Foto: Predrag Trokicić
Ministarstvo kulture i savremena književnost
Između dve institucije iz podnaslova ovog teksta trebalo bi da postoji polje napetosti, jer dijalektika nalaže da se ta dva pojma mogu održati u blizini samo pod jednim uslovom: ako su u neprestanom prožimanju i preoblikovanju. To jest da ministarstvo preuzima od literature i modernizuje svoje poglede na resor koji reguliše, dok književnost na svoj način promišlja prostor kulturne politike i neprestano pomera granice onoga što bi ministarstvo trebalo da radi. Kada kažem savremena književnost, pritom mislim na kompletno polje produkcije literature, njenog promovisanja, distribuiranja, prezentovanja u zemlji i svetu, njenog tumačenja u obrazovnim institucijama, medijima i stručnim glasilima. Samo u takvom odnosu ove dve institucije mogu da pomeraju granice i da idu u korak s vremenom. Međutim, u Srbiji to nije tako, a kako izgleda, još dugo se ništa neće menjati, jer između ministarstva kulture i savremene književnosti kod nas stoji patrijarhalno-konzervativno poimanje i ministarstva i literature. Takođe, tu je i devetnaestovekovna logika koja „savremenu literaturu“ tretira kao poligon za rekreiranje nacionalnog identiteta, odbranu srpskih interesa, prigodno-svečarsko delovanje i državno-crkveno duhovno jedinstvo. Rad ministarstva kulture na čijem čelu se nalazi Vladan Vukosavljević, bar kada je književnost u pitanju, što se u dokumentima ministarstva vodi kao „savremeno stvaralaštvo“, samo je potvrdilo ovu tužnu činjenicu.
Nedavno su objavljeni rezultati konkursa za finansiranje ili sufinansiranje projekata iz oblasti savremenog stvaralaštva u Republici Srbiji za 2017. godinu. Članovi Komisije za oblast književnosti bili su: prof. dr Aleksandar Milanović (Filološki fakultet, Beograd), docent Vladimir Simić (Filozofski fakultet, Beograd), Dragan Mraović (književni umetnik i prevodilac – predsednik Komisije), Jasmina Ninkov (direktorka Biblioteke grada Beograda) i docentkinja Maja Radonić (Megatrend, PR Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu). Kako to stoji u obrazloženju ministarstva, ova je Komisija napravila odabir „projekata primenjujući kriterijume i merila iz Uredbe o kriterijumima, merilima i načinu izbora projekata u kulturi koji se finansiraju ili sufinansiraju iz budžeta Republike Srbije (Službeni glasnik RS, br. 105/16)“. Ova bezlična formulacija koja ne znači ništa bitno u poslu koji je Komisija obavila, treba samo da pruži kredibilitet dokumentu koji je na kraju potpisao ministar Vukosavljević. Zapravo, Komisija nije ni morala da bira niti da primenjuje bilo kakva merila. Ona je po inerciji samo raspodelila uistinu bednu sumu već davno utvrđenim manifestacijama i nagradama, koje su se vremenom „izborile“ da postanu podrazumevane već pomenutom Uredbom o merilima. Zaista, zašto bi ministarstvo moralo da finansira najrazličitije lokalne nagrade po Srbiji koje dodeljuju biblioteke, koje su inače na budžetu lokalnih samouprava. To isto važi i za Biblioteku „Milutin Bojić“ iz Beograda. Zašto bi moralo da sufinansira NIN-ovu nagradu kada nije njen osnivač? Zbog čega je neophodno da podrži savremenu srpsku folkloristiku kada postoji Ministarstvo za nauku? Da li samo zbog toga jer se bavi „kulturnim nasleđem Srba sa Kosova i Metohije“. Ništa od toga ne spada pod odrednicu savremena književnost. Međutim, postoje četiri udruženja i nekoliko manifestacija koje pretenduju da budu deo savremene književne scene: to su UKS, SKD, DK Vojvodine i Srpski PEN centar (ministarstvo je neuporedivo najveću podršku dalo UKS-u čime je pokazalo za kakav se tip savremene literature zalaže. Ukupno: 1 milion dinara). Tu je i nekoliko festivala koji pretenduju na promovisanje savremene književnosti: Prosefest iz Novog Sada, Kikinda Short, Trgni se i Beogradski festival evropske književnosti (ukupno sredstava za četiri festivala: 880 hiljada dinara!?). Kao najveća enigma ovog rezultata konkursa ministarstva ostaje fantomsko udruženje Kulturno-prosvetna zajednica Srbije, koja je dobila ukupno 1.240.000 din. Dakle, mnogo više nego četiri književna festivala koji se trude da promovišu zaista relevantna imena iz savremene literature regiona i sveta. Ali to je samo vrh ledenog brega. Ono čega na ovom spisku nema je suština problema Ministarstva kulture Republike Srbije. To su svi oni odbijeni projekti, koji se na kraju ne prikazuju javnosti a koji pretenduju na književnu aktuelnost i pre svega korigovanje merila i kriterijuma na osnovu kojih država percipira savremenu kulturu uopšte. Tu nema rezidencijalnih programa za pisce (osim jednog, u Tršiću), nema ozbiljnih tribinskih programa, debata, okruglih stolova, prevodilačkih projekata, književnih projekata, stripova i grafičkih novela, nema književnih portala, projekata za prezentaciju i revalorizaciju književnosti na internetu i drugim medijima, nema intermedijalnih programa književnosti i filma ili teatra, recimo, nema projekata nezavisne kulturne scene koja s velikim poteškoćama produkuje zanimljive konferencije i projekte o književnosti i kulturi. Na kraju krajeva, nema ni najboljih književnih festivala. Ali ima nagrade za rodoljubivo pesništvo koja se dodeljuje u Orašcu. U tome je glavni problem odnosa ministarstva kulture i savremene književnosti u Srbiji, jer ministarstvo nema kapacitete da vidi široko polje savremenosti.
Još je gora slika kada se pogleda spisak finansiranih i sufinansiranih kapitalnih dela. Među njima prednjače knjige poput Nasilja nad Srbima u XX veku, Prve biografije Alojzija Stepinca, Kulturnog blaga Srbije u 1000 slika, Srpske sintakse I-IV, Dečanske riznice, Monografije o Sabornoj crkvi sv. Nikolaja u Sremskim Karlovcima. Od književnosti, tu su samo Sabrana dela Milutina Bojića i Politički spisi Miloša Crnjanskog. Od savremene književnosti – apsolutno ništa. Ispravljam se, jer možda ministar Vukosavljević prve dve knjige sa ovog spiska tretira kao najsavremeniju književnost iz našeg regiona.
Da nije tako, možda bi i prezentacija savremene srpske književnosti na aktuelnom Sajmu knjiga u Teheranu bila drugačija. U medijima se nižu izveštaji o fijasku koji je doživeo ministar Vukosavljević sa svojim saradnicima iz Odbora Sajma knjiga, pre svega sa dr Zoranom Avramovićem. Štand Srbije je prvog dana sajma osvanuo potpuno prazan i takav je ostao naredna četiri dana. Problem je bio u kasnom carinjenju knjiga, kako glasi informacija iz ministarstva. A onda su nakon četiri dana stigle neke knjige kojima je ministarstvo kulture želelo da promoviše savremenu književnost Srbije: bile su to knjige o Tesli, Pupinu, Hilandaru i Beogradu. Dakle, kada nema Stepinca, tu su druga opšta mesta srbijanske kulturne politike kojima resorno ministarstvo pravi surogat kulture i savremene književnosti. Razume se da ministar Vukosavljević kaže kako to nije problem ministarstva već komisija i odbora kojima je delegirao posao sajamske prezentacije. Međutim, ispostavlja se da je to problem ne samo ministarstva, već pre svega ministra Vukosavljevića koji se kao istaknuti član Dveri, nekada, kandidovao za posao u kulturi preko diskursa o Jasenovcu i srpskom stanovištu. U takvim okolnostima, za savremenu književnost nema mesta. Zato su prazne police u Teheranu mnogo bolja slika naše literature. Izgleda kao da neka država postoji iza njih, ali se ispostavlja da je bez ikakvog sadržaja. Tu je jedino administracija resornog ministarstva koja „obavlja“ poslove u praznom prostoru i krije se od novinara kada ih ovi pitaju nešto o savremenoj literaturi iz Srbije. A onda, petog dana trajanja sajma, sa olakšanjem im pruže neku monografiju o Hilandaru. To je naša savremena književnost po svim kriterijumima Uredbe iz Službenog glasnika.
Peščanik.net, 10.05.2017.
- Biografija
- Latest Posts
Latest posts by Saša Ilić (see all)
- Za Beograd se mora boriti - 10/04/2024
- Stadionska groznica - 29/03/2024
- Točak nesreće - 20/03/2024
