prvi je taj da je zaista neverovatno da joj je sud ponudio kaznu od jedne godine zatvora, za dva različita krivična dela težeg oblika i dugog trajanja. Naime, Ražnatović se nelegalnom prodajom fudbalera bavila dugi niz godina, dok je, prema optužnici, u svojoj kući godinama čuvala impresivan arsenal:

tri pištolja marke CZ 99 kal. 9mm, revolver Smith&Wesson, model 29-3, revolver marke Trooper kalibra 22, jedan signalni pištoj NN marke pravljen za ispaljivanje lovačkih patrona, pištolj marke Luger, model 0.8 kalibra 0.9 mm, pištolj marke Luger – bez serijskog broja, pištolj marke VDZ kalibra 9 mm, revolver marke Smith&Wesson kalibra 357, pištolj marke Vzor 50, kalibra 7.65 mm.

I pored toga što je kriminalnim radnjama stekla imovinu u vrednosti od 4.100.000 nemačkih maraka i 3.480.000 američkih dolara, a u kući držala dovoljno oružja za manji građanski rat, tužilaštvo joj je ponudilo zatvorsku kaznu upravo u trajanju od jedne godine, što inače predstavlja zakonski preduslov kako bi se ta kazna mogla izvršiti u kućnim uslovima. Vrlo sumnjivo.

Drugi problem je činjenica da je Ražnatovićka upravo preko svog društvenog statusa sebi obezbedila ovakav tretman. Usuđujem se da konstatujem da nijedna žena kriminalac u Srbiji u poslednjih deset godina nije imala ovakav tretman od strane države. Dakle, Ražnatović će izbeći zatvor isključivo zahvaljujući svojoj popularnosti i povezanosti sa ministrima u Vladi Srbije. Naravno, spisak Cecinih prijatelja je dugačak. Nekada su to bili Dušan Spasojević Šiptar i Milorad Ulemek Legija, a danas su to Dačić, Palma i ostali, i to pokazuje da je u ovoj zemlji skoro sve moguće, posebno ukoliko imate prave prijatelje na pravom mestu.

***

Na ovom mestu, zarad poređenja, želim da vam predstavim sudbine dve osobe sa kojima sam u poslednjih par meseci razgovarao u zatvorima u Srbiji:

Osoba XZ, stara oko 40 godina. Tužilaštvo i policija terete je za krađu sume od oko 30.000 evra. Prema optužnici, ova osoba je krala novac iz državnog budžeta nešto duže od sedam godina. Na suđenju dokumentacija ključna za odbranu nestaje iz arhive MUP Srbije. Uvidom u dokumentaciju ova mlada osoba krala je novac i tokom godišnjeg odmora i tokom bolovanja. Kazna: 24 meseca zatvora.

Osoba YA, stara 37 godina, roditelj troje dece. Uhapšen zbog posedovanja jednog pištolja marke CZ, jedne automatske puške i jedne lovačke puške. Automatsku pušku i pištolj doneo sa ratišta, lovačka puška poklon pokojnog oca. Optuženi priznao krivicu. Kazna 2 godine i 6 meseci robije.

***

Na kraju, potrebno je nešto da razjasnim. Današnji dogovor tužilaštva i okrivljene je zakonski dozvoljen. Tužilaštvo je imalo zakonski prostor da ponudi ovakvu nagodbu, a Ražnatović ima pravo da ovu kaznu služi u kućnom zatvoru. Ali poenta je druga. Vladajuća nomenklatura je institucionalizovala nepravdu, i to tako da upravo sistem generiše nepravdu, i to svakog dana na svakom mestu. A mi ostali možemo samo da se nerviramo, i ko nas šiša, ko nam je kriv što nemamo prijatelje poput Šiptara, Legije, Palme i Koferčeta. Nađite bolje prijatelje!

 
Peščanik.net, 09.05.2011.