Kako je dinar nestabilan, čuju se zahtevi da kurs bude predvidljiv. Šta bi to trebalo da znači?

Budući da se sada kaže da se ne misli na povratak na fiksni kurs, predvidljivost bi verovatno trebalo da znači da je poznat rizik depresijacije ili uopšte promenljivosti kursa. A isto važi i za bilo koju drugu veličinu čija se predvidljivost zahteva. Uz to se kaže da je za privrednike važno ne samo da rizik bude predvidljiv već i da bude nizak. Ovi se zahtevi upućuju privrednim vlastima, pa se valjda pretpostavlja da one mogu da predvide rizičnost kursa i, recimo, plata i drugih zarada. Takođe, vlast bi trebalo da obezbedi nisku rizičnost ulaganja ili zapošljavanja, što je isto kao kada bi se reklo da bi trebalo nekako da obezbedi da preduzeća posluju sa dobitkom, a zaposleni imaju sigurna primanja.

Uzmimo da bi privredne vlasti mogle da utiču na rizičnost privređivanja. Zašto se pretpostavlja da one mogu da predvide ono što preduzetnici i zaposleni ne mogu? Ili, obratno posmatrano, zašto bi vlasti mogle da predvide ono što privredni akteri ne mogu? Pretpostavka je, očigledno, da je reč o rizicima koje stvaraju same privredne vlasti svojom privrednom i drugom politikom. Iz toga, naravno, ne sledi da vlasti znaju šta rade i da predviđaju posledice svojih postupaka. No, mnogo važnije od toga, nema razloga da svi drugi, privrednici ili analitičari, ne bi mogli da znaju i zašto vlasti nešto rade i koje se posledice političkih delanja mogu očekivati. Štaviše, oni koji su na tržištu znaju bolje šta se na njemu događa, tako da bi privredni akteri trebalo da budu u stanju da bolje predviđaju, recimo, kretanje kursa, nego što su to u stanju da čine privredne vlasti.

 
Blic, 03.03.2010.

Peščanik.net, 03.03.2010.


PODRŽITE PEŠČANIK
The following two tabs change content below.

Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija

Author: Vladimir Gligorov

Vladimir Gligorov (Beograd, 24. septembar 1945 – Beč, 27. oktobar 2022), ekonomista i politikolog. Magistrirao je 1973. u Beogradu, doktorirao 1977. na Kolumbiji u Njujorku. Radio je na Fakultetu političkih nauka i u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a od 1994. u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije (wiiw). Ekspert za pitanja tranzicije balkanskih ekonomija. Jedan od 13 osnivača Demokratske stranke 1989. Autor ekonomskog programa Liberalno-demokratske partije (LDP). Njegov otac je bio prvi predsednik Republike Makedonije, Kiro Gligorov. Bio je stalni saradnik Oksford analitike, pisao za Vol strit žurnal i imao redovne kolumne u više medija u jugoistočnoj Evropi. U poslednje dve decenije Vladimir Gligorov je na Peščaniku objavio 1.086 postova, od čega dve knjige ( Talog za koju je dobio nagradu „Desimir Tošić“ za najbolju publicističku knjigu 2010. i Zašto se zemlje raspadaju) i preko 600 tekstova pisanih za nas. Blizu 50 puta je učestvovao u našim radio i video emisijama. Bibliografija