Neko je – a mnogi su prihvatili – kazao ovih dana da je doktor K. u nevolji koja ga je snašla sebe poistovetio sa Srbijom odnosno državom. To je tačno i deluje bizarno jer je za njim krenula svita akademika i biblijskih likova koja potpisuje peticiju za odbranu legendarnog vrhovnog legaliste doktora K. Već je izvesno da će peticija biti potpisivana i u nekim zemljama Evrope. Mnogi su otišli tako daleko da su doktora K. poredili sa nesrećnim francuskim kraljem Lujem XIV koji je ostavio čuvenu ideju – Država – to sam ja. Tačno je to da je kralj to rekao i da je tako mislio. U sistemu apsolutističke monarhije tako su nalagali svi pravni akti. Suveren je država a ne samo formalni nosilac suvereniteta i međunarodno-pravnog integriteta države u evropskim okvirima, kako je država bila definisana u vestfalskom sistemu vrednosti. Ništa neobično i kralj koji je to verovao je prošao kako je prošao, jer „treći stalež“ je već bio na sceni. Doktor pak K. je lider jedne male kombi-partije koja muku muči da pređe cenzus. U Crkvi bi to rekli – obične sekte. Zna to visokopreosvećeni Amfilohije – koji je peticiju potpisao – ali šta će jer u Bibliji piše da je „srce čovekovo često na desnoj strani“. Luj XIV jeste rekao šta je rekao, ali poređenju mesta nema pa nema. Motivi doktora su drugačiji: njega je advokat S. Popović koji dobro radi svoj posao prepao – mora kao običan građanin da se javi na saslušanje koje određuje državni tužilac i koje važi za sve građane. Možda doktor K. i pomišlja da je kralj ali – nije on kralj već običan palanački doktor prava bez kancelarije. Sva je prilika da će morati na saslušanje – ako se državni tužilac ne uplaši u međuvremenu. U palanci je uvek tužno i prazno, ali pokatkad i veselo. Kao onomad kada je u Beograd stigao bio V. V. Putin koga su seljani sremskog sela Putinaca očekivali da im dođe, no on nije stigao. Pisac ovih zapisa nije monarhista, ali ima razumevanje i za kraljeve i za kraljice – barem da ih poštedi bizarnih poređenja.

Veća nepravda je učinjena supruzi Luja XVI Mariji Antoaneti kojoj se pripisuje da je rekla – kada su javili da se narod buni jer nema hleba – ako nema hleba neka jedu kolače. To vrte godinama a uopšte nije tačno. To je smicalica koju su smislili tabloidi negde na periferiji grada, ili Englezi. Ni kod jednog istoričara i hroničara koji su pisali o revoluciji od 1789. toga nema. Ima obrnutog od tog – kraljica je svoju ogrlicu koju je dobila u miraz dala za kupovinu ratne lađe koja je državi bila neophodna. Nije nužno praviti poređenja poređenja radi. Nije doktor K. nikakav Luj XIV već je to što je. On se prepao i u strahu ne zna ni šta je država, jer bi opet da bude na vlasti. I ko zna, kada stigne vojvoda Šešelj i kada se ortaci okupe, ni to nije nemoguće jer u palanci svi bi da budu kraljevi i velmože. Kako će doktor K. proći ne znamo, ali to je već posao advokata Popovića od koga doktora hvata panika. Jer dođe li do saslušanja, svi će se morati pojaviti u svojim „radnim odelima“. To važi i za advokata i za druge – videćemo šta će biti i da li će Srbija imati sreće da čuje šta je bilo sa nesrećnim premijerom Z. Đinđićem koga kuršum stiže ispred kancelarije Vlade.

Ne hitajmo sa poređenjima odoka ni u jednom slučaju, jer to pravično i pravedno nije.

 
Zapisi iz palanke

Peščanik.net, 30.03.2011.

The following two tabs change content below.
Mirko Đorđević
Mirko Đorđević (1938-2014), objavio veliki broj knjiga: Osmeh boginje Klio 1986, Znaci vremena 1998, Sloboda i spas – hrišćanski personalizam 1999, La voix d`une autre Serbia, Pariz 1999, Legenda o trulom Zapadu 2001, Sjaj i beda utopije 2006, Kišobran patrijarha Pavla 2010, Balkanska lađa u oluji 2010, Oslobođenje i spasenje 2012, Pendrek i prašina 2013, Negativna svetosavska paralipomena 2015. Sarađivao sa međunarodnim stručnim časopisima, priredio mnoge knjige, prevodio sa ruskog i francuskog. Redovni saradnik časopisa Republika i portala Autonomija i Peščanik. Bio je član Foruma pisaca, PEN kluba, član Saveta Nezavisnog društva novinara Vojvodine i dobitnik nagrada: Konstantin Obradović 2007, Dušan Bogavac 2008, Vukove povelje 2008. i Nagrade za toleranciju među narodima Vojvodine 2009.
Mirko Đorđević

Mirko Đorđević (Svi tekstovi)