Mesec dana nakon obrušavanja nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. koja je ubila 16 ljudi, i talasa zahteva nezadovoljnih građana za odgovornošću – a nakon pokušaja vladajuće stranke da na podsticaj predsednika Republike manipulacijom i nasiljem uguši te proteste, čak i odavanje pošte stradalima – studenti su odgovorili blokadom fakulteta i zahtevima. Od četiri studentska zahteva, tri se tiču pravosuđa. To su razumele stotine tužilaca i sudija koji se od početka godine svojim imenom i prezimenom uporno izjašnjavaju da podržavaju studente u njihovim opravdanim zahtevima, ali to nije prihvatio vrh pravosuđa na koga snažan uticaj ima izvršno-politička vlast. Studenti i građani su to prepoznali i danas imamo nemire pred svim većim sudovima u zemlji.
Ti opravdani zahtevi studenata su sledeći: funkcionisanje pravne države, poštovanje zakona, jednakost zakona prema svima i svih pred zakonom, što je i suština društvene uloge sudije. Organizovani u neformalnu grupu „Odbrana struke“, ovi tužioci i sudije su u aprilu uputili pismo javnosti i pozvali rukovodstvo pravosuđa da se do polovine maja o ovome izjasni.
Međutim, i posle šest meseci nakon tragedije u Novom Sadu, najviši pravosudni organi su uporno ćutali i izbegavali ove teme. Dočekali smo trenutak da su se oni tek polovinom maja konačno, počeli oglašavati, makar o aktuelnim temama – prijavama o neprimerenim uticajima na pravosuđe iz prošle i ove godine i aktuelnoj blokadi zgrade pravosudnih organa u Novom Sadu. Na deo saopštenja Visokog saveta sudstva (VSS) kojim se pozivaju nadležni organi da povodom blokada sudskih zgrada postupe u skladu sa zakonom, prvi su, iz solidarnosti sa kolegama iz Novog Sada, reagovali studenti Univerziteta u Nišu, rečima da to mora biti u duhu poštovanja Ustava i demokratskih standarda, uz jasnu poruku: građani imaju pravo da se okupe, da govore i da traže promene.
Prvo se 9. maja saopštenjem oglasio Visoki savet tužilaštva (VST) da je na njihovoj drugoj sednici koju su održali ove godine, na predlog Poverenika za samostalnost javnog tužilaštva, utvrđen neprimereni spoljni uticaj televizije, portala i štampanog lista „Informer“, poslanika D. Đilasa i V. Đukanovića, učesnika demonstracija radi blokiranja nasilnog ulaska u zgradu pravosudnih organa u Novom Sadu novembra 2024. kao i portala „Republika“. Članovi VST nisu naveli u čemu su se sastojali ti pritisci, ali je neshvatljivo zašto su poverenik i VST prozvali za pritisak građane koji protestuju i opozicionog lidera, a odustali su od svih prijava za ocenu očiglednih pritisaka na tužilaštvo od strane predsednika Republike. Istaknuti pravnici – članovi VST, koji su izabrani voljom vladajuće stranačke koalicije, a ne na osnovu dvotrećinske većine glasova, u diskusiji su redom branili postupke predsednika sa ogradom da su njegove pojedine izjave prema tužiocima možda bile preoštre, ali da ne predstavljaju pritisak i zastrašivanje.
Tako se raspravljalo o svemu po malo, ali nije osuđena izjava predsednika Republike „svi policajci koji ne budu želeli da štite poredak i zakon biće promenjeni, tužioci koji neće to da štite biće promenjeni“ ili ona u kojoj kaže da će lično podneti krivičnu prijavu protiv tužiteljke koja je odlučila da postupa povodom prijave za nezakonito postavljene traktore u Pionirskom parku. U toku prenosa ove vanredne sednice, mogla se čuti samo diskusija povodom uvreda vlasnika TV „Informer“ prema pravosuđu, a kada se diskusija odnosila na druge slučajeve, uz audio-video zapis, puštana je glasna ozbiljna muzika. Na predlog novog ministra pravde i uz glasove istaknutih pravnika, skinuta je sa dnevnog reda tačka kojom je Nenad Stefanović, glavni javni tužilac VJT u Beogradu, zahtevao od VST da se izjasni o odlukama Komisije za prigovore ovog organa kojim su odbijeni njegovi zahtevi i tako je ponovo izbegnuta rasprava o spornim slučajevima i postupcima ovog tužioca.
Visoki savet sudstva je 15. maja prvi put održao sednicu koja je audio-video snimana. Narednog dana, predsednica tog organa sudija Zorana Delibašić je objavila saopštenje u kome „podseća javnost da sudska vlast po Ustavu pripada sudovima, da su sudije u svom radu nezavisne i samostalne, pa se zakonitost njihovih odluka može ispitivati samo od strane nadležnih institucija. Blokadom zgrada sudova sudijama i svim zaposlenim u sudovima onemogućava se pravo na rad, a građanima uskraćuje pristup sudu, dok se istovremeno vrši pritisak na rad sudova. Borba za vladavinu prava postupcima koji su u suprotnosti sa zakonom niti je mogla, niti može voditi vladavini prava, pa VSS poziva sve aktere da se ubuduće uzdrže od takvog ponašanja, a nadležne organe da omoguće neometani rad svih sudova i sudija u Republici Srbiji.“ Nisu saopštene bilo kakve informacije o tome da li je VSS odlučivao o neprimerenim pritiscima, iako je na snimku sednice razmatran slučaj prijave za nedozvoljen uticaj vlasnika i voditelja sa TV Informer na postupajućeg sudiju u Novom Sadu koji je u novembru 2024. odlučivao o merama pritvora.
Na ovo saopštenje, 17. maja je reagovala neformalna grupa tužilaca i sudija „Odbrana struke“. Ukazali su na to da se VSS do sada, pa čak ni po javnom pozivu svojih kolega sudija i javnih tužilaca, nije oglašavao povodom flagrantnog kršenja nezavisnosti i samostalnosti sudova i javnih tužilaštava u svom radu i mešanja u sudske postupke i rad nosilaca sudskih i javnotužilačkih funkcija koji su poticali od predstavnika najviših organa vlasti. Stoga je neshvatljivo i samo oglašavanje, kao i sadržina saopštenja VSS, odnosno, kreatora saopštenja i potpisnika „povodom aktuelnih dešavanja ispred zgrada sudova RS“, kojim ujedno pozivaju „nadležne državne organe da omoguće neometani rad svih sudova i sudija u Republici Srbiji“.
„Kako smo svedoci da se ’neometani rad sudova’ ispred, osećajem nepravde ispunjenih, te stoga nezadovoljnih građana, omogućava policijom pod punom opremom za razbijanje demonstracija, mi, sudije i javni tužioci oštro osuđujemo nesmotreno i opasno saopštenje VSS i izjavljujemo da nećemo da ulazimo u sudove tako što će tući i odgurivati goloruki i nenasilan narod, da bismo mi mogli da uđemo! Mi, koji donosimo odluke ’U ime naroda’!
Naglašavamo da se ovakvo sramno saopštenje objavljuje u isti dan, kada iz Republike Albanije predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, u vezi sa slučajem kompleksa zgrada Generalštaba, izjavljuje putem medija sa nacionalnom pokrivenošću da ’nije bilo nikakvog falsifikovanja…’ i na taj način se ponovo direktno meša u postupak koji je u toku, a što VSS ne prepoznaje kao ’pritisak’.
Pozivamo članove Visokog saveta sudstva, posebno iz reda sudija, članove Visokog saveta tužilaštva, kao i sve kolege javne tužioce i sudije da svoje funkcije koje nose, kao i Ustavom RS i zakonom ustanovljen delokrug rada ne stavljaju u službu bilo kom režimu, pa stoga ni sada postojećem, posebno ne u ovako osetljivom društvenom trenutku i postojećoj društvenoj krizi.“
Ovi tužioci i sudije, za razliku od najviših pravosudnih organa, bili su veoma rečiti, konkretni, objektivni i argumentovani, kako pravosuđu i dolikuje. Saopštenje VSS, kao i saopštenje VST zaista su ispod svakog nivoa koje sudstvo kao treća grana vlasti podrazumeva i zaslužuje. Ona u potpunosti ignorišu društvenu, političku, ali i pravosudnu stvarnost, u kojoj studenti, ali i drugi nezadovoljni građani mesecima protestuju i zahtevaju da nadležne institucije rade svoj posao, objave sve dokaze i u zakonitom postupku efektivno utvrde odgovornost za pad nadstrešnice u Novom Sadu i smrt 16 ljudi.
Problem je u tome što najviši pravosudni organi i funkcioneri, iako su nadležni i stručno kvalifikovani, izbegavaju ili ignorišu povode da analiziraju rad tužilaštva i suda sa aspekta zakona i profesije, a posebno da se izjasne o uticajima političko-stranačkog vrha na sve predmete za koji su zainteresovani. Već je više puta na ovim stranicama bilo reči o tome da je samo u krivičnoprocesnom pogledu u dosadašnjem radu pravosuđa povodom slučaja „Nadstrešnica“ bilo više odluka koje su sporne, za diskusiju, ili predstavljaju očigledno kršenje zakonskih normi ili dokaz selektivne pravde.
Tako se stiglo do toga, na šta je ukazala i neformalna nezavisna Anketna komisija za ispitivanje odgovornosti, da se ovim povodom paralelno vode tri postupka od strane različitih tužilaštava i pred dva suda, a koji su, što je takođe začuđujuće, u potpuno različitim fazama postupka. Pojedine odluke nadležnih pravosudnih organa u ovom slučaju, koji bi trebalo da bude primer zakonitog i organizovanog postupanja, vrlo su sporne ili predstavljaju presedan. Takva je, na primer, odluka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu – Odeljenja za borbu protiv korupcije, da pokrene postupak po krivičnoj prijavi advokata jedne od okrivljenih koja je prethodno odbačena od strane VJT u Novom Sadu. Zatim je taj isti tužilac, i pored obaveznog naloga Vrhovnog JT da ovaj predmet i sve spise 28. 2. uputi JT za organizovani kriminal, predmet zadržao i radio na njemu još nekoliko dana, da bi na dan kada je Komisija VST za prigovore odbila njegov prigovor, on brže-bolje podneo optužnicu pred Višim sudom u Beogradu koja je ekspresno potvrđena od strane vanpretresnog veća ovog suda i sada se nalazi na odlučivanju po žalbi u Apelacionom sudu u Beogradu. U međuvremenu, Apelacioni sud je ukinuo sve mere obezbeđenja prisustva okrivljenih u ovom predmetu.
Svojevrstan sudski presedan i kuriozitet za predmet sa deset okrivljenih u pritvoru (od kojih su pod merom pritvora isključivo inženjeri, od kojih je jedan nekada bio i funkcioner, dok su svi funkcioneri ili na slobodi ili pod merom zabrane napuštanja stana) takođe je i odluka Višeg suda u Novom Sadu pred kojim se vodi postupak protiv 13 okrivljenih zbog teškog dela protiv opšte sigurnosti. Odlučujući po žalbi branioca drugookrivljenog Gorana Vesića o meri pritvora (identično se ponovilo i nakon podizanja optužnice), vanpretresno veće ovog suda je zaključilo da za ovog okrivljenog nema dokaza za osnovanu sumnju i ukinulo mu je pritvor, ali nije imalo u tom pogledu isti stav za trećeokrivljenu A. D. sa kojom drugookrivljeni u optužnici deli identičan opis izvršenja krivičnog dela i iste dokaze. Prenebregnut je i podatak da prvookrivljena dodatno tereti drugookrivljenog i prilaže mejl koji dokazuje da je on imao posebna – šira ovlašćenja u predmetu izgradnje pruge Novi Sad-Subotica uz nemale ministarske, a koja mu je navodno dao predsednik Republike.
Tako smo došli u situaciju mnogobrojnih čudnih podataka o dinamici i strategiji ove istrage i celog postupka. Ceo predistražni postupak pred VJT u Novom Sadu koji je započeo pomeranjem lica mesta i izjavama za ovaj slučaj nenadležnog predsednika Republike, trajao je 20 dana, istraga mesec i deset dana, a na donošenje i objavljivanje odluke vanraspravnog veća Višeg suda u Novom Sadu da se ova istraga vraća na dopunu – čekalo se tri i po meseca. Verovatno bi ove činjenice bile dobar materijal za isključivo stručnu analizu i preporuke, da ovaj slučaj u javnosti nije konstantno komentarisao predsednik Republike i njemu bliski stranački funkcioneri. Oni su najavljivali i ocenjivali tok pojedinih faza krivičnog postupka, što prema odredbama zakona nije dozvoljeno. O tim brojnim nedozvoljenim spoljnim pritiscima nadležni pravosudni organi, kao što smo videli i čuli sa sednica pravosudnih saveta, izbegavaju da se izjasne.
Predsednica Vrhovnog suda Jasmina Vasović, na primer, na sednici VSS čiji je član po funkciji, tvrdi da slučajeva spoljnjeg nedozvoljenog uticaja putem medija ima toliko da, kada bi odlučili da reaguju na svaki od njih, pojedini članovi Saveta bi radili isključivo na toj materiji, pa je sve to prema njenom mišljenju besmisleno i očigledno da te pritiske treba ignorisati, a kao nedozvoljene pritiske eventualno smatrati samo one kada se, na primer, sudija obrati povereniku za samostalnost. To sigurno nije adekvatan odgovor, put i način da se pravosuđu omoguće uslovi, poverenje i autoritet da radi više i bolje. Apsurdno je da i pored promene svih odredaba Ustava i donošenja novih pravosudnih zakona, te velikih ulaganja u ovu oblast, nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva nisu osnažene, što je bio osnovni cilj ovih promena, nego još više ugrožene.
VSS u svom saopštenju podseća javnost da sudska vlast po Ustavu pripada sudovima, a zaboravlja, prećutkuje i preskače načela Ustava, prema kojima suverenost potiče od građana i da ih ni jedan državni organ, a sudovi su prema Aktu o promeni Ustava državni organi, politička organizacija grupa i pojedinac ne mogu prisvojiti. Ovo nije dozvoljeno čak i ukoliko najviši organi pravosuđa ne obavljanju svoju ustavnu funkciju, ne žele da reaguju kada je vladavina prava i podela vlasti ugrožena sa najvišeg nivoa i dozvoljavaju da budu podređeni najvišim organima i funkcionerima izvršne i zakonodavne vlasti.
Tako je celo pravosuđe došlo u situaciju da su ključne ustavne institucije uzurpirane, jer ne ostvaruju svoj osnovni status i nadležnosti, pa onda ni sud ni sudije, a ni javni tužioci ne mogu, pre svega iz tih razloga, da budu nezavisni i samostalni u svom delovanju, na šta ih u svom saopštenju poziva VSS. Ukoliko u startu neko drugi utvrđuje činjenice ili ko će biti nadležan u predistrazi – VJT u Novom Sadu, a ne, na primer, Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, onda nije odlučujuće da li će u daljem toku postupka o zakonitosti tužilačkih i sudskih odluka odlučivati isključivo nenadležne institucije, jer je zakonitost takvih postupaka, ali i objektivnost tih odluka u političkom smislu od samog početka pod znakom pitanja.
Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je 12. maja podnelo optužni predlog protiv okrivljenih M.C, S.Đ., L.D., M.V., L.J., D.S, B.Đ., D.B., M.P., D.A., A.P. i J.D. zbog, kako oni smatraju, opravdane sumnje da su izvršili krivično delo pripremanja dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije u saizvršilaštvu, a u vezi sa krivičnim delima napada na ustavno uređenje i pozivanja na nasilnu promenu ustavnog uređenja. Sutradan je Viši sud u Novom Sadu saopštio da je vanraspravno veće tog suda „jednoglasno“ donelo rešenje kojim je prema imenovanim okrivljenim licima produžen pritvor za 30 dana.
Javnost koja pomno prati rad suda i turbulentna zbivanja u zemlji, zabrinuta je zbog činjenice da se šestorici pritvorenika posle 60 dana pritvora i optužnice koja je podignuta poslednjeg dana produženog roka, u stručnom smislu nije čulo ništa dobro i nesporno. Ovo posebno od kada je braniocima okrivljenih omogućen uvid u spise predmeta koji su bili označeni kao tajni i kada su se oni izjasnili i o drugim okolnostima ovog slučaja. Zaista je sporno i do sada je nezabeležen slučaj u sudskoj praksi da se u rešenjima o određivanju i produženju pritvora kao osnovni i jedini razlog da bi okrivljeni, koji do sada nisu kažnjavani, mogli u kratkom roku da ponove krivična dela, navodi to da bi oni u slučaju odbrane sa slobode mogli ponovo da učestvuju u protestima. Ovaj razlog ne samo da nije dovoljno određen i zasnovan u Zakoniku o krivičnom postupku, nego bi u daljoj primeni mogao potencijalno značiti da bi se pritvor mogao odrediti i svim drugim učesnicima protesta. To je više nego očigledna zloupotreba funkcije i institucije, kršenje ljudskih prava dovoljno za lustraciju, a u funkciji je zastrašivanja i represije prema građanima u kojoj se bagatelno pokreću postupci prema neistomišljenicima režima. Evropska unija nas je opomenula da su to politički zatvorenici jer, bez obzira na zakonske razloge, drže se u pritvoru predugo i po svaku cenu i smatraju taocima režima.
Više puta pomenuta nezavisnost, samostalnost i objektivnost pravosuđa je, u slučaju postupanja nadležnih organa povodom pada nadstrešnice i smrti 16 ljudi, ali i u slučaju optužnog predloga prema 12 okrivljenih studenata i aktivista zbog pripremanja dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije (što predstavlja relikt ukinutih pripremnih radnji iz 1977. godine, pa „nije jasno zbog čega su ove opšte odredbe ukinute, a pripremne radnje vezane za samo jedno krivično delo“ – Lj. Lazarević) ozbiljno je ugrožena. Zbog opisanog postupanja suda, 14. maja pritvorena okrivljena profesorica Marija Vasić započela je štrajk glađu i žeđu, a zatim, u izuzetno lošem zdravstvenom stanju, hitno prebačena u Zatvorsku bolnicu CZ u Beogradu. Ostaje da se svako saglasno svom znanju i savesti pridruži otporu građanstva ovakvim odlukama suda i u tom smislu opravdanoj, ali privremenoj studentskoj blokadi sudskih zgrada. Do sada smo izbegavali, ali sada moramo da se pitamo, i mi iz dubine pravosudne države, a i građani, da li uopšte imamo pravosuđe saglasno važećem Ustavu i zakonima ili se radi o predsednikovom pravosuđu za progon i pritvaranje neistomišljenika? Zašto je nastao, kada i kako će taj dualizam prestati i ko će za to odgovarati, a pre nego se dogode nove tragedije? To pravo ćemo zajedno i do kraja braniti, kako rekoše studenti iz Niša!
Autor je sudija Apelacionog suda u Novom Sadu u penziji i izborni član Visokog saveta sudstva u prethodnom sazivu.
Peščanik.net, 19.05.2025.
NADSTREŠNICAREFORMA PRAVOSUĐA
